REZON Srpska bostonska čajanka

Prezentovala je suštinu svoje posvećenosti ljudskim i demokratskim slobodama i privrženost demokratiji. Uradite kako mi hoćemo, ili ćemo vas na to primorati silom! Na tu ucenu se manje-više može svesti suština sastanka Vučića sa Lajčakom i izaslanicima Nemačke, Francuske i Amerike. I, mada su to zapadno orijentisani mediji želeli da prikažu tako, Vučić nije bio sam. Vučić nikada nije sam. Vučić na svojoj strani ima narod! Više od 60 odsto građana Srbije. Vučić na svojoj strani ima sve slobodnomisleće Srbe. Protiv njega je samo malobrojna opozicija, koja podržava sve za šta smatraju da im može pomoći da se dočepaju vlasti, i njoj naklonjeni mediji.

Nema spora, Srbiji će biti teško u narednom periodu. Evropi se žuri! Ona se plaši raspleta ukrajinske krize. I zato nas pritiska. Zato želi da stvari podesi kako joj odgovara, dok još može. Ali, često se desi da ishitreni udarac promaši cilj. A da će biti teško znali smo još 2020. godine. I ranije, 2012, 2013, 2016, 2017. I nismo poklekli. I nismo propali. Bilo je jasno da će nam države Evropske unije pretiti sankcijama, ako ne prihvatimo njihove ultimatume da priznamo Kosovo. Ako bespogovorno ne usvojimo njihova naređenja da, po cenu slabljenja sopstvene ekonomije, uvedemo sankcije Rusiji. I ako se ne odreknemo svog političkog i ekonomskog suvereniteta. Ali predsednik i Vlada su sledili interese svog naroda i Srbija se razvijala. Nema sumnje, interes građana Srbije biće presudan i u budućnosti.

Dok su izaslanici nudili ultimatume i pretnje, ambasadori su davali intervjue. I u njima su objasnili da nije Kurtijevo Kosovo jedino do čega im je stalo. Oni se ne bore za boljitak građana Srbije već za prosperitet srpske opozicije. Oni traže da vlast bude blagonaklona. Da ne kritikuje očajne i pogubne političke ideje opozicije. Ali da im istovremeno omogući da što besprizornije, na što većem broju televizija kritikuju svaki projekat od koristi za građane. Uz obavezu vlasti da ne odgovara na napade, već da, ukoliko je moguće podrži opoziciju u napadima na sebe. Rečju, zemlje EU i njihovi ambasadori traže od vlasti da se odrekne svih uobičajenih metoda političke borbe u demokratskom društvu, i da garantuje opoziciji neometano bavljenje štetnom politikom.

Nisu rekli, ali pretpostavljam da bi rado prihvatili predlog da se opoziciji dodeli status zaštićene političke organizacije, koji bi im garantovao ulazak u Skupštinu bez izbora. Ako je to malo, to može da se uredi posebnim zakonom. Možda da im to garantujemo i Ustavom. Da ga izmenimo u delu koji se bavi garantovanim pravima, i tu dodamo jedan član:  „Garantuje se ulazak levoliberalne, krajnje desničarske i zelene opozicije u Skupštinu Srbije, bez izlaska na izbore„. Samo nemojte od nas da tražite da im garantujemo dolazak na vlast, što je vaša glavna intencija. Kad god su bili u prilici uništili su sve čega su se dotakli. Nemojte od nas da tražite da navijamo za sopstvenu propast. Dopustite mogućnost da građani Srbije imaju zrno pameti šta je najbolje za njih. Pustite ih da samostalno biraju svoju vlast, nemojte vi iz Pariza, Brisela ili Berlina odlučivati šta je najbolje za žitelje Velike Plane, ili Male Krsne. Kao što je sigurno da ne znate da uopšte postoje, sasvim je izvesno da ne možete znati šta su potrebe njihovih stanovnika.

Znam šta bi posle najnovijih ucena slobodnomisleći Srbi poručili evropskim političarima, Evropskoj uniji i njenim članicama? Borite se za širenje demokratije? Za poštovanje ljudskih prava? Zalažete se za slobodu i jednakost? U tom slučaju, treba da odete na Kosovo. Tamo ćete naći što nigde više ne postoji. Klanovsku, mafijašku podeljenost poslova i interesa. Terorističke grupacije preobučene u političare ili policajce. Mafijaše u livreji biznismena. Armiju dilera heroina, kokaina i ostalih narkotika. Naći ćete getoizirana naselja u kojima u strahu od nasilja Kurtijevog režima žive svi nealbanci. Srbi. Goranci. Romi. Naći ćete najveću korupciju u Evropi. Susrešćete se s najvećim kriminalom u Evropi.

S druge strane, Srbija i najveći broj njenih građana i dalje potpisuje svaki redak Rusoovog „Društvenog ugovora„, kao i Deklaracije o pravima čoveka i građanina. Potpisuje svako slovo Lokovog pisma o toleranciji i Milovog traktata „O slobodi„. Naizust znamo svaku odrednicu Monteskjeovog „Duha zakona„. Razumemo i poštujemo svaki pasus Hjumove „Rasprave o ljudskoj prirodi„. Uvažavamo svaki član Ugovora o Evropskoj uniji. Međutim, kad se analiziraju vaši zahtevi i postupci u poslednjih 3-4 godine, sa žaljenjem primećujemo da u njima nema ničega na čemu se temelje vrednosti zapadne civilizacije, ali ima mnogo toga na čemu se temelji zakon gole sile i prava jačeg. A Mil, Ruso, Lok, Monteskje su se upravo protiv toga borili. Tražili su da se osigura pravo svakom čoveku i svakom narodu da samostalno odlučuje o sebi i svojim interesima, ne ugrožavajući druge. Na tim postulatima izrasle su Sjedinjene Američke Države. Bostonska čajanka, usvajanje Deklaracije o nezavisnosti i rat američkih kolonista s Velikom Britanijom desili su se zato što su želeli da samostalno odlučuju o svojoj sudbini. Vi 250 godina kasnije to pravo osporavate Srbiji.

Čime Srbija ugrožava interese bilo koje zemlje Evropse unije time što ne uvodi sankcije Rusiji, osim što za svoje građane i i privredu obezbeđuje jeftiniji gas? Na koji način Srbija izaziva patnju Brisela, Londona, Pariza ili Vašingtona zato što ne želi da se pomiri s činjenicom da ste podržali otimanje dela njene teritorije, i što tu lažnu državu izraslu iz terorizma pokušavate da proglasite za egzemplar i epicentar demokratije. Zašto vam smeta što se Srbija razvija? Šta je nedemokratsko u tome što raste broj radnika u Srbiji i njihove plate? Šta je anticivilizacijsko u tome što gradimo i obnavljamo puteve i pruge, što modernizujemo bolnice i škole i što od zemlje bofl šoping molova postajemo IT centar ovog dela Evrope? Na koji način obnavljanje i modernizacija muzeja i domova kulture, koji su bili uništeni od 2000. do 2012. godine, ometa razvoj evropskih vrednosti? Šta vam smeta? To što će se u tim domovima kulture prezentovati srpska kultura i tradicija! Ili vam smeta što smo toliko drski da pamtimo kneza Lazara, Njegoša, Vuka, Dositeja, Nastasijevića, Andrića, Kiša? Na koji način Vučićevo zalaganje za mir i stabilnost Balkana remeti mirovne inicijative Evrope? Kako je moguće da se naše i vaše viđenje mira toliko ne podudaraju, da vi stajete na stranu onih koji permanentno krše svaki sporazum koji ste vi ponudili i potpisali?

Doneli ste rezoluciju kojom osuđujete Srbiju kojom tražite da se nova pregovaračka poglavlja otvore kad ojačamo svoju predanost vladavini prava. Jesmo li usvojili ustavne promene, preko kojih Srbija postaje prva država na svetu u kojoj neće postojati pravilo ravnoteže grana vlasti, već će sudska vlast biti potpuno samostalna u odnosu na građane? Jesmo! Jesmo li zemlja s najnižim izbornim cenzusom? Jesmo? Jesmo li zemlja u kojoj ima više medija nego u celoj EU? Jesmo! Jesmo li zemlja u kojoj može da piše i priča šta god ko hoće? U medijima i van medija? Jesmo! Omogućavamo li vašim kompanijama investiciono uslove kakvih nema nigde na svetu? Da! A znate li zašto sve to radimo? Ne da bismo udovoljili vašim željama, već da bi građani Srbije živeli bolje! Da bi naši građani imali bolje plate, da bi naša deca imala bolje mogućnosti za školovanje i zaposlenje.

Zanimljiv je i stav Evropskog parlamenta o secesionističkoj retorici u BiH, koju oštro osuđuje i traži uvođenje sankcija, svima koji podražavaju Republiku Srpsku. U isto vreme je EU podsticala, podstrekivala, podržavala i podržava secesiju Kosova od Srbije. Pri čemu Republika Srpska inisistira na poštovanju Dejtonskog sporazuma, a Kosovo se podržava u otvorenim tendencijama da odbije da sprovede bilo koji sporazum koji je potpisala EU. Da bismo je razumeli, EU bi morala u parlamentu da usvoji posebno tumačenje svoje politike, koje će onda biti jasno svima. Moraju reći šta je demokratija i šta secionizam. Da li je secesionizam dopušten ili ili nije? Ko ima pravo na njega, a ko ne? Da li je secesionizam Kosova demokratski čin, a nastojanje drugih naroda da se obezbedi njihovo pravo na poštovanje međunarodnog prava i obavezujućih ugovora, zločin?

Tokom rasprave o rezoluciji o Srbiji, Evropski parlament je demonstrirao svu snagu svog licemernog pristupa demokratiji. Usvojili su amandman kojim se pozdravlja zahtev Kosova za članstvo u EU, kao i onaj koji poziva pet država članica koje ne priznaju nezavisnost Kosova da to pod hitno učine. A vrhunac nedoslednosti sadržan je u zahtevu Evropskoj uniji da pojača „verodostojnost procesa proširenja na način da se očuva njegova utemeljenost na zaslugama, između ostalog u pogledu demokratije, osnovnih prava i vladavine prava u okviru poglavlja 23. i 24“. Nema sumnje, ova poslednja odrednica preporučila je Kosovo za članstvo u EU.

Kad se sve zbroji, slobodnomisleći Srbi bi poručili sledeće: mi jesmo želeli da budemo punopravni i ravnopravni član Evropske unije. Ali, ako je Evropska unija svoje vrednosti spustila na nivo Kurtijevog Kosova, i ako sve merite novcem i ucenama, onda nismo sasvim sigurni da i dalje delimo iste vrednosti.

Milorad Bojović

(Autor je stručnjak za odnose s javnošću i poslanik u Skupštini Srbije)