Stranke zauzimaju stratne pozicije uoči beogradskih izbora

Tu odluku je, posle višemesečnih medijskih spekulacija, ali i stranačke debate, na predlog predsednika Srbije i lidera naprednjaka Aleksandra Vučića potvrdio Glavni odbor SNS-a pre desetak dana. Mada je u javnosti stvoren utisak da u SNS-u vlada jednodušni stav da je, zbog pritisaka opozicije, potrebno glasati istovremeno i za novi saziv parlamenta, ipak je za Vučićev predlog na kraju glasalo 500 članova GO, a samo četiri ih je bilo protiv.

Nasuprot tvrdnjama opozicije da vladajuća koalicija gubi vlast u Beogradu, naprednjaci su optimisti i poručuju da ne žele da se zaklanjaju iza rezultata Republičke vlade jer imaju šta da ponude, ali i čime da se pohvale kada je reč o glavnom gradu.

Na predstojećim izborima sledi još jedna novina. Lider SNS-a saopštio je nedavno da su to poslednji izbori u prestonici na kojima će naprednjaci nastupiti s listom pod njegovim imenom, i poručio im da započnu kampanju i da pobede.

Navodeći zbog čega vanredni parlamentarni izbori nisu u ovom trenutku i njegov izbor, Vučić je, između ostalog, rekao i da ne bi bilo pošteno da, nakon njih, Ana Brnabić izgubi premijersku poziciju. No, iako je Vučić bio kategoričan da ona ima njegovu nedvosmislenu podršku, po kuloarima su počele spekulacije o tome koga predsednik SNS-a planira da kandiduje za Nemanjinu. Nakon što je s premijerskog mesta prešao u kabinet na Andrićevom vencu, mediji su spekulisali o tome da bi predsednica Vlade umesto Vučića mogla biti guvernerka NBS-a Jorgovanka Tabaković. Ovih dana njena medijska kanidatura ponovo je aktuelizovana. No, ona je na pitanje da li je rezultati preporučuju za premijerku odgovorila kontrapitanjem – ko bi onda bio guverner.

„Iako možda ponekad tako deluje, to nije posao koji se radi sam od sebe i za koji možete kazati da ste ga konačno završili, već u njega morate da ulažete svakodnevne, kontinuirane napore“, dodala je Jorgovanka Tabaković.

Prethodni izbori za Beograd održani su 16. marta 2014. zajedno s vanrednim parlamentarnim, i mart 2018. je poslednji datum kada moraju biti održani. Tadašnji predsednik Skupštine, sada ministar Nebojša Stefanović, raspisao ih je 17. januara 2014. godine. Pre njih, za grad Beograd glasalo se 6. maja 2012. godine.

Od dana raspisivanja do dana održavanja izbora ne može proteći manje od 45 dana, ni više od 60. Zakon kaže da se izbori za odbornike moraju sprovesti najkasnije 30 dana pre kraja mandata aktuelnog gradskog saziva. Konstitutivna sednica beogradskog parlamenta održana je 23. aprila 2014, kada je odbornicima počeo da teče mandat.

Gradonačelnik Beograda bira se iz redova odbornika, kojih u Skupštini grada ima 110.

U susret predstojećim izborima mediji su se dosta bavili dešavanjima u SPS-u. Pre svega, da li će ta stranka izaći na beogradske izbore na zajedničkoj listi s naprednjacima, te da li bi takav potez značio utapanje SPS-a u jato najjačeg koalicionog partnera. Prevelika privrženost SNS-u zapretila je, po nekim prognozama, da ugrozi poziciju predsednika SPS-a Ivice Dačića u partiji. Zamenica predsednika SPS-a Slavica Đukić Dejanović kaže da ima „dosta izmišljotina” u pričama da će Branko Ružić naslediti Ivicu Dačića.

„Da ne bi bilo dosadno na političkoj sceni, uvek se nešto malo doda, domisli i izmisli.Knez Miloš je govorio da pušku, ženu i političku funkciju nikad ne smete dati nikome. Mislim da je Dačić vrlo čvrsto pri tome“, primetila je ona.

Navela je i da Dačić ima i popularnost u članstvu i kod simpatizera SPS-a.

„To čak ni Ružić ne dovodi u pitanje i nikada nije dovodio“, tvrdi ona.

U opozicionim redovima i dalje previranja i još uvek nepoznanica u koliko kolona pripremaju svoj nastup. Lider Nove Srbije Velimir Ilić tvrdi da će oni koji su protiv vlasti Aleksandra Vučića stati u „jedan red” jer imaju zajednički interes – rušenje aktuelne vlasti. On je na obeležavanju 20 godina postojanja Nove Srbije rekao da nije tačno da opozicija nije jedinstvena i da se svađa. Ilić je rekao da se borio da sačuva Novu Srbiju.

„Neki koji su ‘tamo’ prešli, obećali su da je predaju, pa da budemo Aleksandar Vulin, kao Bogoljub Karić – da sedimo, ćutimo i dižemo ruku. Neki naši su to hteli i oni su otišli, ali nisu uspeli da odvuku sve, jači smo nego što smo ikada bili“, tvrdi Ilić, čija su četiri poslanika, koji su bili i najviši stranački funcioneri, okrenuli leđa njegovoj politici pa su ili prešli direktno u klub SNS-a – kao Dubravka Filipovski i Goran Pekarski, ili su, poput Mladena Grujić i Dragana Jovanovića, samostalni poslanici, ali podržavaju predloge vladajuće koalicije.

Nova Srbija danas ima samo jednog poslanika u parlamentu. No, s kime će ta stranka u zajedništvo videlo se i po gostima. Svečanoj akademiji, održanoj u Čačku pod sloganom „Nesalomivi” prisustvovali su i predsednici DŠ-a i Narodne stranke, Miloš Jovanović i Vuk Jeremić.

Opoziciona stranka koja je na ovim izborima u više navrata bila na meti kritike takozvane proevropske opozicije – LDP, bila je stava da vanredni parlamentarni izbori sada nisu potrebni. Lider LDP-a Čedomir Jovanović i juče je naglasio da Srbija u narednih šest meseci treba da reši otvorena pitanja koja presudno utiču na budućnost zemlje i stabilnost celog regiona.

Na pitanje o incidentima u parlamentu, koji su spominjani kao jedan od mogućih „okidača” za vanredne parlamenarne izbore, Slavica Đukić Dejanović kaže da je Skupština politička arena, kako kod nas, tako i u svetu. Kao izvor demokratije i različitosti, koje treba negde i pomiriti i skupiti, vrlo je intrigantan i za gledaoce, pa ga neki doživljavaju više kao rijaliti nego kao mesto gde se donose zakoni. Ali, bez obzira na sve što nam se u parlamentu ne dopada, on, ocenila je, intenzivno i dobro radi. Primetila je da nije dobro kada ima fizičkih napada, kada neko nekog poliva vodom, kad se ljudi vređaju, ali da to „govori o kulturi pojedinaca ».

„Građani tačno znaju da će im oni biti u parlamentu i ipak se za njih opredeljuju. Predstavnička funkcija je veoma važna. Kad glasamo, treba da razmišljamo o tome ko će to biti u parlamentu“, poručila je Slavica Đukić Dejanović.

Po njegovim rečima, to je teret koji generacije pre nas nisu mogle da iznesu i nestale su pod pritiskom okolnosti na koje nisu imale hrabrosti da utiču ili su bile prinuđene da se pred problemima povlače.

„Moramo da preuzmemo odgovornost za milion Srba u Republici Srpskoj koji treba da žive s dva miliona Bošnjaka posle presude iz Haga, gde je Ratko Mladić osuđen za genocid, dok Milorad Dodik crta flomasterima granice onako kako ih on zamišlja“, kaže Jovanović.

Zahteva da „umesto jalovosti unutar srpske politike i spletkarenja koje dodatno deli ovako nesrećno društvo, potrebno je ponuditi oslonce moderne, evropske Srbije koja neće ćutati na presudu u Srebrenici, bežati od kosovskog problema i neće se ponašati nezrelo dok su pred nama izazovi od kojih presudno zavisi budućnost naše dece”.

Svetlana Stanković