Самит неће донети промене за Србију, јер нико не мења свој став
БЕОГРАД: По мишљењу спољнополитичког аналитичара Синише Љепојевића није реално очекивати да данашњи самит ЕУ у Бриселу донесе промене за Србију, јер је, како каже, политика ЕУ према овом делу света добро позната, а наша земља није променила своју позицију.
На питање да ли Србија на самиту може да очекује нове притиске у вези са увођењем санкција Русији, Љепојевић каже да ЕУ неће одустати од става да земље кандидати морају да ускладе спољну политику са европском политиком и да ће то бити поновљено на састанку у Бриселу.
"Позиција ЕУ да земље кандидати ЕУ као што је Србија треба да ускладе своју спољну политику са спољном политиком ЕУ је добро позната и биће поновљен тај став," казао је Љепојевић за Танјуг.
Истакао је да је суштина самита да се одржава дијалог између земаља Западног Балкана и ЕУ, а не у притисцима на Србију да уведе санкције Русији.
"Није реално очекивати никакав искорак и нешто ново, јер је политика ЕУ позната према овом делу света, а ми нисмо променили своју позицију", казао је Љепојевић.
На питање какву поруку ЕУ шаље тиме што је унапред најављено да ће лидери на састанку усвојити да се Украјини и Молдавији додели статус кандидата за чланство, док БиХ још увек чека на решавање статуса, а Северна Македонија и Албанија на отварање приступних преговора, Љепојевић каже да је реч о политичкој игри ЕУ.
Наводи да давање статуса кандидата за чланство у ЕУ није од великог значаја за те државе, да је то постало јак политички инструмент ЕУ, а да не приказује стварно намере.
"Статус кандидата за чланство даће и Грузији, иако је велико питање да ли је она уопште европска земља. Давање статуса кандидата не значи много", казао је Љепојевић.
Он је истакао да је пут европских интеграција неизвестан и подсетио да је Турска у тај процес кренула још 1964. године, те да још увек није постала чланица ЕУ.
Додао је да не треба замерати ЕУ на застоју у процесу европских интеграција, јер је, како је рекао, та заједница потпуно маргинализована стварањем "колективног запада" у ком главну улогу има Америка.
"ЕУ кроз ту причу о новим кандидатима купује политичко време и покушава да одржи привид важности, јер је потпуно маргинализована. Ствара се колективни запад и ту је Америка главна", казао је Љепојевић.
На питање како оцењује предлог немачког канцелара Олафа Шолца да ЕУ пређе на модел доношења спољополитичких одлука квалификованом већином, због уласка Украјине у ЕУ, Љепојевић каже да ће ЕУ престати да постоји ако се буде прешло на тај модел гласања.
"Ово што Шолц сада оживљава није реално, то тражи комплетну промену темељних документа ЕУ, то је један дужи процес. Уколико се то једног дана и деси онда то више неће бити ЕУ", казао је Љепојевић.