Samit neće doneti promene za Srbiju, jer niko ne menja svoj stav
BEOGRAD: Po mišljenju spoljnopolitičkog analitičara Siniše Ljepojevića nije realno očekivati da današnji samit EU u Briselu donese promene za Srbiju, jer je, kako kaže, politika EU prema ovom delu sveta dobro poznata, a naša zemlja nije promenila svoju poziciju.
Na pitanje da li Srbija na samitu može da očekuje nove pritiske u vezi sa uvođenjem sankcija Rusiji, Ljepojević kaže da EU neće odustati od stava da zemlje kandidati moraju da usklade spoljnu politiku sa evropskom politikom i da će to biti ponovljeno na sastanku u Briselu.
"Pozicija EU da zemlje kandidati EU kao što je Srbija treba da usklade svoju spoljnu politiku sa spoljnom politikom EU je dobro poznata i biće ponovljen taj stav," kazao je Ljepojević za Tanjug.
Istakao je da je suština samita da se održava dijalog između zemalja Zapadnog Balkana i EU, a ne u pritiscima na Srbiju da uvede sankcije Rusiji.
"Nije realno očekivati nikakav iskorak i nešto novo, jer je politika EU poznata prema ovom delu sveta, a mi nismo promenili svoju poziciju", kazao je Ljepojević.
Na pitanje kakvu poruku EU šalje time što je unapred najavljeno da će lideri na sastanku usvojiti da se Ukrajini i Moldaviji dodeli status kandidata za članstvo, dok BiH još uvek čeka na rešavanje statusa, a Severna Makedonija i Albanija na otvaranje pristupnih pregovora, Ljepojević kaže da je reč o političkoj igri EU.
Navodi da davanje statusa kandidata za članstvo u EU nije od velikog značaja za te države, da je to postalo jak politički instrument EU, a da ne prikazuje stvarno namere.
"Status kandidata za članstvo daće i Gruziji, iako je veliko pitanje da li je ona uopšte evropska zemlja. Davanje statusa kandidata ne znači mnogo", kazao je Ljepojević.
On je istakao da je put evropskih integracija neizvestan i podsetio da je Turska u taj proces krenula još 1964. godine, te da još uvek nije postala članica EU.
Dodao je da ne treba zamerati EU na zastoju u procesu evropskih integracija, jer je, kako je rekao, ta zajednica potpuno marginalizovana stvaranjem "kolektivnog zapada" u kom glavnu ulogu ima Amerika.
"EU kroz tu priču o novim kandidatima kupuje političko vreme i pokušava da održi privid važnosti, jer je potpuno marginalizovana. Stvara se kolektivni zapad i tu je Amerika glavna", kazao je Ljepojević.
Na pitanje kako ocenjuje predlog nemačkog kancelara Olafa Šolca da EU pređe na model donošenja spoljopolitičkih odluka kvalifikovanom većinom, zbog ulaska Ukrajine u EU, Ljepojević kaže da će EU prestati da postoji ako se bude prešlo na taj model glasanja.
"Ovo što Šolc sada oživljava nije realno, to traži kompletnu promenu temeljnih dokumenta EU, to je jedan duži proces. Ukoliko se to jednog dana i desi onda to više neće biti EU", kazao je Ljepojević.