Rezon: Razlika između jasnog kocepta razvoja i nacrta za bogaćenje nekolicine

Očigledno je - jasan plan nudi SNS, a populistički provizorijum je izum opozicije.

SNS svoj plan za budućnost zasniva na rezultatima, koji su očigledni i vidljivi na svakom koraku. Ko ne veruje neka prošeta do Železničke stanice u Novom Sadu. Ili u Petrovaradinu. Sremskim Karlovcima. Inđiji. Neka se provoza do Zlatibora i Divčibara. Rastojanje za koje mu je nekada trebalo pola dana, sada auto-putevima može preći za dva sata.

Nek ode do Mišeluka gde se nalazi nova bolnica. Ili do Adica gde je završen i otvoren novi Dom zdravlja. Gde se gradi novi vrtić sa više od 250 mesta. Ili do Veternika gde se gradnja novog vrtića od 250 mesta privodi kraju.

Nek obiđe fabrike Lir, Aptiv, Kontinental, Beri Kalebo. Nek proveri da li je stigao japanski gigant “Nidek“? I da li je počela rekonstrukcija Radničog univerziteta koji je 20 godina stajao kao krajputaš propasti? Kao sablast upozorenja na vreme bede i siromaštva. Potom može da svrati do Limana. Tamo će videti mnogo toga novog, od kanalizacije i toplovoda, do kulturnog distrikta, koji je zamenio avetinjske objekte bivše novosadske industrije, ugašene u vreme vladavine današnje opozicije. Videće i novu zgradu Muzičko-baletske škole u kojoj se nalazi i gradska koncertna dvorana, kojom upravlja proslavljeni violinista Stefan Milenković.

Svako ko ima dodatnih sumnji može da se provoza do Iriškog venca i tamo će videti kako se gradi tunel kroz Frušku goru kao deo auto-puta koji će spojiti Bačku i Srem. Svaka tvrdnja naprednjaka je proverljiva. Svaki građanin zna koliku platu je imao 2011, a kolika su njegova primanja danas. Prosečna plata u Novom Sadu uvećala se za 86,5 odsto. Novosađani su 2011. godine primali prosečnu platu od 43.118 dinara. Danas u džepu imaju skoro duplo više. Prosečna neto plata dostigla je 80.903 dinara. Novosađani su 2011. godišnje zarađivali 517.416 dinara. U 2021. zaradili su 962.393 dinara. Dakle, za 12 meseci imaju 444.977 dinara više u kućnom budžetu. Ukoliko su zaposleni i muž i žena, radi se o uvećanju godišnjih prihoda domaćnistva od 889.954 dinara. To je respektabilan argument, koji uliva poverenje da će prosečna plata u Srbiji za četiri godine dostići hiljadu evra, što je nadavno najavio predsednik Vučić. Ako se u ozbir uzme da je matematika egzaktna nauka, onda Vučićeva tvrdnja ne predstavlja predzborno obećanje već nespornu realnost.

U Srbiju je od 2012. godine stigla 21 milijarda evra direktnih stranih investicija. Otvoreno je preko 180 fabrika. Samo u industriji je zaposleno preko 60.000 ljudi. Nezaposlenost je sa 25,5 odsto, kolika je bila u vreme opozicionog boravka na vlasti, pala na devet odsto, a spoljni dug sa 78 odsto, na 55 odsto BDP-a. U poslednjih sedam godina zaposleno je 25.614 zdravstvenih radnika i odobreno preko 9.000 specijalizacija. Obezbeđeno je 500 miliona evra za izgradnju stanova i povoljne stambene kredite kako za mlade u gradskim, tako i u seoskim naseljima. Usvojen je Zakon za finansijski podsticaj porodice, na osnovu kog će majke dobijati 20.000 evra za stan ili kuću. Srbija je prošle godine obezbedila milijardu dinara da 10.000 domaćinstava uštedi novac za zamenu vrata i prozora, ostvari bolje grejanje, i smanji račune. Plan je da se izgrade desetine fabrika za prečišćavanje otpadnih voda, novi lokalni putevi, da se posle nekoliko decenija ponovo pokrene domaća proizvodnja vatrogasnih vozila.

Šta Srbima nudi opozicija? Kakva se opasna tajna krije iza dimne zavese njihovih obećanja? Jedan broj građana, koji nisu pažljivo proučili stvarna značenja i realnu vrednost opozicionih ideja pogrešno smatra da bi im već sutra bilo bolje, jer bi se svrstali u red privilegovanih revolucionara, kojima pripada pravo na plen. Ali, da bi se plan bogaćenja male grupe odabranih ostvario, to znači da će morati da otimaju od ostatka naroda.

Sveti Avgustin smatrao je da je Adam mogao da se uzdrži od greha samo dok nije probao zabranjenu jabuku. Nije teško izvući analogiju da je opozicija pala na ispitu vrline. Boraveći 12 godina na vlasti, svi njeni lideri su pokazali svoju predanost uživanju u grehu pustošenja države i građana. Sveti Avgustin bi zaključio da prestupnik ničim ne može garantovati da će se u sličnoj situaciji poneti drugačije.

Opozicija je dakle, umesto jasnog plana ponudila nacrt propadanja Srbije. Iz kog je, uprkos nedorečenosti, vidljivo da će nastojati da ograniče rast novih investicija, da spreče otvaranje novih fabrika, da značajno devalviraju dinar, proteraju postojeće investitore. Na taj način će direktno ograničiti dalji rast plata, dalji progres i uticati na pad životnog standarda građana Srbije. Oni tvrde da će doneti zakone i uredbe kojima će obezbediti bolji život. Jasno je. Njihova politika se svodi na diktat, na ideju da vlada može da izda naredbu da od sutra život postane bolji. Oni zamišljaju da se veće plate i razvoj države može obezbediti nekim proglasom ili uredbom. Nikakav politički akt, niti odluka o kojoj oni razmišljaju ne može učiniti da Srbija i njeni građani postanu bogatiji preko noći. To su već pokušali. To smo već iskusili. I rezultat je bio katastrofalan. Više od milion građana je živelo na ivici bede, a obogatilo se dvadesetak političara, koji i sada u opoziciji žive od novca oduzetog od građana i države.

Ne treba raspravljati o očiglednom. Bolji život može da se ostvari samo radom. Samo otvaranjem novih radnih mesta. A to se čini kroz investicije. Velike plate su najbolje merilo uspešnosti jednog društva. A velike plate mogu da postoje samo tamo gde postoji uspešna privreda i razvijena industrija. Nasuprot tome, gde nema industrije, gde je privreda uništena ne može biti dobrog života.

A upravo to nudi druga strana. Stopiranje direktnih stranih investicija, novih ulaganja, novih fabrika direktno bi dovelo do smanjenja egzistencijale moći građana. I, to je, kada se stvari pažljivo prouče, jedina svrha i cilj njihovog populističkog konglomerata. Opozicija se zalaže za usvajanje novog zakona o radu. Kako to izgleda videli smo 2001. godine, kada su radnici postali žrtve DOS-ovih tajkuna i preko noći ostali bez posla i završili na ulici. Oni predlažu povećanje izvoza tako što će devalvirati dinar sa sadašnjih 118 na 150 dinara za jedan evro. Kažu da jak dinar ometa razvoj privrede i sprečava dolazak novih investicija. Iako nastoje da nas ubede da je reč o najmudrijem proročanstvu, plan sa slabljenjem dinara je put u pakao. Njihove političke ideje obiluju nelogičnostima i lišene su najelementarnije razumnosti.

Nijedna pobeda i nijedan poraz ne zavise od srećnog ili nesrećnog spleta okolnosti. Oni su proizvod dobrog ili lošeg plana. S tim što je poraz uvek skopčan s činjenicom da plan ili nije postojao ili je bio zasnovan na prostom zbiru proizvoljnosti. Očiledno je da ne postoji nijedan način poznat ljudskom razumu na osnovu kog bi se moglo zaključiti da je bilo šta od onog što nudi opozicija korisno građanima Srbije. Plan navodnog razvoja Srbije koji predlažu, ni na koji način ne može da koristi nijednom čoveku. Koalicija Đilas-Jeremić nema drugu ideju osim da ponovo upropasti Srbiju. Biti protiv takve politike predstavlja imperativ. A zajedno možemo sve!

Svako ko Srbiji želi dobro nalazi se na listi SNS-a. Podržao je listu potpisom. I glasaće za SNS na izborima. To nema veze s politikom. To nalaže elementarna logika. I zdrav razum.

Milorad Bojović

Autor je stručnjak za odnose s javnošću