Rezon: Proglas neoanarhističkog komiteta za nasilje

Novosađani treba da se zabrinu. Ne zbog snage, ili broja pristalica, oboje je minorno, već zato što je mala i vrlo radikalna grupa ljudi, odlučila da maltretira Novi Sad, s ciljem da nasilno nametne svoje ideje i političke vizije! To čine suspendujući Ustav i zakone. Njihovi protesti već godinama unazad liče na vandalski pir. A u poslednjih 10 dana su dva puta demonstrirali neobičan način iskazivanja različitog mišljenja. Uz sukobe i razbijanje. Činjenica da ih je malo, ne znači da nemaju opasne namere. Njihov nezvanični proglas može da se sažme u dva pasusa.  

„Niste hteli da na zahtev nas desetoro povučete GUP za koji smo izmislili da je loš? Dobro! Sad ćemo da pravimo nerede i vandalizujemo Novi Sad! Činićemo to uvek i svuda. Ponovo i ponovo. Danas, sutra, prekosutra. Demoliraćemo izloge. Blokirati ulice. Pretiti Novosađanima. Maltretiraćemo ih. Ometaćemo njihove slobode. Onemogućavaćemo njihovo kretanje. Zagorčavaćemo im život. I tako ćemo ih primorati da nas zavole, a zamrze vlast. Mi pravimo haos zato što time želimo da unapredimo život u Novom Sadu. Da kroz rušenje izazovemo napredak. To je naše oružje. Mi nemamo drugi cilj, niti plan. 

Kad se udruži 17 stranaka i 20 nevladinih organizacija iz Cele Srbije, i podrži nas Čankova Liga, koja je deo vlasti, možemo da skupimo stotinjak ljudi. Ali to nije važno. Mi smo komitet za nerede. I nasilje. Priznajemo da smo uprkos prividnom mnoštvu minorna organizacija. Naš plan delovanja je da putujemo od mesta do mesta i narušavamo mir i bezbednost! Od koktela preferiramo Molotovljev. Kamenice, dimne bombe, farbu i fizičku silu smatramo vrlo korisnim rekvizitima demokratije. Naši zahtevi su jednostavni. Mi ne priznajemo institucije. Mi ne priznajemo građane. Mi ne priznajemo rezultate izbora. Niti demokratske vrednosti. Mi želimo da se sprovodi samo ono što mi smatramo da je dobro i korisno. Sve ostalo se ima smatrati štetnim i njegova relizacija mora biti onemogućena. Za napade na sistem upotrebićemo sve vidove radikalnih metoda.”

Njihov najnoviji, dugo najavljivani protest, kako se i očekivalo, pretvorio se u osvetnički pohod na grad i Novosađane. O čemu Liga socijaldemokrata Vojvodine, koja se tobože gnuša nasilja, nije izrekla ni reč osude. Pa ih pitam, zašto ćute o divljanju neoanarhista? 

Povod za protest koji su osmislili i sproveli kao uličnu diverziju, bio je njihov napad na obezbeđenje Skupštine Vojvodine, gde se 21. jula održavala sednica Skupštine grada, na kojoj je usvojen novi GUP. Da bi izbegli odgovornost za nerede koje su izazvali, kroz medije su plasirali spin da novi protest prave protiv mafije. To je jeftin trik, bez imalo mašte. Napadači na Novi Sad misle da tim prostačkim sofizmom mogu da ospore rezultate gradonačelnika Miloša Vučevića. Ali, to je vrhunska neozbiljnost! Novi Sad se preporodio za 10 godina, od kada opozicija ne upravlja njime. Plata je duplo veća. Buyet je više nego duplo veći. Nije zatvorena nijedna fabrika, ali je otvoreno osam novih. Zaposlenost je s preko 28 pala na ispod osam odsto. Uspeh ne može da se ospori neradom i nedostatkom ideja. Još manje izmišljenim spinovima o mafiji. To je najobičnija dimna zavesa. Propagandna konfabulacija, koju zdravomisleći Novosađani smatraju ordinarnom klevetom. 

Nasilni protest je akt nemoći, a ne akt hrabrosti. Pogotovo kad je organizovan tako da predstavlja simulakrum, u predvečerje, kad nema vrućine, kad ne treba uložiti nikakav napor. Bunt koji vodi računa o udobnosti učesnika nije iskren, i ne zasniva se na stvarnom problemu koji muči veliki broj građana. Protest koji se svodi na maltretiranje i uznemiravanje ljudi je samo opasna namera. Planski čin zastrašivanja. 

Anarhisti svoju tvrdnju da GUP nije dobar nastoje nasilno da nametnu kao opšteprihvaćeno mišljenje. To je čista obmana. Građani treba da budu svesni da je cela ta stvar s GUP-om mišljenje dve ili tri osobe. One su ga zasnovale ne na činjenicama, već na pretpostavci da u njega može poverovati svaki prosečan čovek. Potom su ga izložile kao ekskluzivno otkriće od značaja za ceo Novi Sad. Desetine opoziciji naklonjenih medija bez proveravanja je podržalo tvrdnje o štetnosti GUP-a, kao da je reč o pouzdanoj stvari. Svi zajedno se nadaju da će Novosađane mrzeti da proveravaju tačnost tih navoda, i da će pristati da im poveruju. 

Hajde da pokušamo da protumačimo posledice protesta i najavu dalje borbe. To znači da će biti još blokada ulica! Još polomljenih izloga. Šta je sledeće? Izazivanje požara? Fizički napadi? Je li to harmonija koju nudite? Je li to sklad o kom propovedate? Međutim, da biste uspostavili haos, u kom su hirovi pojedinaca osnov odlučivanja, moraćete da ućutkate mnogo ljudi. Pri tom ne mislim na sebe. Već na 100.000 Novosađana. I još nešto. Morate zabraniti Platona i nekoliko njegovih dela. Zatim Aristotela. Demokrita, Cicerona, Spinozu, Monteskjea, Hobsa, Mila, de Tokvila, Kanta, Rasela, Berlina. Morate nasilno poništiti ideju demoktatije i svesti je na rezon ulice. 

I sad da vas pitam, gde ste bili da branite institucije i ustavni poredak kad je Kosovo proglasilo samostalnost? Rekli ste to je pravo na samoopredeljenje! Kad je Crna Gora, u nameri da sruši državnu zajednicu, kao garant Rezolucije 1244, odlučila da namesti referendum o samostalnosti, rekli ste to je demokratski. Kad ste dali milion dolara za onog Kovačevića što je pretukao američkog studenta - rekli ste institucije rade svoj posao. Kada ste bez posla ostavili više od hiljadu sudija i tužilaca, rekli ste, to je demokratska potreba građana. Kad ste inicirali, podstrekivali, pomagali i podržavali gašenje fabrika i isterivanje radnika na ulicu, bio je to demokratski razvojni projekat. Kad ste Voji Gajiću dozvolili da upropasti Grbavicu, a vi mu naknadno prilagođavali planove - bio je to zamajac razvoja grada. Kad je Darko Šarić zahtevao da zida Novi Sad na vodi, to je bila potreba Novog Sada! Dok ste pljačkali fondove za razvoj Srbije i Vojvodine, to ste predstavljali kao alat za razvoj demokratije. Ali, kada se Generalni urbanistički plan usvoji prema svim zakonskim procedurama, nakon višegodišnje pripreme i višemesečne javne rasprave, to predstavljate kao nedemokratski čin. 

Vaš problem sa mnom je što se u analizi sadašnjosti i sagledavanju budućnosti oslanjam na pamćenje. Na arhivsku građu koju ste ostavili za sobom. Prošlost mnogo toga može da ponudi. Vaša prošlost je opterećena samo najgorim. Ali, verujući da Novim Sadom zaborav vlada kao Makondom, kada Skupština grada izglasa GUP, u kao suza čistoj proceduri, vi kažete da je to protiv volje Novosađana. Kojih? Proveravao sam. Na izborima 2020. za SNS, dakle i za GUP, je glasalo 83.000 ljudi. Proletos se taj broj popeo na 103.000. Protiv GUP-a je 80 ljudi. Kako ćemo objasniti ovu očiglednu nesrazmeru? Može li 103.000 Novosađana, koji su se izjasnili na izborima, da ima manje prava od 80 ljudi, koji mimo izbora žele da nametnu svoju volju? Ne znam kako vi to zovete, u nauci se to zove nasilje.

Engleski filozof Džeremi Bentam kaže: 

- Čovek koji želi da reformiše loš pravni akt ne propoveda ustanak protiv njega... Karakter anarhiste je sasvim drugačiji. On poriče postojanje zakona, odbacuje njegovu važnost, podstiče ljude da ga ignorišu kao zakon i da ustanu protiv njegove primene.

Zanimljivo je da se i Liga socijaldemokrata Vojvodine stavila na stranu grupe koja ruši institucije. I sad će svaki razuman čovek, s gramom razuma da se zapita, zar opozicija ne tvrdi upravo suprotno, da SNS ruši institucije? To je naravno spin, kao i sve drugo! SNS izlazi na svake izbore, kao stub svih institucija. Građani glasaju za njih, za njihov program, u kom je novi GUP bio važna stavka. GUP je prošao kompletnu, važećim pravnim aktima predviđenu proceduru. Nakon višemesečne javne rasprave usvojila ga je ogromnom većinom Skupština grada čiji su odbornici izabrani na izborima na kojima je i Liga učestvovala zajedno sa svojim satelitima. Onda se desilo da se pojavilo deset ljudi kojima se GUP ne sviđa! Ili čak 100. Moguće! Ali, ne može svima sve da se sviđa, zato su, posle vekova i vekova borbi i svađa, uspostavljeni izbori i predstavnička demokratija. Nema drugog legitimiteta do onog koji građani daju na izborima. 

Osim da je opozicija zapala u ćorsokak anarhizma, slučaj s GUP-om potvrđuje i da se LSV ponaša kao stranka hermafrodit. I to već duže vreme. Hteli bi da u isto vreme budu i vlast i opozicija. To ne biva! Nedopustivo je da stranka, čije je postojanje aksiom nemoralnosti, pokušava u javnosti da glumi moralnog sudiju. Po prirodi stvari, lična korist i opšte dobro nikad ne mogu da se susretnu. Ne može se sedeti u vlasti, uživati u privilegijama, i iz okrilja tih privilegija pozivati na proteste. Nemam ništa protiv toga da Liga protestuje i ćuti o nasilju. Ali, imam predlog. Neka napuste koaliciju i postanu opozicija.

Treba što pre da se oslobode stega vlasti. Ropskih miliona od plata, marketinga i drugih kombinacija koji ih muče. Treba da odbace te odvratne materijalne stvari, službena kola, ručkove, večere, službena putovanja. I svih stotinu, koliko ih ima u javnim preduzećima, da se pridruže Novakoviću i Brkoviću na protestima. Liga veruje da je to sila od koje će SNS da se prenerazi od straha i odmah poništi tek usvojeni GUP? To je argument jednak Volterovoj primedbi da nos postoji da bi na njega mogle da se stave naočare. Ceo grad zna da se ništa od ovoga neće desiti. Liga lovi u mutnom, jer je svesna da SNS-u nije potrebna. 

Zato postoji i drugo rešenje. SNS treba da im se zahvali na saradnji i da ih oslobodi obaveze da primaju visoke plate i bonuse i omogući im da se kao proleteri, pridruže svojim drugovima anarhistima, koji pokušavaju da prave nerede i seju mržnju po Novom Sadu. Svi zajedno slobodno mogu da nastave da se za svoje ideje bore nasilnim putem. Ali, da sam na mestu opozicije ozbiljno bih se zapitao u čijem interesu rade Pogačar, Novaković i Brković? Kome koriste? Posle svake ovakve akcije, ionako mali rejting opozicije nastavlja da se smanjuje, a popularnost SNS-a nastavlja da raste. Demokratija se može unaprediti samo demokratijom, nikako nasiljem. 

Piše: Milorad Bojović

Autor je stručnjak za odnose s javnošću