Vučić: Samo u miru možemo da nastavimo da uzdižemo Srbiju

On je istakao da Srbija pored toga mora da uvažava sebe i poručio da je znala da oružjem brani svoju slobodu i da će tu slobodu, ugrozi li je neko, i danas znati da je sačuva i odbrani.



"Sve ovo što govorim, molim sve druge, da ne vide i razumeju kao našu slabost, jer kao što smo i 1914, i 1915. i 1918. uspeli da branimo i oslobađamo našu Srbiju, uspećemo uvek i u budućnosti ako neko u našu Srbiju dirne", istakao je predsednik Srbije.



"Posle proboja Solunskog fronta Prva armija vojvode Petra Bojoivića gonila je nepriajtelja iz čašsa u čas, iz juriša u juriš, oslobađala u istom dahu jug Srbije od Vranja, Vladičinog Hana, Grdelice I Leskovca do Niša, iz koga su okupatorske snage isterane 12. oktobra 1918.godine, podsetio je Vučić i dodao da je za samo 46 dana srpska vojska u oslobodilačkom naletu prešla 800 kilometara od Soluna do Beograda, kada su komite u ranu zoru na današnji dan ušle u Beogard kao prethodnica Prve armije.

Vučić je istakao da su negde u ovom gradu, među uspomenama koje su toliko puta nadzidane, u ulicama koje su prešle preko vekova, u svom tom previranju u istoriji magičnoj koliko i sam grad postoji još taj stari trag - Prva armija, novembar, Bojović, sloboda i Beograd.



"Ime koje zagrmi kao grom iz vedra neba, tako ga je opisao Crnjanski. Nepunih 37 meseci od herojske odbrane Beograda oktobra 1915. godine legendarna komanda majora Dragutina Gavrilovića napokon je izrvšena ''obraz Beograda, naše prestsonice'' ima da bude svetao''", rekao je Vučić.



On je istakao da su pustoš opljačkanog grad, vatru i dim zapaljenih magazina, u osvetničkom besu srušenu železnička stanica, uz već ranije granatirane najznačajnije institucije srpskog identiteta i kulture, od Saborne crkve i SANU, do Narodnog muzeja, Narodnog pozorišta, porušene crkve Ružice, škola i hotela, zatekli oslobodioci Beograda iza okupatorske vojske koja se povlačila.

Minutom ćutanja za svakog poginulog, ćutali bi 866 dana 



Kada bismo svakome od naših predaka koji su svoje živote izgubili u Velikom ratu održali samo jedan minut ćutanja, ćutali bismo neprekidno 866 dana, ćutali bismo dve godine, četiri meseca i 14 dana, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na svečanoj akademiji u Centru "Sava" povodom 100 godina oslobođenja Beograda u Prvom svetskom ratu. 



"Tolika je tragedija srpskog roda", istakao je Vučić.

"Ali, zatekli su i neuništivi slobodarski duh građana koji su od Slavije do Kalemegdana pred pobedničkim jedinicama srpske vojske postavljali tepihe od cveća. Doći do Beograda značilo je doći do slobode, ući u Beograd je bilo vratiti Srbiju sebi i svojoj deci. U Velikom ratu pobedili su mali ljudi, obični, bez velikih škola, često maleni po stasu i godinama. Od osmogodišnjeg siročeta Momčila Gavrića, dobrovoljca i najmlađeg podoficira na svetu, do 1.300 kaplara proslavlene jedinice čije je geslo bilo ''Ni koraka nazad'', a čiji je manji broj dočekao kraj rata, zajedno s redovnom vojskom u jednoj misli i osećanju odazvali su se čitavim svojim bićem, naredbi koju je pred Solunski front izdao vojvoda Živojin Mišić s nepokoljebljivom verom i nadom ''Junaci, napred u otadžbini''. Nisu oni tada samo na sanduke sa municijom ispisali ono čuveno ''Ne štedi''. Malo je to bilo za njih, za Srbiju, za Beograd koji je čekao. Napisali su to ''Ne štedi'' svaki od njih na svoje grudi, svoje živote, verujući da postoji ono što vredi baš toliko da se život da rasipnički, bez straha I ikakve rezerve. Beograd je toliko vredeo, Srbija je toliko i još više vredela. Bila je to cena slobode", kazao je predsednik Srbije.



Vučić je izneo podatke sa Konferecije mira u Parizu 1919.godine da je Srbija izgubila 1.247.435 ljudi, odnosno 28 odsto od celokupnog stanovništva. 



"Poginulo ili umrlo od rana i epidemije 402.435 vojnika, prilikom prelaska preko Albanije umrlo je 477.475 vojnika, u borbama na Solunskom frontu od 1916. do 1918. godine 36.477, pobijeno ili umrlo u zarobljeništvu 81.214, a 34.781 vojnik umro je od rana ili bolesti na teritoriiji Srbije 1915.godine. Gubici među civilima bili su jezivi, gotovo 845.000. Od oko 200.000 građana koji su pošli za vojskom preko Albanije poginulo ili umrlo je preko 140.000 ljudi. Epidemija pegavog tifusa odnela je gotovo 360.000 ljudi", naveo je predsednik Srbije. 



On je istakao da kada bi svakome od predaka koji su svoje živote izgubili u Velikom ratu građani Srbije održali samo jedan minut tišine, ćutali bi neprekidno 866 dana, ćutali bi dve godine, četiri meseca i 14 dana. 



"Tolika je tragedija srpskog roda", zaključio je Vučić.

Akademijom se završava manifestacije "Dani slobode" koja je je obuhvatila niz događaja kojima je ove godine, osim oslobođenja Beograda u Prvom svetskom, obeleženo i 74 godine od oslobođenja glavnog grada u Drugom svetskom ratu.



Akademiji u velikoj dvorani Centra "Sava" prisustvuju i predsednica Narodne skupštine Srbije Maja Gojković, ministri u Vladi Srbije Zorana Mihajlović, Siniša Mali, Nela Kuburović, Branko Ružić, Nebojša Stefanović, Aleksandar Vulin, Aleksandar Antić, Zoran Đorđević, gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić, predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović, guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, premijerka RS Željka Cvijanović, kao i predstavnici vojske, crkava, javnog i kulturnog života.



Svečana akademija je počela intoniranjem državne himne i kratkim filmom o dešavanjima u Srbiji za vreme Velikog rata.



Nakon obraćanja predsednika Vučića, uslediće premijera filma "Zaspanka za vojnika".



Danas je u školama prvi čas bio posvećen ovoj temi, a na Novom groblju na Spomen-kostrurnici branilaca Beograda održan je pomen i položeno cveće, dok je na platou ispred Skupštne grada priređen scensko-muzički spektakl "Beogradske sene".



Vence su na Francuskom vojnom groblju i na Spomen kosturnici braniocima Beograda na Novom groblju položili, gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić, izaslanik predsednika Republike Nikola Selaković, državni sekretar Ministarstva francuske vojske Ženejev Darijesek i američki ambasador Kajl Skot.



Beograd je tokom Prvog svetskog rata pretrpeo velika razaranja. Od ofanzivnih dejstava grad je stradao u razdoblju od početka rata do oktobra 1915. godine, kada je osvojen u zajedničkom napadu nemačke i austrougarske vojske.



Samo u jednom danu na grad je ispaljeno oko 30.000 granata.