Резон: Разлика између јасног коцепта развоја и нацрта за богаћење неколицине

Очигледно је - јасан план нуди СНС, а популистички провизоријум је изум опозиције.

СНС свој план за будућност заснива на резултатима, који су очигледни и видљиви на сваком кораку. Ко не верује нека прошета до Железничке станице у Новом Саду. Или у Петроварадину. Сремским Карловцима. Инђији. Нека се провоза до Златибора и Дивчибара. Растојање за које му је некада требало пола дана, сада ауто-путевима може прећи за два сата.

Нек оде до Мишелука где се налази нова болница. Или до Адица где је завршен и отворен нови Дом здравља. Где се гради нови вртић са више од 250 места. Или до Ветерника где се градња новог вртића од 250 места приводи крају.

Нек обиђе фабрике Лир, Аптив, Континентал, Бери Калебо. Нек провери да ли је стигао јапански гигант “Нидек“? И да ли је почела реконструкција Радничог универзитета који је 20 година стајао као крајпуташ пропасти? Као сабласт упозорења на време беде и сиромаштва. Потом може да сврати до Лимана. Тамо ће видети много тога новог, од канализације и топловода, до културног дистрикта, који је заменио аветињске објекте бивше новосадске индустрије, угашене у време владавине данашње опозиције. Видеће и нову зграду Музичко-балетске школе у којој се налази и градска концертна дворана, којом управља прослављени виолиниста Стефан Миленковић.

Свако ко има додатних сумњи може да се провоза до Иришког венца и тамо ће видети како се гради тунел кроз Фрушку гору као део ауто-пута који ће спојити Бачку и Срем. Свака тврдња напредњака је проверљива. Сваки грађанин зна колику плату је имао 2011, а колика су његова примања данас. Просечна плата у Новом Саду увећала се за 86,5 одсто. Новосађани су 2011. године примали просечну плату од 43.118 динара. Данас у џепу имају скоро дупло више. Просечна нето плата достигла је 80.903 динара. Новосађани су 2011. годишње зарађивали 517.416 динара. У 2021. зарадили су 962.393 динара. Дакле, за 12 месеци имају 444.977 динара више у кућном буџету. Уколико су запослени и муж и жена, ради се о увећању годишњих прихода домаћниства од 889.954 динара. То је респектабилан аргумент, који улива поверење да ће просечна плата у Србији за четири године достићи хиљаду евра, што је надавно најавио председник Вучић. Ако се у озбир узме да је математика егзактна наука, онда Вучићева тврдња не представља предзборно обећање већ неспорну реалност.

У Србију је од 2012. године стигла 21 милијарда евра директних страних инвестиција. Отворено је преко 180 фабрика. Само у индустрији је запослено преко 60.000 људи. Незапосленост је са 25,5 одсто, колика је била у време опозиционог боравка на власти, пала на девет одсто, а спољни дуг са 78 одсто, на 55 одсто БДП-а. У последњих седам година запослено је 25.614 здравствених радника и одобрено преко 9.000 специјализација. Обезбеђено је 500 милиона евра за изградњу станова и повољне стамбене кредите како за младе у градским, тако и у сеоским насељима. Усвојен је Закон за финансијски подстицај породице, на основу ког ће мајке добијати 20.000 евра за стан или кућу. Србија је прошле године обезбедила милијарду динара да 10.000 домаћинстава уштеди новац за замену врата и прозора, оствари боље грејање, и смањи рачуне. План је да се изграде десетине фабрика за пречишћавање отпадних вода, нови локални путеви, да се после неколико деценија поново покрене домаћа производња ватрогасних возила.

Шта Србима нуди опозиција? Каква се опасна тајна крије иза димне завесе њихових обећања? Један број грађана, који нису пажљиво проучили стварна значења и реалну вредност опозиционих идеја погрешно сматра да би им већ сутра било боље, јер би се сврстали у ред привилегованих револуционара, којима припада право на плен. Али, да би се план богаћења мале групе одабраних остварио, то значи да ће морати да отимају од остатка народа.

Свети Августин сматрао је да је Адам могао да се уздржи од греха само док није пробао забрањену јабуку. Није тешко извући аналогију да је опозиција пала на испиту врлине. Боравећи 12 година на власти, сви њени лидери су показали своју преданост уживању у греху пустошења државе и грађана. Свети Августин би закључио да преступник ничим не може гарантовати да ће се у сличној ситуацији понети другачије.

Опозиција је дакле, уместо јасног плана понудила нацрт пропадања Србије. Из ког је, упркос недоречености, видљиво да ће настојати да ограниче раст нових инвестиција, да спрече отварање нових фабрика, да значајно девалвирају динар, протерају постојеће инвеститоре. На тај начин ће директно ограничити даљи раст плата, даљи прогрес и утицати на пад животног стандарда грађана Србије. Они тврде да ће донети законе и уредбе којима ће обезбедити бољи живот. Јасно је. Њихова политика се своди на диктат, на идеју да влада може да изда наредбу да од сутра живот постане бољи. Они замишљају да се веће плате и развој државе може обезбедити неким прогласом или уредбом. Никакав политички акт, нити одлука о којој они размишљају не може учинити да Србија и њени грађани постану богатији преко ноћи. То су већ покушали. То смо већ искусили. И резултат је био катастрофалан. Више од милион грађана је живело на ивици беде, а обогатило се двадесетак политичара, који и сада у опозицији живе од новца одузетог од грађана и државе.

Не треба расправљати о очигледном. Бољи живот може да се оствари само радом. Само отварањем нових радних места. А то се чини кроз инвестиције. Велике плате су најбоље мерило успешности једног друштва. А велике плате могу да постоје само тамо где постоји успешна привреда и развијена индустрија. Насупрот томе, где нема индустрије, где је привреда уништена не може бити доброг живота.

А управо то нуди друга страна. Стопирање директних страних инвестиција, нових улагања, нових фабрика директно би довело до смањења егзистенцијале моћи грађана. И, то је, када се ствари пажљиво проуче, једина сврха и циљ њиховог популистичког конгломерата. Опозиција се залаже за усвајање новог закона о раду. Како то изгледа видели смо 2001. године, када су радници постали жртве ДОС-ових тајкуна и преко ноћи остали без посла и завршили на улици. Они предлажу повећање извоза тако што ће девалвирати динар са садашњих 118 на 150 динара за један евро. Кажу да јак динар омета развој привреде и спречава долазак нових инвестиција. Иако настоје да нас убеде да је реч о најмудријем пророчанству, план са слабљењем динара је пут у пакао. Њихове политичке идеје обилују нелогичностима и лишене су најелементарније разумности.

Ниједна победа и ниједан пораз не зависе од срећног или несрећног сплета околности. Они су производ доброг или лошег плана. С тим што је пораз увек скопчан с чињеницом да план или није постојао или је био заснован на простом збиру произвољности. Очиледно је да не постоји ниједан начин познат људском разуму на основу ког би се могло закључити да је било шта од оног што нуди опозиција корисно грађанима Србије. План наводног развоја Србије који предлажу, ни на који начин не може да користи ниједном човеку. Коалиција Ђилас-Јеремић нема другу идеју осим да поново упропасти Србију. Бити против такве политике представља императив. А заједно можемо све!

Свако ко Србији жели добро налази се на листи СНС-а. Подржао је листу потписом. И гласаће за СНС на изборима. То нема везе с политиком. То налаже елементарна логика. И здрав разум.

Милорад Бојовић

Аутор је стручњак за односе с јавношћу