Странке заузимају стратне позиције уочи београдских избора

Ту одлуку је, после вишемесечних медијских спекулација, али и страначке дебате, на предлог председника Србије и лидера напредњака Александра Вучића потврдио Главни одбор СНС-а пре десетак дана. Мада је у јавности створен утисак да у СНС-у влада једнодушни став да је, због притисака опозиције, потребно гласати истовремено и за нови сазив парламента, ипак је за Вучићев предлог на крају гласало 500 чланова ГО, а само четири их је било против.

Насупрот тврдњама опозиције да владајућа коалиција губи власт у Београду, напредњаци су оптимисти и поручују да не желе да се заклањају иза резултата Републичке владе јер имају шта да понуде, али и чиме да се похвале када је реч о главном граду.

На предстојећим изборима следи још једна новина. Лидер СНС-а саопштио је недавно да су то последњи избори у престоници на којима ће напредњаци наступити с листом под његовим именом, и поручио им да започну кампању и да победе.

Наводећи због чега ванредни парламентарни избори нису у овом тренутку и његов избор, Вучић је, између осталог, рекао и да не би било поштено да, након њих, Ана Брнабић изгуби премијерску позицију. Но, иако је Вучић био категоричан да она има његову недвосмислену подршку, по кулоарима су почеле спекулације о томе кога председник СНС-а планира да кандидује за Немањину. Након што је с премијерског места прешао у кабинет на Андрићевом венцу, медији су спекулисали о томе да би председница Владе уместо Вучића могла бити гувернерка НБС-а Јоргованка Табаковић. Ових дана њена медијска канидатура поново је актуелизована. Но, она је на питање да ли је резултати препоручују за премијерку одговорила контрапитањем – ко би онда био гувернер.

„Иако можда понекад тако делује, то није посао који се ради сам од себе и за који можете казати да сте га коначно завршили, већ у њега морате да улажете свакодневне, континуиране напоре“, додала је Јоргованка Табаковић.

Prеthodni избори за Београд одржани су 16. марта 2014. заједно с ванредним парламентарним, и март 2018. је последњи датум када морају бити одржани. Тадашњи председник Скупштине, сада министар Небојша Стефановић, расписао их је 17. јануара 2014. године. Пре њих, за град Београд гласало се 6. маја 2012. године.

Од дана расписивања до дана одржавања избора не може протећи мање од 45 дана, ни више од 60. Закон каже да се избори за одборнике морају спровести најкасније 30 дана пре краја мандата актуелног градског сазива. Конститутивна седница београдског парламента одржана је 23. априла 2014, када је одборницима почео да тече мандат.

Градоначелник Београда бира се из редова одборника, којих у Скупштини града има 110.

У сусрет предстојећим изборима медији су се доста бавили дешавањима у СПС-у. Пре свега, да ли ће та странка изаћи на београдске изборе на заједничкој листи с напредњацима, те да ли би такав потез значио утапање СПС-а у јато најјачег коалиционог партнера. Превелика приврженост СНС-у запретила је, по неким прогнозама, да угрози позицију председника СПС-а Ивице Дачића у партији. Заменица председника СПС-а Славица Ђукић Дејановић каже да има „доста измишљотина” у причама да ће Бранко Ружић наследити Ивицу Дачића.

„Да не би било досадно на политичкој сцени, увек се нешто мало дода, домисли и измисли.Кнез Милош је говорио да пушку, жену и политичку функцију никад не смете дати никоме. Мислим да је Дачић врло чврсто при томе“, приметила је она.

Навела је и да Дачић има и популарност у чланству и код симпатизера СПС-а.

„То чак ни Ружић не доводи у питање и никада није доводио“, тврди она.

У опозиционим редовима и даље превирања и још увек непознаница у колико колона припремају свој наступ. Лидер Нове Србије Велимир Илић тврди да ће они који су против власти Александра Вучића стати у „један ред” јер имају заједнички интерес – рушење актуелне власти. Он је на обележавању 20 година постојања Нове Србије рекао да није тачно да опозиција није јединствена и да се свађа. Илић је рекао да се борио да сачува Нову Србију.

„Неки који су ‘тамо’ прешли, обећали су да је предају, па да будемо Александар Вулин, као Богољуб Карић – да седимо, ћутимо и дижемо руку. Неки наши су то хтели и они су отишли, али нису успели да одвуку све, јачи смо него што смо икада били“, тврди Илић, чија су четири посланика, који су били и највиши страначки фунционери, окренули леђа његовој политици па су или прешли директно у клуб СНС-а – као Дубравка Филиповски и Горан Пекарски, или су, попут Младена Грујић и Драгана Јовановића, самостални посланици, али подржавају предлоге владајуће коалиције.

Нова Србија данас има само једног посланика у парламенту. Но, с киме ће та странка у заједништво видело се и по гостима. Свечаној академији, одржаној у Чачку под слоганом „Несаломиви” присуствовали су и председници ДШ-а и Народне странке, Милош Јовановић и Вук Јеремић.

Опозициона странка која је на овим изборима у више наврата била на мети критике такозване проевропске опозиције – ЛДП, била је става да ванредни парламентарни избори сада нису потребни. Лидер ЛДП-а Чедомир Јовановић и јуче је нагласио да Србија у наредних шест месеци треба да реши отворена питања која пресудно утичу на будућност земље и стабилност целог региона.

На питање о инцидентима у парламенту, који су спомињани као један од могућих „окидача” за ванредне парламенарне изборе, Славица Ђукић Дејановић каже да је Скупштина политичка арена, како код нас, тако и у свету. Као извор демократије и различитости, које треба негде и помирити и скупити, врло је интригантан и за гледаоце, па га неки доживљавају више као ријалити него као место где се доносе закони. Али, без обзира на све што нам се у парламенту не допада, он, оценила је, интензивно и добро ради. Приметила је да није добро када има физичких напада, када неко неког полива водом, кад се људи вређају, али да то „говори о култури појединаца ».

„Грађани тачно знају да ће им они бити у парламенту и ипак се за њих опредељују. Представничка функција је веома важна. Кад гласамо, треба да размишљамо о томе ко ће то бити у парламенту“, поручила је Славица Ђукић Дејановић.

По његовим речима, то је терет који генерације пре нас нису могле да изнесу и нестале су под притиском околности на које нису имале храбрости да утичу или су биле принуђене да се пред проблемима повлаче.

„Морамо да преузмемо одговорност за милион Срба у Републици Српској који треба да живе с два милиона Бошњака после пресуде из Хага, где је Ратко Младић осуђен за геноцид, док Милорад Додик црта фломастерима границе онако како их он замишља“, каже Јовановић.

Захтева да „уместо јаловости унутар српске политике и сплеткарења које додатно дели овако несрећно друштво, потребно је понудити ослонце модерне, европске Србије која неће ћутати на пресуду у Сребреници, бежати од косовског проблема и неће се понашати незрело док су пред нама изазови од којих пресудно зависи будућност наше деце”.

Светлана Станковић