Станић: Српску историју и културу немогуће замислити без КиМ
БЕОГРАД: Немогуће је замислити српску историју и културу без Косова и Метохије и о томе морамо непрестано водити рачуна, каже професор Драган Станић, председник Матице српске и члан тима који ће писати Декларацију о опстанку Срба.
"То је наша полазна тачка која је маркирала тип свеукупне српске културе. У том смислу се ми Космета не можемо одрећи и не постоји нико ко би то у име Срба смео да учини", рекао је Станић за "Новости".
Према његовим речима, тај простор је заиста окупиран, а ако неко очекује да се изрекне пристанак на чин окупације, он то, евентуално, може да добије од неких других народа али од Срба боље да то и не тражи.
"Оно о чему треба да разговарамо јесте како најцелисходније да бранимо тај историјски, митски, културни, политички, економски, државни простор. Дужни смо, пре свега, да обезбедимо достојанствен опстанак Срба на простору Космета", каже Станић.
Он истиче да би Декларација за очување српског културног идентитета могла да назначи неке важне проблеме и именује нека општија решења. Како каже, након њене израде предстоји много тежи посао, а то је да се обезбеди што шири консензус око најважнијих питања целог српског друштва.
"Ако ствари прво не рашсчистимо у глави, нећемо знати куда треба да идемо", каже Станић.
Говорећи о очекивањима од прве Националне стратегије о култури која ће бити усвојена крајем године, Станић каже да би на основу ње требало да знамо која би питања у наредних десетак година требало решавати како бисмо успоставили поуздан, креативан и подстицајан културни систем способан да одговори на изазове нашег времена.
"У том погледу је суштински важна свест о српском језику и писму, о књижевном корпусу, о историји, фолклору, уметничком наслеђу, археолошким слојевима, менталитетским особеностима и сл.", наводи он.
Све то, додаје, треба чувати у памћењу и у пракси неговати како би се учврстила свест о непрекинутим нитима постојања српског народа.
Он сматра и да треба радити на подизању нивоа културне самосвести свакога од нас.
"Уколико знамо да су током историје окупатори српског народа редовно у јавном простору, укидали право коришћења српског језика и ћириличног писма, забрањивали делатност СПЦ и чак убијали свештенство, ликвидирали виђене и утицајне интелектуалце, онда бисмо сами морали да постанемо свесни колико управо те тековине српске историје треба да чувамо у нашем памћењу и у нашој свакодневици", каже Станић.
Уколико себи и другима јасно ставимо до знања да тврдо држимо до идентитететских феномена, онда ће то бити јасна порука да нећемо лако одустати од себе самих, закључује он.