РЕЗОН Српска бостонска чајанка

Презентовала је суштину своје посвећености људским и демократским слободама и приврженост демократији. Урадите како ми хоћемо, или ћемо вас на то приморати силом! На ту уцену се мање-више може свести суштина састанка Вучића са Лајчаком и изасланицима Немачке, Француске и Америке. И, мада су то западно оријентисани медији желели да прикажу тако, Вучић није био сам. Вучић никада није сам. Вучић на својој страни има народ! Више од 60 одсто грађана Србије. Вучић на својој страни има све слободномислеће Србе. Против њега је само малобројна опозиција, која подржава све за шта сматрају да им може помоћи да се дочепају власти, и њој наклоњени медији.

Нема спора, Србији ће бити тешко у наредном периоду. Европи се жури! Она се плаши расплета украјинске кризе. И зато нас притиска. Зато жели да ствари подеси како јој одговара, док још може. Али, често се деси да исхитрени ударац промаши циљ. А да ће бити тешко знали смо још 2020. године. И раније, 2012, 2013, 2016, 2017. И нисмо поклекли. И нисмо пропали. Било је јасно да ће нам државе Европске уније претити санкцијама, ако не прихватимо њихове ултиматуме да признамо Косово. Ако беспоговорно не усвојимо њихова наређења да, по цену слабљења сопствене економије, уведемо санкције Русији. И ако се не одрекнемо свог политичког и економског суверенитета. Али председник и Влада су следили интересе свог народа и Србија се развијала. Нема сумње, интерес грађана Србије биће пресудан и у будућности.

Док су изасланици нудили ултиматуме и претње, амбасадори су давали интервјуе. И у њима су објаснили да није Куртијево Косово једино до чега им је стало. Они се не боре за бољитак грађана Србије већ за просперитет српске опозиције. Они траже да власт буде благонаклона. Да не критикује очајне и погубне политичке идеје опозиције. Али да им истовремено омогући да што беспризорније, на што већем броју телевизија критикују сваки пројекат од користи за грађане. Уз обавезу власти да не одговара на нападе, већ да, уколико је могуће подржи опозицију у нападима на себе. Речју, земље ЕУ и њихови амбасадори траже од власти да се одрекне свих уобичајених метода политичке борбе у демократском друштву, и да гарантује опозицији неометано бављење штетном политиком.

Нису рекли, али претпостављам да би радо прихватили предлог да се опозицији додели статус заштићене политичке организације, који би им гарантовао улазак у Скупштину без избора. Ако је то мало, то може да се уреди посебним законом. Можда да им то гарантујемо и Уставом. Да га изменимо у делу који се бави гарантованим правима, и ту додамо један члан:  „Гарантује се улазак леволибералне, крајње десничарске и зелене опозиције у Скупштину Србије, без изласка на изборе„. Само немојте од нас да тражите да им гарантујемо долазак на власт, што је ваша главна интенција. Кад год су били у прилици уништили су све чега су се дотакли. Немојте од нас да тражите да навијамо за сопствену пропаст. Допустите могућност да грађани Србије имају зрно памети шта је најбоље за њих. Пустите их да самостално бирају своју власт, немојте ви из Париза, Брисела или Берлина одлучивати шта је најбоље за житеље Велике Плане, или Мале Крсне. Као што је сигурно да не знате да уопште постоје, сасвим је извесно да не можете знати шта су потребе њихових становника.

Знам шта би после најновијих уцена слободномислећи Срби поручили европским политичарима, Европској унији и њеним чланицама? Борите се за ширење демократије? За поштовање људских права? Залажете се за слободу и једнакост? У том случају, треба да одете на Косово. Тамо ћете наћи што нигде више не постоји. Клановску, мафијашку подељеност послова и интереса. Терористичке групације преобучене у политичаре или полицајце. Мафијаше у ливреји бизнисмена. Армију дилера хероина, кокаина и осталих наркотика. Наћи ћете гетоизирана насеља у којима у страху од насиља Куртијевог режима живе сви неалбанци. Срби. Горанци. Роми. Наћи ћете највећу корупцију у Европи. Сусрешћете се с највећим криминалом у Европи.

С друге стране, Србија и највећи број њених грађана и даље потписује сваки редак Русоовог „Друштвеног уговора„, као и Декларације о правима човека и грађанина. Потписује свако слово Локовог писма о толеранцији и Миловог трактата „О слободи„. Наизуст знамо сваку одредницу Монтескјеовог „Духа закона„. Разумемо и поштујемо сваки пасус Хјумове „Расправе о људској природи„. Уважавамо сваки члан Уговора о Европској унији. Међутим, кад се анализирају ваши захтеви и поступци у последњих 3-4 године, са жаљењем примећујемо да у њима нема ничега на чему се темеље вредности западне цивилизације, али има много тога на чему се темељи закон голе силе и права јачег. А Мил, Русо, Лок, Монтескје су се управо против тога борили. Тражили су да се осигура право сваком човеку и сваком народу да самостално одлучује о себи и својим интересима, не угрожавајући друге. На тим постулатима израсле су Сједињене Америчке Државе. Бостонска чајанка, усвајање Декларације о независности и рат америчких колониста с Великом Британијом десили су се зато што су желели да самостално одлучују о својој судбини. Ви 250 година касније то право оспоравате Србији.

Чиме Србија угрожава интересе било које земље Европсе уније тиме што не уводи санкције Русији, осим што за своје грађане и и привреду обезбеђује јефтинији гас? На који начин Србија изазива патњу Брисела, Лондона, Париза или Вашингтона зато што не жели да се помири с чињеницом да сте подржали отимање дела њене територије, и што ту лажну државу израслу из тероризма покушавате да прогласите за егземплар и епицентар демократије. Зашто вам смета што се Србија развија? Шта је недемократско у томе што расте број радника у Србији и њихове плате? Шта је антицивилизацијско у томе што градимо и обнављамо путеве и пруге, што модернизујемо болнице и школе и што од земље бофл шопинг молова постајемо ИТ центар овог дела Европе? На који начин обнављање и модернизација музеја и домова културе, који су били уништени од 2000. до 2012. године, омета развој европских вредности? Шта вам смета? То што ће се у тим домовима културе презентовати српска култура и традиција! Или вам смета што смо толико дрски да памтимо кнеза Лазара, Његоша, Вука, Доситеја, Настасијевића, Андрића, Киша? На који начин Вучићево залагање за мир и стабилност Балкана ремети мировне иницијативе Европе? Како је могуће да се наше и ваше виђење мира толико не подударају, да ви стајете на страну оних који перманентно крше сваки споразум који сте ви понудили и потписали?

Донели сте резолуцију којом осуђујете Србију којом тражите да се нова преговарачка поглавља отворе кад ојачамо своју преданост владавини права. Јесмо ли усвојили уставне промене, преко којих Србија постаје прва држава на свету у којој неће постојати правило равнотеже грана власти, већ ће судска власт бити потпуно самостална у односу на грађане? Јесмо! Јесмо ли земља с најнижим изборним цензусом? Јесмо? Јесмо ли земља у којој има више медија него у целој ЕУ? Јесмо! Јесмо ли земља у којој може да пише и прича шта год ко хоће? У медијима и ван медија? Јесмо! Омогућавамо ли вашим компанијама инвестиционо услове каквих нема нигде на свету? Да! А знате ли зашто све то радимо? Не да бисмо удовољили вашим жељама, већ да би грађани Србије живели боље! Да би наши грађани имали боље плате, да би наша деца имала боље могућности за школовање и запослење.

Занимљив је и став Европског парламента о сецесионистичкој реторици у БиХ, коју оштро осуђује и тражи увођење санкција, свима који подражавају Републику Српску. У исто време је ЕУ подстицала, подстрекивала, подржавала и подржава сецесију Косова од Србије. При чему Република Српска инисистира на поштовању Дејтонског споразума, а Косово се подржава у отвореним тенденцијама да одбије да спроведе било који споразум који је потписала ЕУ. Да бисмо је разумели, ЕУ би морала у парламенту да усвоји посебно тумачење своје политике, које ће онда бити јасно свима. Морају рећи шта је демократија и шта сеционизам. Да ли је сецесионизам допуштен или или није? Ко има право на њега, а ко не? Да ли је сецесионизам Косова демократски чин, а настојање других народа да се обезбеди њихово право на поштовање међународног права и обавезујућих уговора, злочин?

Током расправе о резолуцији о Србији, Европски парламент је демонстрирао сву снагу свог лицемерног приступа демократији. Усвојили су амандман којим се поздравља захтев Косова за чланство у ЕУ, као и онај који позива пет држава чланица које не признају независност Косова да то под хитно учине. А врхунац недоследности садржан је у захтеву Европској унији да појача „веродостојност процеса проширења на начин да се очува његова утемељеност на заслугама, између осталог у погледу демократије, основних права и владавине права у оквиру поглавља 23. и 24“. Нема сумње, ова последња одредница препоручила је Косово за чланство у ЕУ.

Кад се све зброји, слободномислећи Срби би поручили следеће: ми јесмо желели да будемо пуноправни и равноправни члан Европске уније. Али, ако је Европска унија своје вредности спустила на ниво Куртијевог Косова, и ако све мерите новцем и уценама, онда нисмо сасвим сигурни да и даље делимо исте вредности.

Милорад Бојовић

(Аутор је стручњак за односе с јавношћу и посланик у Скупштини Србије)