Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

„СРБИЈА ДА ПОКАЖЕ СВОЈ СТРАТЕШКИ ПРАВАЦ КА ЕУ” Вархељи: Требало би да се отворе преговори о Кластеру 3 са Србијом

29.07.2024. 16:28 16:30
Пише:
Фото: Youtube Printscreen

БУДИМПЕШТА: Европски комесар за суседску политику и проширење Оливер Вархељи изјавио је данас да је ЕУ ангажована на осигуравању европске перспективе Западног Балкана и поручио да би требало да се отворе преговори са Србијом о Кластеру 3, који се бави конкурентношћу и инклузивним растом.

Вархељи је током Конференције парламентарних одбора за послове ЕУ (ЦОСАЦ) у Будимпешти, која окупља одборе за питања ЕУ националних парламената, као и представнике Европског парламента, а чији је домаћин Мађарска као председавајућа Саветом ЕУ, говорио о тренутном стању у процесу проширења ЕУ и изразио уверење да ће наредна Комисија бити Комисија проширења.

Истакао је и да је Комисија почела унутрашњи процес процене реформских агенди предвођених Планом раста за Западни Балкан и поручио да је у току завршна фаза за давање предлога Савету ЕУ ради одобрења.

Осврнуо се и на  дијалог Београда и Приштине, наводећи да се очекује да ће две стране наставити напоре ка одрживим напорима за деескалацију и напредовати у примени обавеза, почевши од слања статута за Заједницу српских општина тзв. Уставном суду Косова.

Он је оценио да постоји јасан замах проширењу у региону и нагласио да је ЕУ "динамично ангажована на обезбеђивању европске перспективе за Западни Балкан, уз јасно разумевање да наша Унија може да буде потпуна само са приступањем овог региона".

"Што се тиче Србије, остаје наша процена да би требало отворити преговоре о конкурентности и инклузивном расту, односно о Кластеру 3", рекао је Вархељи и приметио да је Влада Србије истакла да је посвећена убрзању реформи у вези са приступањем ЕУ наводећи да је то добра вест.

Вархељи је додао да је у актуелном геополитичком контексту од суштинског значаја да Србија покаже свој стратешки правац ка ЕУ.

Вархељи је говорио и о другим земаљама кандидатима за чланство у ЕУ, као што су Украјина, Молдавија и Грузија, а када је реч о региону, навео је да је Црна Гора испуњавањем  привремених мерила за владавину права у оквиру поглавља 23 и 24 направила кључни корак у напретку на путу ка проширењу и поручио да је ЕУ спремна да приступи привременом затварању преговарачких поглавља са том земљом.

Он је додао да се ради на преговарачком оквиру за БиХ, да би са Албанијом требало да се што пре отворе преговори о првом кластеру, који се бави основама, а да би требало да уследи отварање других кластера, док би Северна Македонија требало да  убрза темпо реформи у вези са ЕУ и усвоји релевантне уставне амандмане како би напредовала у процесу проширења.

Вархељи је нагласио да ће Европска комисија, у оквиру годишњег пакета проширења, ове јесени, као и сваке године, известити о напретку земаља кандидата за чланство у ЕУ.

Говорећи о Плану раста за Западни Балкан, Вархељи је рекао да је то  "нови алат који треба да убрза интеграцију" партнера ЕУ који су у процесу проширења.

Он је подсетио да ће План раста за Западни Балкан, вредан шест милијади евра, помоћи у јачању социо-економске конвергенције региона са ЕУ, обезбедити користи чланства корисницима чак и пре приступања, убрзати процес проширења и промовисати економску интеграцију унутар региона, кроз заједничко регионално тржиште.

Вархељи је нагласио да корисници, да би добили средства, морају да спроведу далекосежне реформе у основама и друштвено-економским секторима постављеним у њиховим реформским агендама "направљеним по мери".

"Већ смо започели интерни процес процене агенди и са задовољством могу да кажем да смо у завршној фази давања предлога Савету ради његовог одобрења", рекао је Вархељи.

Он је додао да се Инструмент за  реформу и раст за Западни Балкан заснива на Економском и инвестиционом плану за Западни Балкан, вредном 30 милијарди евра, којим се мобилише трећина БДП-а региона и идентфикују 10 кључних инвестиционих иницијатива за подршку дугорочном друштвено-економском опоравку заснованом на зеленој и дигиталној транзицији и подстицању регионалне сарадње на Западном Балкану.

Истакао је да је Европска комисија до сада подржала 68 стратешки важних пројеката у областима транспорта, енергетике, животне средине и климатских промена, дигиталне инфраструктуре, развоја људског капитала и подршке пословном сектору.

Он је додао да је ЕУ одобрила програме за мобилизацију 17,5 милијарди евра у инвестицијама у оквиру Економског и инвестиционог плана, укључујући 5,4 милијарде евра у бесповратним средствима.

"Са Инструментом за реформу и раст, укупна финансијска подршка ће до 2027. године достићи упоредив ниво интензитета помоћи какав видимо у тренутним земљама кохезионих и структурних фондова у ЕУ, што значи 90 процентних поена до 2027. године. Одатле ће Западни Балкан имати све услове да буде спреман за улазак у ЕУ", поручио је Вархељи.

Он је нагласио да без стварне интеграције економија и друштава Западног Балкана проширење ЕУ неће бити успешно.

"Зато треба да радимо на стварној интеграцији ових земаља чак и пре него што се придруже ЕУ", поручио је Вахрељи.

Вархељи је нагласио да политика проширења ЕУ, у новој реалности, представља "више него икада јасно и неопходно геостратешко улагање у наш сопствени дугорочни мир, стабилност, безбедност и просперитет".

Он је додао да рачуна на партнере у процесу проширења да ће искористити замах који постојити и спровести неопходне реформе како би напредовали на путу ка чланству у ЕУ, као и да рачуна на свих 27 држава чланица ЕУ да ће помоћи да ЕУ испуни своја обећања у том погледу.

"Уверен сам да ће наредна Комисија морати да буде Комисија проширења", закључио је Вархељи.

Пише:
Пошаљите коментар