САВЕТ ЕВРОПЕ САМ СЕБИ РУШИ ИНТЕГРИТЕТ Грубјешић: Све више постаје политичка организација

"Уместо да се држи своје првобитне мисије, а то је да је чувар људских права, права националних мањина. Да му је кључна област владавина права и демократија. Сви они принципи и све оне вредности које смо ми већ 20 година уграђивали у Србији, у наше законодавство, у наше друштво", изјавила је Грубјешић за Танјуг.

Навела је да је Србија до сада имала одличну сарадњу са Саветом Европе, те да не постоји неко министарство или установа која није сарађивала са том европском организацијом.

"Зато је све ово, овако кршење процедуре и принципа на којима почива ова најстарија европска организација, за нас врло тешко прихватљиво", рекла је Грубјешић.

Подсетила је да је на данашњем гласању на Одбору за политичке послове Парламентарне скупштине СЕ било 34 гласа за усвајање мишљења известиоца Доре Бакојани, а четири гласа против, те да Србија не може да буде задовољна, али ни да се прави да овако нешто није било очекивано.

"Већ сам неколико пута говорила о томе да је овде машинерија покренута, да постоји већина и да постоји и воља и намера да се 'Косово' угура у Савет Европе. Ово је један од корака у процедури, седница политичког комитета, усвојен је извештај известиоца Доре Бакојани. Следећи корак јесте пленарна седница Парламентарне скупштине, која се одржава између 15. и 19. априла", најављује Грубјешић.

Подсећа на то да је синоћ, дан уочи одржавања политичког комитета, на сајту Парламентарне скупштине СЕ објављен дневни ред и да је већ тада тачка о извештају стављена на дневни ред Скупштине.

"Они су знали да ће (мишљење) сигурно бити усвојено на Комитету, иначе не би јуче дан уочи изашли са дневним редом за Парламентарну скупштину", рекла је Грубјешић.

Указала је да је читава ова процедура гурања твз. Косова без преседана у историји Савета Европе.

"Србији је било потребно три и по године да постане чланица Савета Европе, најпре као део заједничке државе Србије и Црне Горе, потом као држава сукцесор. Хрватској је било потребно шест година. По чему се 'Косово' издваја и чиме је заслужило да оваквом брзином буде примљено у најстарију паневропску организацију? На то питање нема одговора", навела је Грубјешић.

Објашњава такву процедуру тиме што су, чим је тзв. Косово поднело апликацију за чланство, експресно именовани известиоци и експресно се гласало да се отпочне процедура.

"Годину дана након отпочињања процедуре, по свој прилици ће се и гласати о пријему. То јесте све без преседана. Такође, нема одговора на питање како ових 12 држава чланица Савета Европе, које не признају независност 'Косова', шта ће оне да раде? Да ли су сагласне са тим да се прими територија, ентитет? Ја мислим да то стварно чини још један преседан", истакла је Грубјешић.

Говорећи о даљим корацима, објашњава да Парламентарна скупштина неће донети одлуку о пријему, већ ће донети мишљење, а одлуку о евентуалном пријему доноси само Комитет министара, чије седнице ће бити 16. и 17. маја и додаје да се маневарски простор Србије смањује.

Сматра да неће бити пуно другачије ни на гласању у Парламентарној скупштини, јер, како каже, посланици не заступају ставове својих држава.

"Па тако немојте да се изненадимо да неки посланик из Румуније, а знамо једног, гласа 'за' и залаже се за пријем 'Косова' у Савет Европе. Па један посланик Украјине, такође гласа увек 'за' и залаже се за пријем. А долазе из земаља које не признају независност 'Косова'. Дакле, посланици су ипак власници свога гласа и у стварности посланичке групе су те које одлучују како ће се гласати. Али, с обзиром да се тражи двотрећинска већина од броја присутних, мислим да и ту неће бити превеликих комешања, нажалост", навела је Грубјешић.

Навела је да је известилац Бакојани одустала од три услова која су постојала за чланство и фокусирала се само на један, онај о враћању земље манастиру Дечани, док се испуњавање осталих услова оставља за период после евентуалног пријема.

"А како ћете их условити након пријема? Чиме ћете их условити да испуне све обавезе?", истакла је Грубјешић.

То што би тзв. Косово било под мониторингом ако евенуално уђе у СЕ, додаје она, не значи ништа, јер свака држава која уђе у СЕ налази се под мониторингом одређено време.

"Србија је још увек под мониторингом, Албанија је тек недавно, нема десетак дана, изашла из мониторинга, 25 година је била под мониторингом. Дакле, то није уопште поента. То су само обећања које 'косовске' власти дају, да ће испунити након улазка. Ако нетко у то заиста верује и верује свему што са те стране долази, онда ја заиста немам коментар", поручила је Грубјешић.

Навела је и да Бакојани у свом извештају каже да се није дотицала питања државности тзв. Косова.

"У Савет Европе се примају државе, не примају се ни територије, ни ентитети. То што она говори је мало у сукобу са реалношћу и са правилима и процедурама ове организације у коју 'Косово' жели да уђе", закључила је Грубјешић.