Смењени командант Жандармерије и начелник београдске полиције

 Министарство унутрашњих послова саопштило је јуче да ће Горан Драговић убудуће бити полицијски официр за везу у Амбасади Републике Србије у Сарајеву, док ће Веселин Милић обављати функцију помоћника директора полиције, са тежишним задацима у борби против организованог криминала и решавања најтежих кривичних дела.

Министар унутрашњих послова Небојша Стефановић и директор полиције Владимир Ребић захвалили су се на досадашњем раду Горану Драговићу и Веселину Милићу и истакли да очекују њихову потпуну посвећеност на новим одговорним дужностима.

На предлог директора полиције ускоро ће бити именован нови командант Жандармерије, док ће вршилац дужности начелника Полицијске управе за град Београд бити Милан Станић, досадашњи помоћник начелника београдске полиције.

Некадашњи командант Противтерористичке јединице МУП-а Горан Драговић је за команданта Жандармерије постављен 12. марта 2015. године. Ту дужност преузео је од дотадашњег команданта Миленка Божовића, који је постављен за начелника Управе граничне полиције.

Горан Драговић је специјалац од главе до пете. Рођен је 1967. године у Плаву, живео је на Косову и Метохији, а од 1992. године је био припадник  Специјалне антитерористичке јединице МУП-а Србије у Приштини. Некадашњи је успешни карате репрезентативац наше државе. Кратко је радио као инструктор, а касније је постао шеф тима за блиску борбу. Дуго је био и капитен полицијске репрезентације.

После повлачења српских снага с Космета, дао је отказ у полицији. У МУП, тачније у Жандармерију, враћа се 2002. године. Када је формирана Противтерористичка јединица (ПТЈ), Драговић је постављен за помоћника команданта, а касније за заменика. На челно место Противтерористичке јединице постављен је 8. марта 2005. године.

Горан Драговић је пети командант Жандармерије откада је та јединица формирана 2001. године. Први командант био је Горан Радосављевић Гури. Он је на челу Жандармерије био од 21. јуна 2001. до 17. августа 2004. године. Гурија је заменио генерал Боривоје Тешић, који је у Жандармерију дошао из Гардијске бригаде Војске Србије. Тешић је на челу елитног састава српске полиције остао до јуна 2008. године, када је пензионисан, наводно из здравствених разлога.

Готово годину Жандармерија је имала привременог команданта, а ту дужност обављао је тадашњи заменик команданта Жандармерије Срђан Грекуловић, који је, иначе, у пролеће 2013. постављен за начелника Полицијске управе у Нишу.

Почетком јуна 2009. године за команданта Жандармерије постављен је тадашњи полицијски пуковник Братислав Дикић и на тој дужности остао пуне четири године. Смењен је 17. јула 2013. године, а 2. августа за команданта Жандармерије постављен је Миленко Божовић.

Веселин Милић је септембра 2013. године постао први човек београдске полиције, када је постављен уместо Стевана Бијелића.

Милић је рођен 1979. године у Прибоју, а завршио је средњу школу Унутрашњих послова у Сремској Каменици и Полицијску академију у Београду. Примљен је у радни однос 1998. године у Секретаријату унутрашњих послова у Ужицу, на радно место полицајца, а  2003. године с  места помоћника командира Одељења полиције Секретаријата у Ужицу премештен је за помоћника командира Полицијске станице Савски венац у Београду.

Од 2005. године је био заменик командира ПС Савски венац у ОУП Савски венац. Јануара 2006. године премештен је на радно место командира ПС Савски венац, а у новембру месецу 2006. године је именован за начелника Одељења за обезбеђења у Управи полиције Полицијске управе за град Београд.

Милић је више пута похваљиван и награђиван. Од октобра 2011. године је премештен у Дирекцију полиције, на радно место законитост и безбедност, а затим унапређење, организација и функционисање Дирекције полиције, а септембра 2013. године, решењем министра унутрашњих послова, именован је за начелника Полицијске управе за град Београд.

Пре доласка на место начелника ПУ Београд био је специјални саветник некадашњег директора полиције Милорада Вељовића.                                                                                   

М. Бозокин