Резон: Проглас неоанархистичког комитета за насиље

Новосађани треба да се забрину. Не због снаге, или броја присталица, обоје је минорно, већ зато што је мала и врло радикална група људи, одлучила да малтретира Нови Сад, с циљем да насилно наметне своје идеје и политичке визије! То чине суспендујући Устав и законе. Њихови протести већ годинама уназад личе на вандалски пир. А у последњих 10 дана су два пута демонстрирали необичан начин исказивања различитог мишљења. Уз сукобе и разбијање. Чињеница да их је мало, не значи да немају опасне намере. Њихов незванични проглас може да се сажме у два пасуса.  

„Нисте хтели да на захтев нас десеторо повучете ГУП за који смо измислили да је лош? Добро! Сад ћемо да правимо нереде и вандализујемо Нови Сад! Чинићемо то увек и свуда. Поново и поново. Данас, сутра, прекосутра. Демолираћемо излоге. Блокирати улице. Претити Новосађанима. Малтретираћемо их. Ометаћемо њихове слободе. Онемогућаваћемо њихово кретање. Загорчаваћемо им живот. И тако ћемо их приморати да нас заволе, а замрзе власт. Ми правимо хаос зато што тиме желимо да унапредимо живот у Новом Саду. Да кроз рушење изазовемо напредак. То је наше оружје. Ми немамо други циљ, нити план. 

Кад се удружи 17 странака и 20 невладиних организација из Целе Србије, и подржи нас Чанкова Лига, која је део власти, можемо да скупимо стотињак људи. Али то није важно. Ми смо комитет за нереде. И насиље. Признајемо да смо упркос привидном мноштву минорна организација. Наш план деловања је да путујемо од места до места и нарушавамо мир и безбедност! Од коктела преферирамо Молотовљев. Каменице, димне бомбе, фарбу и физичку силу сматрамо врло корисним реквизитима демократије. Наши захтеви су једноставни. Ми не признајемо институције. Ми не признајемо грађане. Ми не признајемо резултате избора. Нити демократске вредности. Ми желимо да се спроводи само оно што ми сматрамо да је добро и корисно. Све остало се има сматрати штетним и његова релизација мора бити онемогућена. За нападе на систем употребићемо све видове радикалних метода.”

Њихов најновији, дуго најављивани протест, како се и очекивало, претворио се у осветнички поход на град и Новосађане. О чему Лига социјалдемократа Војводине, која се тобоже гнуша насиља, није изрекла ни реч осуде. Па их питам, зашто ћуте о дивљању неоанархиста? 

Повод за протест који су осмислили и спровели као уличну диверзију, био је њихов напад на обезбеђење Скупштине Војводине, где се 21. јула одржавала седница Скупштине града, на којој је усвојен нови ГУП. Да би избегли одговорност за нереде које су изазвали, кроз медије су пласирали спин да нови протест праве против мафије. То је јефтин трик, без имало маште. Нападачи на Нови Сад мисле да тим простачким софизмом могу да оспоре резултате градоначелника Милоша Вучевића. Али, то је врхунска неозбиљност! Нови Сад се препородио за 10 година, од када опозиција не управља њиме. Плата је дупло већа. Buyet је више него дупло већи. Није затворена ниједна фабрика, али је отворено осам нових. Запосленост је с преко 28 пала на испод осам одсто. Успех не може да се оспори нерадом и недостатком идеја. Још мање измишљеним спиновима о мафији. То је најобичнија димна завеса. Пропагандна конфабулација, коју здравомислећи Новосађани сматрају ординарном клеветом. 

Насилни протест је акт немоћи, а не акт храбрости. Поготово кад је организован тако да представља симулакрум, у предвечерје, кад нема врућине, кад не треба уложити никакав напор. Бунт који води рачуна о удобности учесника није искрен, и не заснива се на стварном проблему који мучи велики број грађана. Протест који се своди на малтретирање и узнемиравање људи је само опасна намера. Плански чин застрашивања. 

Анархисти своју тврдњу да ГУП није добар настоје насилно да наметну као општеприхваћено мишљење. То је чиста обмана. Грађани треба да буду свесни да је цела та ствар с ГУП-ом мишљење две или три особе. Оне су га засновале не на чињеницама, већ на претпоставци да у њега може поверовати сваки просечан човек. Потом су га изложиле као ексклузивно откриће од значаја за цео Нови Сад. Десетине опозицији наклоњених медија без проверавања је подржало тврдње о штетности ГУП-а, као да је реч о поузданој ствари. Сви заједно се надају да ће Новосађане мрзети да проверавају тачност тих навода, и да ће пристати да им поверују. 

Хајде да покушамо да протумачимо последице протеста и најаву даље борбе. То значи да ће бити још блокада улица! Још поломљених излога. Шта је следеће? Изазивање пожара? Физички напади? Је ли то хармонија коју нудите? Је ли то склад о ком проповедате? Међутим, да бисте успоставили хаос, у ком су хирови појединаца основ одлучивања, мораћете да ућуткате много људи. При том не мислим на себе. Већ на 100.000 Новосађана. И још нешто. Морате забранити Платона и неколико његових дела. Затим Аристотела. Демокрита, Цицерона, Спинозу, Монтескјеа, Хобса, Мила, де Токвила, Канта, Расела, Берлина. Морате насилно поништити идеју демоктатије и свести је на резон улице. 

И сад да вас питам, где сте били да браните институције и уставни поредак кад је Косово прогласило самосталност? Рекли сте то је право на самоопредељење! Кад је Црна Гора, у намери да сруши државну заједницу, као гарант Резолуције 1244, одлучила да намести референдум о самосталности, рекли сте то је демократски. Кад сте дали милион долара за оног Ковачевића што је претукао америчког студента - рекли сте институције раде свој посао. Када сте без посла оставили више од хиљаду судија и тужилаца, рекли сте, то је демократска потреба грађана. Кад сте иницирали, подстрекивали, помагали и подржавали гашење фабрика и истеривање радника на улицу, био је то демократски развојни пројекат. Кад сте Воји Гајићу дозволили да упропасти Грбавицу, а ви му накнадно прилагођавали планове - био је то замајац развоја града. Кад је Дарко Шарић захтевао да зида Нови Сад на води, то је била потреба Новог Сада! Док сте пљачкали фондове за развој Србије и Војводине, то сте представљали као алат за развој демократије. Али, када се Генерални урбанистички план усвоји према свим законским процедурама, након вишегодишње припреме и вишемесечне јавне расправе, то представљате као недемократски чин. 

Ваш проблем са мном је што се у анализи садашњости и сагледавању будућности ослањам на памћење. На архивску грађу коју сте оставили за собом. Прошлост много тога може да понуди. Ваша прошлост је оптерећена само најгорим. Али, верујући да Новим Садом заборав влада као Макондом, када Скупштина града изгласа ГУП, у као суза чистој процедури, ви кажете да је то против воље Новосађана. Којих? Проверавао сам. На изборима 2020. за СНС, дакле и за ГУП, је гласало 83.000 људи. Пролетос се тај број попео на 103.000. Против ГУП-а је 80 људи. Како ћемо објаснити ову очигледну несразмеру? Може ли 103.000 Новосађана, који су се изјаснили на изборима, да има мање права од 80 људи, који мимо избора желе да наметну своју вољу? Не знам како ви то зовете, у науци се то зове насиље.

Енглески филозоф Џереми Бентам каже: 

- Човек који жели да реформише лош правни акт не проповеда устанак против њега... Карактер анархисте је сасвим другачији. Он пориче постојање закона, одбацује његову важност, подстиче људе да га игноришу као закон и да устану против његове примене.

Занимљиво је да се и Лига социјалдемократа Војводине ставила на страну групе која руши институције. И сад ће сваки разуман човек, с грамом разума да се запита, зар опозиција не тврди управо супротно, да СНС руши институције? То је наравно спин, као и све друго! СНС излази на сваке изборе, као стуб свих институција. Грађани гласају за њих, за њихов програм, у ком је нови ГУП био важна ставка. ГУП је прошао комплетну, важећим правним актима предвиђену процедуру. Након вишемесечне јавне расправе усвојила га је огромном већином Скупштина града чији су одборници изабрани на изборима на којима је и Лига учествовала заједно са својим сателитима. Онда се десило да се појавило десет људи којима се ГУП не свиђа! Или чак 100. Могуће! Али, не може свима све да се свиђа, зато су, после векова и векова борби и свађа, успостављени избори и представничка демократија. Нема другог легитимитета до оног који грађани дају на изборима. 

Осим да је опозиција запала у ћорсокак анархизма, случај с ГУП-ом потврђује и да се ЛСВ понаша као странка хермафродит. И то већ дуже време. Хтели би да у исто време буду и власт и опозиција. То не бива! Недопустиво је да странка, чије је постојање аксиом неморалности, покушава у јавности да глуми моралног судију. По природи ствари, лична корист и опште добро никад не могу да се сусретну. Не може се седети у власти, уживати у привилегијама, и из окриља тих привилегија позивати на протесте. Немам ништа против тога да Лига протестује и ћути о насиљу. Али, имам предлог. Нека напусте коалицију и постану опозиција.

Треба што пре да се ослободе стега власти. Ропских милиона од плата, маркетинга и других комбинација који их муче. Треба да одбаце те одвратне материјалне ствари, службена кола, ручкове, вечере, службена путовања. И свих стотину, колико их има у јавним предузећима, да се придруже Новаковићу и Брковићу на протестима. Лига верује да је то сила од које ће СНС да се пренерази од страха и одмах поништи тек усвојени ГУП? То је аргумент једнак Волтеровој примедби да нос постоји да би на њега могле да се ставе наочаре. Цео град зна да се ништа од овога неће десити. Лига лови у мутном, јер је свесна да СНС-у није потребна. 

Зато постоји и друго решење. СНС треба да им се захвали на сарадњи и да их ослободи обавезе да примају високе плате и бонусе и омогући им да се као пролетери, придруже својим друговима анархистима, који покушавају да праве нереде и сеју мржњу по Новом Саду. Сви заједно слободно могу да наставе да се за своје идеје боре насилним путем. Али, да сам на месту опозиције озбиљно бих се запитао у чијем интересу раде Погачар, Новаковић и Брковић? Коме користе? После сваке овакве акције, ионако мали рејтинг опозиције наставља да се смањује, а популарност СНС-а наставља да расте. Демократија се може унапредити само демократијом, никако насиљем. 

Пише: Милорад Бојовић

Аутор је стручњак за односе с јавношћу