Скупштина Србије: Посланици о авио линији БГ-ПР, Ер Србији, Мајићу, загађењу...

Посланик Српске радикалне странке Александар Шешељ рекао је да су радикали већ упозоравали на негативне последице укључивања Србије у такозвани "мини шенген" јер, према њиховој оцени, таква врста удруживања није у националном интересу већ се то, каже, чини да би Србија добила неки поен од Европске уније.



Сматра и да ће Србија имплицитно на тај начин признати независност Косова.



Наводећи да се у оквиру тога сада говори о директној авио-линији између Београда и Приштине, Шешељ је упитао како је то идентификовано као интерес грађана Србије.



"Нећемо да наставимо дијалог, али ћемо испунити све што од нас траже", рекао је Шешељ и казао да Србија треба да напусти такву праксу "да испуњава све што се од ње тражи".



Посланик Покрета за спас Србије-Нова Србија Ђорђе Вукадиновић такође је коментарисао споразум о авио линији, рекавши да је тим поводом реаговао чак и амерички председник Доналд Трамп, а да српска јавност ништа не зна о томе.



"Има ли елемената који задире у уставно-правни поредак", упитао је Вукадиновић.



Он је такође затражио од Министарства заштите животне средине што ажурнију процену удела загађивача у Србији.



Вукадиновић је оценио да је било покушаја да се одговорност за загађење ваздуха пребаци на индивидуалне потрошаче који користе чврсто гориво за грејање, као и на аутомобиле, а да су заправо топлане и термоелектране много већи загађивачи.



Посланица Лиге социјалдемократа Војводине Нада Лазић је такође говорила о загађењу, а питала је Министарство трговине колико је возила са мотором "еуро3" увезено.



Она је напоменула да је просечна старост аутомобиле у Србији преко 18 година, а има и старијих теретњака и аутобуса.



Посланик Странке модерне Србије Владимир Ђурић питао је премијерку Ану Брнабић и министра финансија Синишу Малог зашто држава наставља да субвенционише авио компанију "Ер Србија", наводећи да подаци о пословању показују да је 2017. и 2018.године уплаћено око 2,5 милијарде динара годишње.



Како је рекао, у буџету за 2019.годину било је опредељено 14,7 милијарди динара за поједине компаније, међу којима је и "Ер Србија".



Према његовим речима, “Ер Србија” је већ била предмет пријаве за нелојалну конкуренцију управо због државне помоћи коју прима, те оценио да “очигледно нешто није у реду” са моделом пословања те компаније, јер цене расту, а квалитет услуге опада.



У том смислу је од Брнабић и Малог затражио “бројчане ефекте” државне помоћи “Ер Србији”.



Посланик Народне сељачке странке Маријан Ристичевић питао је Високи савет судства када ће разрешити судију Миодрага Мајића, јер је, како је рекао, кршио закон.



Поменуо је случај када је Мајић, каже, "поништио пресуду панчевачког суда којим је осуђен 26-годишњак за обљубу 13-годишње девојчице која је остала у другом стању", а као друго кршење закона је оценио случај "Гњиланске групе".



Како је рекао, Мајић је поништио вишегодишње казне за 11 албанских терориста који су убили 80 Срба и мучили око 250.



"Не тврдим само ја да је дошло до кршења закона. Врховни касациони суд је закључио да је дошло до кршења закона од стране Мајића и Хаџиомеровића", рекао је Ристичевић.



Он је затражио од Министарства правде да пута председника Апелационог суда да ли је Мајићу дозволио да учествује у политички ангажованим емисијама и поменуо "Утисак недеље".



"Да ли је добио одобрење председника суда, да ли му је потребна сагласност или да ли судије могу да учествују у емисијама и баве се нашим послом како се коме ћефне", рекао је Ристичевић.