Србија захтева хитно изручење Харадинаја

Србија ће наставити с гоњењем свих окривљених и оптужених за ратне злочине, без обзира на националност, закључила је влада, а директор Канцеларије за КиМ додао је да је закључила и да позове све чланице ЕУ и друге државе да поштују међународно право и потернице Интерпола, а не да доносе политичке одлуке у таквим случајевима.

Ђурић је поручио да Србија не прихвата правду која подразумева некажњени лов и убијање недужних цивила, српских или било које друге националности, попут оних које су учинили Рамуш Харадинај и његова злочиначка група.

Упитао је да ли је убијање недужних цивила, међу којима и двонедељна беба, недовољан разлог да Харадинај буде изручен правосудним органима Србије.

На конференцији за штампу, после седнице Владе Србије, на којој је тема био случај Харадинај, прочитао је делове из оптужнице против оптуженог бившег вође ОВК и некадашњег косовског премијера.

У оптужници су наведена убијања, силовања, не само српских, већ и цивила друге националности.

Нећемо одустати од гоњења злочинаца

Директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић рекао је данас да Србија неће одустати од гоњења ратних злочинаца, додајући да верује у професионализам француских правосудних органа.

Он је на конференцији за штампу после седнице Владе сазване због пуштања Харадинаја да се брани са слободе, рекао да Србија шаље упозорење да не прихвата лажну правду по којој су убијања и злочини против Срба дозвољени и допуштени само ако је у интересу великих сила.

Ђурић је подсетио да је ЕУ заснована на вредностима које се боре за владавину права и упитао да ли се залажу за вредности политику силе.

"Онако како се односимо према Србима оптуженим за ратне злочине тражимо да се сви други односе према онима који су вршили ратне злочине против Срба", рекао је Ђурић.

Србија обавештава Француску да, у складу са оним како се опходе према Интерполовим потерница из наше земље, на исти начин ћемо се ми опходити према француским потерницама.

"То се не односи само на Француску, већ и Словенију и Швајцарску, као и друге земље које су већ пуштале на слободу сличне оптужене за злочине, и то из политичких разлога. За нас то због цивилизацијских врендости није прихватљиво", рекао је он.

Како је навео, Србија ће гонити оптужене за ратне злочине макар на тај начин била једина европска земља која штити европске вредности, док друге чланице, приметио је, то не чине.

"Да ли је могуће да смо ми једини којима ће живот једне бебе од 14 дана бити важнији од тога ко је порушио неку бараку или томе слично. Да ли је у моралном смислу прихватљиво амнестирати неког таквог и бавити се баракама", упитао је Ђурић.

Нагласио је да ће Србија наставити да гони оптужене за ратне злочине и показати да је у томе другачија и боља од неких држава.

"Не желимо да верујемо да се неко у Француској уплашио демонстрација десетине људи, који би оправдали сваки злочин. Неки мисле да ако сте Албанац да вам је све дозвољено", приметио је.

Србија, поручио је, не прихвата правду која подразумева некажњени лов и убијање недужних цивила, српских или било које друге националности, попут оних које су учинили Рамуш Харадинај и његова злочиначка група.

Упитао је да ли је убијање недужних цивила, међу којима и двонедељна беба, недовољан разлог да Харадинај буде изручен правосудним органима Србије.

На конференцији за штампу, после седнице Владе Србије, на којој је тема било пуштање Харадинаја да се брани са слободе, Ђурић је прочитао делове оптужнице против бившег вође ОВК и некадашњег косовског премијера.

У оптужници су наведена убијања, силовања, не само српских, већ и цивила друге националности.

Наводећи да се у захтеву Србије за изручење налазе ствари које нису помињане у Хашком трибуналу и за које Харадинају тамо није суђено, Ђурић је упитао да ли је могуће да Србији неко нешто пребацује зато што тражи Харадинаја, да јој неко пребацује нешто за поглавља 23 и 24, а да истовремено имамо "на слободи ратне злочинце, попут оних који су у Сребреници Слободану Милићу извадили очи".

Подсетио је да је оптужени за злочин над Милићем пуштен на слободу, јер се, како је приметио, није уклапало у визију стварности коју је нудио ЦНН и није се уклапао и визију стварности појединих у међународној зајендици, који би да за то окриве другог, а не оне који су вршили монструозне злочине, и то све, како је рекао, само зато да би имали оправдање за агресију и злочиначку политику према нашој земљи.

Упитан да појасни да ли се Харадинај терети за "неке бараке", које је помињао, Ђурић је казао да је врхунско лицемерје и потпуно неприхватљиво пребацивати Србији било шта у вези с поглављима 23 и 24 ако истовремено нисте спремни да процесуирате монструозне злочине у којима су убијани недужни цивили.

Он је рекао да сви знају каква је медијска афера подизана и политичка хајка вођена по политичким налозима одређених политичких кругова изван наше земље у вези с "тим баракама".

"Грађани знају о којим баракама се ради и ком лицемерју. Они пребацују Србији нешто за шта нема никаквог утемљења у стварности, па чак и да га има то не може да се упореди са злочинима", закључио је Ђурић.

Не очекујем забрану уласка воза на КиМ

Ђурић је изјавио поводом сутрашњег почетка рада железничке линије између Београда и Косовске Митровице, да не очекује да косовске власти спрече улазак воза у јужну покрајину, јер би такав третман, како каже, имао везе са национализмом, шовинизмом и ограничавањем основних људсих права.

Одговарајући на питање новинара после седнице владе на којој је било речи о пуштању Рамуша Харадинаја да се брани са слободе, Ђурић је подсетио да се саобраћај између српских градова и градова на Косову и Метохији одвијају већ годинама.

"Имате на десетине аутобуса дневно који иду од Београда до Приштине и Косовске Митровице, као и из других градова. Не видим зашто би постојала разлика у вези са овом линијом, чији је циљ да се боље повежу делови наше земље", рекао је Ђурић.

На питање чија је идеја била да се унутрашњост вагона ослика верским мотивима, Ђурић је рекао да ће јавност одговор на то добити сутрадан, уочи најављеног поласка воза из Београда.

Новинаре је интересовало и начин на који се троши новац државе Србије на Косову и Метохији, односно да ли Канцеларија може да гарантује да та средства стижу до оних којима је најпотребније, на шта је Ђурић одговорио да је ситуација боља него у периоду претходних влада.

"Више пута смо у јавности представљали резултате рада. Имате српску средину на КиМ којој стиже помоћ. За разлику од претходних периода када су се градили ''Скадрови на Бојани'', сада имате завршене станове и више помоћи него у претходном периоду", рекао је Ђурић.

Он је додао да сигурно има много тога још да се уради, имајући у виду да институције већ 17 година функционишу у нерегуларним условима, и поручио да је Канцеларија отворена за све сугестије.

(Танјуг)

Кубуровић: Имамо 30 сведока Харадинајевих злочина

- Тужилаштво за ратне злочине зочине је проширило истагу против бившег комаданта ОВК Рамуша Харадинаја у којој има око 30 сведока и других доказа, рекла је данас Министарка правде Нела Кубуровић напомињући да иако Харадинај одлуку у захтеву за изручење чека на слободи, Србија неће одустати од свог захтева.

"Неки од сведока су дали писану изјаву, има оних који имају статус заштићених сведока тако да не могу да откривам њихова имена", напоменула је Кубуровић на конференцији за новинаре у Влади Србије.

Надамо се да ће француски органи поступити професинално и поштовати Европску конвенцију о екстрадицији коју су сами потписали, а која их обавезује на поступање без обизра да ли су у питању ратни злочини, геноцид или злочини против човечности, навела је Кубуровић.

У конкретном случају, како је навела, ради се о злочинима над цивилним становништвом пре свега Србима, Ромима и Албанцима који нису пристали да сарађују са ОВК током 1999. године.

Она је истакла да иако су се Харадинајеви адвокати позивали на правила не бис ин идем - да је већ за иста кривична дела ослобођен у Хагу, тај поступак водио за дела од марта до септембра 1998, док га српски правосудни органи траже за дела махом почињена у јуну 1999. године.

"Решење о спровођењу исптраге из 2004. године и наредба о проширењу која од пре десетак управо се односе на тај временски период. Дакле нема говодора о истим делима, јер није исти временски оквир, нису исти оштећени", нагласила је министарка правде.

Бивши командант ОВК Рамуш Харадинај пуштен је у четвртак из екстрадиционог притвора, али му је забрањено да напушта Француску до одлуке суда о захтеву Србије за изручење.

Француски суд у Колмару пустио је Харадинаја уз кауцију, одузео му пасош и наложио да се два пута седмично јавља надлежној полицијској управи.

Можемо да обезбедимо фер суђење 

Кубуровић је изјавила да Србија може да обезбеди фер и правично суђење Рамушу Харадинају, те да очекује да ће Француска усвојити нашу молбу и изручити га.

"Надамо се да ће француски правосудни органи поступити професионално у складу са међуанродним актима. С обзиром да испуњавамо све услове који се тичу нашег захтева за изручење, надамо се да ће нам изручити Хардинаја како би се поступак против њега завршио пред органима Репуслибке Србије", рекла је Кубуровић.

Она је истакла да су Тужилаштво за ратне злоцицне и Одељење за ратне злочине Вишег суда у Београду спремни да обезбеде тај поступак, с обизром да ни су поступцима који су се до сада водили, није било примедби.

"Да су спремни са воде поступак показује и то да након покретања поступка против Харадинаја 2003. и 2004. године. Тужилаштво за ратне злочине је и те како напорно радило што показује и наредба за проширене истраг еи борјни докази који се налазе у списима предмета.

Она је напоменула да су француским правосудним органима преслеђена три велика регистратора у којима се налазе писани искази сведока, бројне ДНК анализе, потврде о смрти, као и правоснажне пресуде које су донете пред Вишим судом у Београду.

Упитана за дијалог и однос Београда и Приштине након хапшења Харадинаја, Кубуровић је рекла да ће управо "одговорност свакога за оно што је радио, допринети помирењу.

"Сматрам да ради добрих односа не треба да допустимо овакве злочине", навела је Кубуровић.

Говорећи о поступању по потерницама, Министарка правде је навела да је Француска била дужна да и без потернице Интерпола поступи по захтеву Србије за изручење бившег команданта ОВК Рамуша Харадинаја, с обизром да је потписница Европске конвенције о екстрадицији.

Упитана за примену начела реципроцитета у поступању према нашим потерницама и захтевима за изручење, Кубуровић је најавила да ће Србија одговорити истом мером у односу на одговор на њен захтев.

"Ако неко ко је осуђен или се против њега води поступак за ратне због зверског убијања, мучења, силовања, тортуре, уколико не буде изручен Србији ми ћемо истом мером узвратити на захтеве које Француска буде упутила према нама", навела је министарка правде.

Она је указала да је притварање лица или одбрана са слободе, једна етапа у поступку, док је друга одлучивање да ли ће неко бити изручен земљи која га тражи.

То су потпуно два разлитичта поступка, навела је Кубуровић истичући да у зависности од споразума који постоји са земљиом која тражи лице, неко може да буде у притвору 18 дана до годину дана.

"Тако да у зависности како се буде поступало према нашем захтеву, не значи да неко лице које буде тражила Француска неће бити притоврено, али може да значи да неће бити изручено", напоменула је Кубуровић.

Кубуровић: по страним потерницама поступаћемо реципрочно

Министарка правде Србије Нела Кубуровић изјавила је данас да ће Србија у будућности поштовати правило реципроцитета и поступати са потерницама других земаља онако како оне поступају са потерницама које је расписала Србија.

"Поштоваћемо правило реципроцитета - како се поступа са нашим потерница тако ћемо и ми поступати са потерницама тих земаља", рекла је Кубуровић након хитне седнице Владе Србије која је сазвана поводом одлуке француског суда да пусти бившег косовског премијера и лидера Алијансе за будуцност Косова Рамуша Харадинаја да одлуку о изручењу Србији чека на слободи.

Кубуровић је додала да ће наши правосудни органи наставити поступак против Харадинаја уколико француски органи негативно одговоре на спрски захтев за његово изручење.

Даље укалаза да ће Србија у том случају истом мером узвратити на захтеве које ће Француска упутити нашој земљи.

"Ако неко ко је осуђен или се против њега води поступак за ратне због зверског убијања, мучења, силовања, тортуре, не буде изручен Србији ми ћемо истом мером узвратити на захтеве које Француска буде упутила према нама", навела је министарка правде.

На питање новинара да ли би то знацило и да неће бити хапшени осумњичени за тероризам за којим је расписана потерница, Кубуровићева је истакла да "све зависи од конкретног случаја и не значи да неко неће бити у притвору, али да ће даље поступање бити реципрочно".

Она је укалаза да је притварање лица или одбрана са слободе, једна етапа у поступку, док је друга одлучивање да ли ће неко бити изручен земљи која га тражи.

То су потпуно два разлитичта поступка, навела је Кубуровић истичући да у зависности од споразума који постоји са земљиом која тражи лице, неко може да буде у притвору 18 дана до годину дана.

"Тако да у зависности како се буде поступало према нашем захтеву, не значи да неко лице које буде тражила Француска неће бити притворено, али може да значи да неће бити изручено", напоменула је Кубуровић.

(Танјуг)

Дачић: Србија неће одустати од гоњења Харадинаја

- Србија неће одустати од гоњења лидера Алијансе за будућност Косова Рамуша Харадинаја и даље ће тражити његово изручење, иајавио је данас министар спољних послова Ивица Дачић.

"Мислимо да ЕУ ваљда има неке принципе, а то је кажњавање ратних злочина", рекао је Дачић новинарима у Војном музеју и упитао који су то принципи који ће бити изнад тих вредности, као и да ли је политички опортунизам довољан да поништи ту вредност.

Он је изразио уверење да ће се Француска држати тих вредности.

"Ако се политичке одлуке стављају изнад свих ових вредности и принципа, а за Харадинаја постоји оптижница, као и истрага о новим случајевима. Ако је несумњиво да су људи починили ратне злочине, и ако су политичке одлуке изнад тога, онда и Србија задржава право да се на исти начин понаша када су други интереси у питању", закључио је Дачић.

Бивши косовски премијер и један од бивших команданта ОВК Рамуш Харадинај пуштен је у четвртак из екстрадиционог притвора, али му је забрањено да напушта Француску до одлуке суда о захтеву Србије за изручење.

Француски суд у Колмару пустио је Харадинаја уз кауцију, одузео му пасош и наложио да се два пута седмично јавља надлежној полицијској управи.

(Танјуг)