Srbija zahteva hitno izručenje Haradinaja

Srbija će nastaviti s gonjenjem svih okrivljenih i optuženih za ratne zločine, bez obzira na nacionalnost, zaključila je vlada, a direktor Kancelarije za KiM dodao je da je zaključila i da pozove sve članice EU i druge države da poštuju međunarodno pravo i poternice Interpola, a ne da donose političke odluke u takvim slučajevima.

Đurić je poručio da Srbija ne prihvata pravdu koja podrazumeva nekažnjeni lov i ubijanje nedužnih civila, srpskih ili bilo koje druge nacionalnosti, poput onih koje su učinili Ramuš Haradinaj i njegova zločinačka grupa.

Upitao je da li je ubijanje nedužnih civila, među kojima i dvonedeljna beba, nedovoljan razlog da Haradinaj bude izručen pravosudnim organima Srbije.

Na konferenciji za štampu, posle sednice Vlade Srbije, na kojoj je tema bio slučaj Haradinaj, pročitao je delove iz optužnice protiv optuženog bivšeg vođe OVK i nekadašnjeg kosovskog premijera.

U optužnici su navedena ubijanja, silovanja, ne samo srpskih, već i civila druge nacionalnosti.

Nećemo odustati od gonjenja zločinaca

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić rekao je danas da Srbija neće odustati od gonjenja ratnih zločinaca, dodajući da veruje u profesionalizam francuskih pravosudnih organa.

On je na konferenciji za štampu posle sednice Vlade sazvane zbog puštanja Haradinaja da se brani sa slobode, rekao da Srbija šalje upozorenje da ne prihvata lažnu pravdu po kojoj su ubijanja i zločini protiv Srba dozvoljeni i dopušteni samo ako je u interesu velikih sila.

Đurić je podsetio da je EU zasnovana na vrednostima koje se bore za vladavinu prava i upitao da li se zalažu za vrednosti politiku sile.

"Onako kako se odnosimo prema Srbima optuženim za ratne zločine tražimo da se svi drugi odnose prema onima koji su vršili ratne zločine protiv Srba", rekao je Đurić.

Srbija obaveštava Francusku da, u skladu sa onim kako se ophode prema Interpolovim poternica iz naše zemlje, na isti način ćemo se mi ophoditi prema francuskim poternicama.

"To se ne odnosi samo na Francusku, već i Sloveniju i Švajcarsku, kao i druge zemlje koje su već puštale na slobodu slične optužene za zločine, i to iz političkih razloga. Za nas to zbog civilizacijskih vrendosti nije prihvatljivo", rekao je on.

Kako je naveo, Srbija će goniti optužene za ratne zločine makar na taj način bila jedina evropska zemlja koja štiti evropske vrednosti, dok druge članice, primetio je, to ne čine.

"Da li je moguće da smo mi jedini kojima će život jedne bebe od 14 dana biti važniji od toga ko je porušio neku baraku ili tome slično. Da li je u moralnom smislu prihvatljivo amnestirati nekog takvog i baviti se barakama", upitao je Đurić.

Naglasio je da će Srbija nastaviti da goni optužene za ratne zločine i pokazati da je u tome drugačija i bolja od nekih država.

"Ne želimo da verujemo da se neko u Francuskoj uplašio demonstracija desetine ljudi, koji bi opravdali svaki zločin. Neki misle da ako ste Albanac da vam je sve dozvoljeno", primetio je.

Srbija, poručio je, ne prihvata pravdu koja podrazumeva nekažnjeni lov i ubijanje nedužnih civila, srpskih ili bilo koje druge nacionalnosti, poput onih koje su učinili Ramuš Haradinaj i njegova zločinačka grupa.

Upitao je da li je ubijanje nedužnih civila, među kojima i dvonedeljna beba, nedovoljan razlog da Haradinaj bude izručen pravosudnim organima Srbije.

Na konferenciji za štampu, posle sednice Vlade Srbije, na kojoj je tema bilo puštanje Haradinaja da se brani sa slobode, Đurić je pročitao delove optužnice protiv bivšeg vođe OVK i nekadašnjeg kosovskog premijera.

U optužnici su navedena ubijanja, silovanja, ne samo srpskih, već i civila druge nacionalnosti.

Navodeći da se u zahtevu Srbije za izručenje nalaze stvari koje nisu pominjane u Haškom tribunalu i za koje Haradinaju tamo nije suđeno, Đurić je upitao da li je moguće da Srbiji neko nešto prebacuje zato što traži Haradinaja, da joj neko prebacuje nešto za poglavlja 23 i 24, a da istovremeno imamo "na slobodi ratne zločince, poput onih koji su u Srebrenici Slobodanu Miliću izvadili oči".

Podsetio je da je optuženi za zločin nad Milićem pušten na slobodu, jer se, kako je primetio, nije uklapalo u viziju stvarnosti koju je nudio CNN i nije se uklapao i viziju stvarnosti pojedinih u međunarodnoj zajendici, koji bi da za to okrive drugog, a ne one koji su vršili monstruozne zločine, i to sve, kako je rekao, samo zato da bi imali opravdanje za agresiju i zločinačku politiku prema našoj zemlji.

Upitan da pojasni da li se Haradinaj tereti za "neke barake", koje je pominjao, Đurić je kazao da je vrhunsko licemerje i potpuno neprihvatljivo prebacivati Srbiji bilo šta u vezi s poglavljima 23 i 24 ako istovremeno niste spremni da procesuirate monstruozne zločine u kojima su ubijani nedužni civili.

On je rekao da svi znaju kakva je medijska afera podizana i politička hajka vođena po političkim nalozima određenih političkih krugova izvan naše zemlje u vezi s "tim barakama".

"Građani znaju o kojim barakama se radi i kom licemerju. Oni prebacuju Srbiji nešto za šta nema nikakvog utemljenja u stvarnosti, pa čak i da ga ima to ne može da se uporedi sa zločinima", zaključio je Đurić.

Ne očekujem zabranu ulaska voza na KiM

Đurić je izjavio povodom sutrašnjeg početka rada železničke linije između Beograda i Kosovske Mitrovice, da ne očekuje da kosovske vlasti spreče ulazak voza u južnu pokrajinu, jer bi takav tretman, kako kaže, imao veze sa nacionalizmom, šovinizmom i ograničavanjem osnovnih ljudsih prava.

Odgovarajući na pitanje novinara posle sednice vlade na kojoj je bilo reči o puštanju Ramuša Haradinaja da se brani sa slobode, Đurić je podsetio da se saobraćaj između srpskih gradova i gradova na Kosovu i Metohiji odvijaju već godinama.

"Imate na desetine autobusa dnevno koji idu od Beograda do Prištine i Kosovske Mitrovice, kao i iz drugih gradova. Ne vidim zašto bi postojala razlika u vezi sa ovom linijom, čiji je cilj da se bolje povežu delovi naše zemlje", rekao je Đurić.

Na pitanje čija je ideja bila da se unutrašnjost vagona oslika verskim motivima, Đurić je rekao da će javnost odgovor na to dobiti sutradan, uoči najavljenog polaska voza iz Beograda.

Novinare je interesovalo i način na koji se troši novac države Srbije na Kosovu i Metohiji, odnosno da li Kancelarija može da garantuje da ta sredstva stižu do onih kojima je najpotrebnije, na šta je Đurić odgovorio da je situacija bolja nego u periodu prethodnih vlada.

"Više puta smo u javnosti predstavljali rezultate rada. Imate srpsku sredinu na KiM kojoj stiže pomoć. Za razliku od prethodnih perioda kada su se gradili ''Skadrovi na Bojani'', sada imate završene stanove i više pomoći nego u prethodnom periodu", rekao je Đurić.

On je dodao da sigurno ima mnogo toga još da se uradi, imajući u vidu da institucije već 17 godina funkcionišu u neregularnim uslovima, i poručio da je Kancelarija otvorena za sve sugestije.

(Tanjug)

Kuburović: Imamo 30 svedoka Haradinajevih zločina

- Tužilaštvo za ratne zločine zočine je proširilo istagu protiv bivšeg komadanta OVK Ramuša Haradinaja u kojoj ima oko 30 svedoka i drugih dokaza, rekla je danas Ministarka pravde Nela Kuburović napominjući da iako Haradinaj odluku u zahtevu za izručenje čeka na slobodi, Srbija neće odustati od svog zahteva.

"Neki od svedoka su dali pisanu izjavu, ima onih koji imaju status zaštićenih svedoka tako da ne mogu da otkrivam njihova imena", napomenula je Kuburović na konferenciji za novinare u Vladi Srbije.

Nadamo se da će francuski organi postupiti profesinalno i poštovati Evropsku konvenciju o ekstradiciji koju su sami potpisali, a koja ih obavezuje na postupanje bez obizra da li su u pitanju ratni zločini, genocid ili zločini protiv čovečnosti, navela je Kuburović.

U konkretnom slučaju, kako je navela, radi se o zločinima nad civilnim stanovništvom pre svega Srbima, Romima i Albancima koji nisu pristali da sarađuju sa OVK tokom 1999. godine.

Ona je istakla da iako su se Haradinajevi advokati pozivali na pravila ne bis in idem - da je već za ista krivična dela oslobođen u Hagu, taj postupak vodio za dela od marta do septembra 1998, dok ga srpski pravosudni organi traže za dela mahom počinjena u junu 1999. godine.

"Rešenje o sprovođenju isptrage iz 2004. godine i naredba o proširenju koja od pre desetak upravo se odnose na taj vremenski period. Dakle nema govodora o istim delima, jer nije isti vremenski okvir, nisu isti oštećeni", naglasila je ministarka pravde.

Bivši komandant OVK Ramuš Haradinaj pušten je u četvrtak iz ekstradicionog pritvora, ali mu je zabranjeno da napušta Francusku do odluke suda o zahtevu Srbije za izručenje.

Francuski sud u Kolmaru pustio je Haradinaja uz kauciju, oduzeo mu pasoš i naložio da se dva puta sedmično javlja nadležnoj policijskoj upravi.

Možemo da obezbedimo fer suđenje 

Kuburović je izjavila da Srbija može da obezbedi fer i pravično suđenje Ramušu Haradinaju, te da očekuje da će Francuska usvojiti našu molbu i izručiti ga.

"Nadamo se da će francuski pravosudni organi postupiti profesionalno u skladu sa međuanrodnim aktima. S obzirom da ispunjavamo sve uslove koji se tiču našeg zahteva za izručenje, nadamo se da će nam izručiti Hardinaja kako bi se postupak protiv njega završio pred organima Repuslibke Srbije", rekla je Kuburović.

Ona je istakla da su Tužilaštvo za ratne zlocicne i Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu spremni da obezbede taj postupak, s obizrom da ni su postupcima koji su se do sada vodili, nije bilo primedbi.

"Da su spremni sa vode postupak pokazuje i to da nakon pokretanja postupka protiv Haradinaja 2003. i 2004. godine. Tužilaštvo za ratne zločine je i te kako naporno radilo što pokazuje i naredba za proširene istrag ei borjni dokazi koji se nalaze u spisima predmeta.

Ona je napomenula da su francuskim pravosudnim organima presleđena tri velika registratora u kojima se nalaze pisani iskazi svedoka, brojne DNK analize, potvrde o smrti, kao i pravosnažne presude koje su donete pred Višim sudom u Beogradu.

Upitana za dijalog i odnos Beograda i Prištine nakon hapšenja Haradinaja, Kuburović je rekla da će upravo "odgovornost svakoga za ono što je radio, doprineti pomirenju.

"Smatram da radi dobrih odnosa ne treba da dopustimo ovakve zločine", navela je Kuburović.

Govoreći o postupanju po poternicama, Ministarka pravde je navela da je Francuska bila dužna da i bez poternice Interpola postupi po zahtevu Srbije za izručenje bivšeg komandanta OVK Ramuša Haradinaja, s obizrom da je potpisnica Evropske konvencije o ekstradiciji.

Upitana za primenu načela reciprociteta u postupanju prema našim poternicama i zahtevima za izručenje, Kuburović je najavila da će Srbija odgovoriti istom merom u odnosu na odgovor na njen zahtev.

"Ako neko ko je osuđen ili se protiv njega vodi postupak za ratne zbog zverskog ubijanja, mučenja, silovanja, torture, ukoliko ne bude izručen Srbiji mi ćemo istom merom uzvratiti na zahteve koje Francuska bude uputila prema nama", navela je ministarka pravde.

Ona je ukazala da je pritvaranje lica ili odbrana sa slobode, jedna etapa u postupku, dok je druga odlučivanje da li će neko biti izručen zemlji koja ga traži.

To su potpuno dva razlitičta postupka, navela je Kuburović ističući da u zavisnosti od sporazuma koji postoji sa zemljiom koja traži lice, neko može da bude u pritvoru 18 dana do godinu dana.

"Tako da u zavisnosti kako se bude postupalo prema našem zahtevu, ne znači da neko lice koje bude tražila Francuska neće biti pritovreno, ali može da znači da neće biti izručeno", napomenula je Kuburović.

Kuburović: po stranim poternicama postupaćemo recipročno

Ministarka pravde Srbije Nela Kuburović izjavila je danas da će Srbija u budućnosti poštovati pravilo reciprociteta i postupati sa poternicama drugih zemalja onako kako one postupaju sa poternicama koje je raspisala Srbija.

"Poštovaćemo pravilo reciprociteta - kako se postupa sa našim poternica tako ćemo i mi postupati sa poternicama tih zemalja", rekla je Kuburović nakon hitne sednice Vlade Srbije koja je sazvana povodom odluke francuskog suda da pusti bivšeg kosovskog premijera i lidera Alijanse za buducnost Kosova Ramuša Haradinaja da odluku o izručenju Srbiji čeka na slobodi.

Kuburović je dodala da će naši pravosudni organi nastaviti postupak protiv Haradinaja ukoliko francuski organi negativno odgovore na sprski zahtev za njegovo izručenje.

Dalje ukalaza da će Srbija u tom slučaju istom merom uzvratiti na zahteve koje će Francuska uputiti našoj zemlji.

"Ako neko ko je osuđen ili se protiv njega vodi postupak za ratne zbog zverskog ubijanja, mučenja, silovanja, torture, ne bude izručen Srbiji mi ćemo istom merom uzvratiti na zahteve koje Francuska bude uputila prema nama", navela je ministarka pravde.

Na pitanje novinara da li bi to znacilo i da neće biti hapšeni osumnjičeni za terorizam za kojim je raspisana poternica, Kuburovićeva je istakla da "sve zavisi od konkretnog slučaja i ne znači da neko neće biti u pritvoru, ali da će dalje postupanje biti recipročno".

Ona je ukalaza da je pritvaranje lica ili odbrana sa slobode, jedna etapa u postupku, dok je druga odlučivanje da li će neko biti izručen zemlji koja ga traži.

To su potpuno dva razlitičta postupka, navela je Kuburović ističući da u zavisnosti od sporazuma koji postoji sa zemljiom koja traži lice, neko može da bude u pritvoru 18 dana do godinu dana.

"Tako da u zavisnosti kako se bude postupalo prema našem zahtevu, ne znači da neko lice koje bude tražila Francuska neće biti pritvoreno, ali može da znači da neće biti izručeno", napomenula je Kuburović.

(Tanjug)

Dačić: Srbija neće odustati od gonjenja Haradinaja

- Srbija neće odustati od gonjenja lidera Alijanse za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja i dalje će tražiti njegovo izručenje, iajavio je danas ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.

"Mislimo da EU valjda ima neke principe, a to je kažnjavanje ratnih zločina", rekao je Dačić novinarima u Vojnom muzeju i upitao koji su to principi koji će biti iznad tih vrednosti, kao i da li je politički oportunizam dovoljan da poništi tu vrednost.

On je izrazio uverenje da će se Francuska držati tih vrednosti.

"Ako se političke odluke stavljaju iznad svih ovih vrednosti i principa, a za Haradinaja postoji optižnica, kao i istraga o novim slučajevima. Ako je nesumnjivo da su ljudi počinili ratne zločine, i ako su političke odluke iznad toga, onda i Srbija zadržava pravo da se na isti način ponaša kada su drugi interesi u pitanju", zaključio je Dačić.

Bivši kosovski premijer i jedan od bivših komandanta OVK Ramuš Haradinaj pušten je u četvrtak iz ekstradicionog pritvora, ali mu je zabranjeno da napušta Francusku do odluke suda o zahtevu Srbije za izručenje.

Francuski sud u Kolmaru pustio je Haradinaja uz kauciju, oduzeo mu pasoš i naložio da se dva puta sedmično javlja nadležnoj policijskoj upravi.

(Tanjug)