Резон: Признајем

Шта једног човека препоручује за неку дужност коју треба да обавља у корист грађана и државе? Професионална биографија! Компетенције за обављање најсложенијих задатака! Етичке и моралне вредности! Политичка идеологија, коју као најважнију вредност пропагирају опозициони лидери - крајње је ирелевантна. Прва три су принципи који надилазе сваку пристрасност. Политичка идеологија је приватна и субјективна ствар. Биографије, програми и резултати једини су пресудни за доношење поузданих закључака и неоспоривих судова.

Од 2012, до данас, сваки грађанин живи неупредиво боље него пре 10 или 20 година. У политици је све мерљиво, бројиво и упоредиво. И у новцу и у корисности за грађане. Школе. Болнице. Путеви. Пруге. Плате. Пензије. Нове фабрике. Вредност БДП-а. Златне резерве. Буџет. Улагања у развој културе. Ко не верује може да провери. Аналитички и емпиријски. Је ли то довољно? Није. Али, поновићу се. Мало је 10 година да се поправи штета која је нанета од 2000. до 2012. године. Да бисмо достигли просечну плату од 1.000 евра, мора још да се ради. Морају да се реализују све тачке Вучићевог програма „Србија 2020-2025”. Добро рече Миленко Јованов, ко то није у стању, нек демисионира. 

Очекивано, опозиција је и овај пут била неспремна. Нису аргументовано оспоравали ни састав, нити програм Владе. Нити су нудили било каква респектабилна решења. Углавном су се бавили реинтерпретацијом старих фраза. И спинова. Недостатак програма и идеја настојали су да замагле салвама превентивне клевете, уз чију помоћ као инквизитори разапињу сваког ко мисли другачије. Али, сем те клевете не нуде ништа друго.

Дужан сам да по принципу обрнутог Золе, резимирам њихове замерке. Пребацују будућој Влади да хоће да обезбеди нова радна места. Признајем тај прекршај! Пребацују Влади да је обезбедила и да намерава да обезбеђује веће пензије. Признајем и тај преступ! Оптужују Вучића и Владу да су отворили 250 фабрика. И да хоће да отворе још фабрика. Прихватам и ту оптужбу! Приговарају Влади да је изградила, да гради и да ће градити још ауто-путева и пруга. Да је изградила велики број болница, и да ће изградити канализацију до сваке куће у сваком насељеном месту у Србији.

Заиста, то је скандал без преседана! Осуђују председника и владу да су увећали БПД за 30 милијарди евра. Да су повећали просечну плату с 41 на 75 хиљада динара! Да су увећали buyеt државе за 766 милијарди динара. Да су незапосленост смањили с 27 на осам одсто. Заиста, неопростив грех! Пребацују Влади да улаже у обнову, модернизацију вртића, школа и спортских објеката. Да превише инвестира у развој културе. Да је у последњих пет година у градњу болница, реконструкцију и опремање здравствених установа инвестирано милијарду евра. Прихватам и ту кривицу. Замерају председнику и будућој Влади да неће да признају Косово? Признајем! Недопустив злочин!

Оптужују прошлу и будућу Владу да нема слободе медија. Питам их, знате ли иједан медиј који је забрањен? Знате ли иједног уредника, или новинара који је хапшен и извођен на преки суд по хитном поступку? Не знате јер и нису прогоњени. Али ја знам како је то изгледало у ваше време. Четири пута су ме 2011. године приводили и саслушавали агенти БИЕ, зато што сам као главни уредник одобрио да се објави текст да нам је војска у расулу.

У пропагадним спотовима и медијским наступима громогласно тврдите да се борите за права жена. Али, сте против тога да Владу Србије води жена. За вас су женска права само политички декор. Парола за бираче. У будућој влади Србије на предлог „назадног” СНС-а половину кабинета чиниће жене. Ви ћете рећи да није битна равноправност - да су важне компетенције. Слажем се са вама. Сваки члан Владе иза ког стоји СНС има импресивну биографију. И несумњиве резултате. Будућа влада је тим врхунских професиналаца. А коју компетенцију су имали ваши министри? Чиме су се доказали? Затварањем фабрика? Предајом комплетне индустије у руке странаца? Затварањем музеја? Отпуштањем радника? Губљењем Косова?

Данас је ствар обрнута. Косово нико не признаје, већ многи повлаче признања из вашег времена. Данас грађани имају посао. И плату. И могу да буду независни. И ви управо то хоћете да спречите. Настанак и опстанак самосталних грађана Србије. Ево примера. Од 2000. до 2012. у Новом Саду је затворено свих 35 фабрика и без посла остављен цео град. А за време градоначелника Милоша Вучевића отворено је девет нових фабрика и запослено 35.000 људи. Просечна плата је достигла скоро 90 хиљада динара. Асфалтиране су све улице у приградским насељима. Сва приградска насеља су добила канализацију, или се градња приводи крају.

Изграђена је концертна дворана, прва у историји града. Музичко-балетска школа. За 10 година Вучевићевог мандата дуплиран је буџет града, с 20 на историјских 40 милијарди. Граде се три нова моста. Зато сте нападали Вучевића. Зато сте нападали Владу. Сваки њихов успех и успех Србије, тумачили сте као сметњу за своје политичке амбиције. Из свега што сте рекли јасно је да политику тумачите као некажњену могућност да ресурсе земље продате у бесцење. Тако сте радили у прошлости. Тако бисте радили опет. Тако бисте радили увек.

Али ово није време за ретроспективу. Нити за анализу погубних предлога опозиције.

Избор нове Владе је тренутак да се тумаче планови и намере у вези са садашњошћу и непосредном будућношћу Србије и грађана. Ко год тврди да ова влада неће бити добра, и да треба да изгледа другачије, тај не зна ништа о политици. Нити разуме суштину представничке владе. Демократској влади легитимитет не дају политичке партије. Још мање мишљење неколицине, који се сматрају узвишенијима од свих осталих. Суверенитет је само један. Даје га народ на изборима. Слободни грађани Србије, својом слободном вољом одлучили су да суверенитет повере листи коју је водила Српска напредна странка.

И сад, постоје странке, које су једва прешле цензус које сматрају да Влада треба да реализује њихов програм, а не програм СНС-а, и Александра Вучића, за ког је гласало скоро 60 одсто бирача. То, међутим, није могуће. Грађани су на изборима донели слободну и правичну пресуду. Они желе да Србију и даље води Влада коју подржава парламентарна већина којој су дали поверење, верујући да има програм, одлучност и компетенције да им осигура квалитетан живот.

Избор Владе спада у најважнији политички тренутак сваке демократске земље. Да су околности другачије био би више свечан. Међутим, због светске кризе у Украјини ова влада нема времена за ловорике. Ова Влада мора да ради. И зато њен избор није био дан привилегије, него дан обавезе. Ова влада зна да као ниједна пре ње мора да разуме потребе народа. Да буде портпарол и тумач народне воље.

Рад ове Владе представља континуитет настојања Александра Вучића и СНС-а да политику издигну до ширег погледа на суштинске интересе народа. То значи много више од пуког успеха партије. Успех странке, рекао је Кенеди, мало значи осим када нација ту странку користи за велике сврхе. А сврха ове, као и свих prеthodnih Влада које је водио СНС јесте да обезбеди мир и стабилност, наставак реформи, наставак инвестиција, раст плата и пензија, отварање нових радних места. Очување сувереног одлучивања у погледу спољне политике и непризнавања нелегалне, самопроглашене независности Косова и Метохије.

Председник и Влада трпели су многе и трпеће многе притиске, и захтеве. Али, ниједан од тих захтева не значи да ће Србија да се одрекне права да буде на страни својих интереса и на страни правде. И истине.

Шта год уважене даме и цењена господа који седе на опозиционој страни скупштинске сале тврдили, Србија је земља која суверено одлучује о својој судбини. Србија је демократија у којој грађани гласовима одређују коме поклањају поверење да унапређује економију земље и ствара боље услове за живот, с тежњом да их подигне до нивоа изврсности. Та изврсност је идеал на основу ког је предложена и на основу ког ће радити нова Влада Србије.

Милорад Бојовић

Аутор је стручњак за односе јавношћу и посланик у Скупштини Србије