Rezon: Priznajem

Šta jednog čoveka preporučuje za neku dužnost koju treba da obavlja u korist građana i države? Profesionalna biografija! Kompetencije za obavljanje najsloženijih zadataka! Etičke i moralne vrednosti! Politička ideologija, koju kao najvažniju vrednost propagiraju opozicioni lideri - krajnje je irelevantna. Prva tri su principi koji nadilaze svaku pristrasnost. Politička ideologija je privatna i subjektivna stvar. Biografije, programi i rezultati jedini su presudni za donošenje pouzdanih zaključaka i neosporivih sudova.

Od 2012, do danas, svaki građanin živi neupredivo bolje nego pre 10 ili 20 godina. U politici je sve merljivo, brojivo i uporedivo. I u novcu i u korisnosti za građane. Škole. Bolnice. Putevi. Pruge. Plate. Penzije. Nove fabrike. Vrednost BDP-a. Zlatne rezerve. Budžet. Ulaganja u razvoj kulture. Ko ne veruje može da proveri. Analitički i empirijski. Je li to dovoljno? Nije. Ali, ponoviću se. Malo je 10 godina da se popravi šteta koja je naneta od 2000. do 2012. godine. Da bismo dostigli prosečnu platu od 1.000 evra, mora još da se radi. Moraju da se realizuju sve tačke Vučićevog programa „Srbija 2020-2025”. Dobro reče Milenko Jovanov, ko to nije u stanju, nek demisionira. 

Očekivano, opozicija je i ovaj put bila nespremna. Nisu argumentovano osporavali ni sastav, niti program Vlade. Niti su nudili bilo kakva respektabilna rešenja. Uglavnom su se bavili reinterpretacijom starih fraza. I spinova. Nedostatak programa i ideja nastojali su da zamagle salvama preventivne klevete, uz čiju pomoć kao inkvizitori razapinju svakog ko misli drugačije. Ali, sem te klevete ne nude ništa drugo.

Dužan sam da po principu obrnutog Zole, rezimiram njihove zamerke. Prebacuju budućoj Vladi da hoće da obezbedi nova radna mesta. Priznajem taj prekršaj! Prebacuju Vladi da je obezbedila i da namerava da obezbeđuje veće penzije. Priznajem i taj prestup! Optužuju Vučića i Vladu da su otvorili 250 fabrika. I da hoće da otvore još fabrika. Prihvatam i tu optužbu! Prigovaraju Vladi da je izgradila, da gradi i da će graditi još auto-puteva i pruga. Da je izgradila veliki broj bolnica, i da će izgraditi kanalizaciju do svake kuće u svakom naseljenom mestu u Srbiji.

Zaista, to je skandal bez presedana! Osuđuju predsednika i vladu da su uvećali BPD za 30 milijardi evra. Da su povećali prosečnu platu s 41 na 75 hiljada dinara! Da su uvećali buyet države za 766 milijardi dinara. Da su nezaposlenost smanjili s 27 na osam odsto. Zaista, neoprostiv greh! Prebacuju Vladi da ulaže u obnovu, modernizaciju vrtića, škola i sportskih objekata. Da previše investira u razvoj kulture. Da je u poslednjih pet godina u gradnju bolnica, rekonstrukciju i opremanje zdravstvenih ustanova investirano milijardu evra. Prihvatam i tu krivicu. Zameraju predsedniku i budućoj Vladi da neće da priznaju Kosovo? Priznajem! Nedopustiv zločin!

Optužuju prošlu i buduću Vladu da nema slobode medija. Pitam ih, znate li ijedan medij koji je zabranjen? Znate li ijednog urednika, ili novinara koji je hapšen i izvođen na preki sud po hitnom postupku? Ne znate jer i nisu progonjeni. Ali ja znam kako je to izgledalo u vaše vreme. Četiri puta su me 2011. godine privodili i saslušavali agenti BIE, zato što sam kao glavni urednik odobrio da se objavi tekst da nam je vojska u rasulu.

U propagadnim spotovima i medijskim nastupima gromoglasno tvrdite da se borite za prava žena. Ali, ste protiv toga da Vladu Srbije vodi žena. Za vas su ženska prava samo politički dekor. Parola za birače. U budućoj vladi Srbije na predlog „nazadnog” SNS-a polovinu kabineta činiće žene. Vi ćete reći da nije bitna ravnopravnost - da su važne kompetencije. Slažem se sa vama. Svaki član Vlade iza kog stoji SNS ima impresivnu biografiju. I nesumnjive rezultate. Buduća vlada je tim vrhunskih profesinalaca. A koju kompetenciju su imali vaši ministri? Čime su se dokazali? Zatvaranjem fabrika? Predajom kompletne industije u ruke stranaca? Zatvaranjem muzeja? Otpuštanjem radnika? Gubljenjem Kosova?

Danas je stvar obrnuta. Kosovo niko ne priznaje, već mnogi povlače priznanja iz vašeg vremena. Danas građani imaju posao. I platu. I mogu da budu nezavisni. I vi upravo to hoćete da sprečite. Nastanak i opstanak samostalnih građana Srbije. Evo primera. Od 2000. do 2012. u Novom Sadu je zatvoreno svih 35 fabrika i bez posla ostavljen ceo grad. A za vreme gradonačelnika Miloša Vučevića otvoreno je devet novih fabrika i zaposleno 35.000 ljudi. Prosečna plata je dostigla skoro 90 hiljada dinara. Asfaltirane su sve ulice u prigradskim naseljima. Sva prigradska naselja su dobila kanalizaciju, ili se gradnja privodi kraju.

Izgrađena je koncertna dvorana, prva u istoriji grada. Muzičko-baletska škola. Za 10 godina Vučevićevog mandata dupliran je budžet grada, s 20 na istorijskih 40 milijardi. Grade se tri nova mosta. Zato ste napadali Vučevića. Zato ste napadali Vladu. Svaki njihov uspeh i uspeh Srbije, tumačili ste kao smetnju za svoje političke ambicije. Iz svega što ste rekli jasno je da politiku tumačite kao nekažnjenu mogućnost da resurse zemlje prodate u bescenje. Tako ste radili u prošlosti. Tako biste radili opet. Tako biste radili uvek.

Ali ovo nije vreme za retrospektivu. Niti za analizu pogubnih predloga opozicije.

Izbor nove Vlade je trenutak da se tumače planovi i namere u vezi sa sadašnjošću i neposrednom budućnošću Srbije i građana. Ko god tvrdi da ova vlada neće biti dobra, i da treba da izgleda drugačije, taj ne zna ništa o politici. Niti razume suštinu predstavničke vlade. Demokratskoj vladi legitimitet ne daju političke partije. Još manje mišljenje nekolicine, koji se smatraju uzvišenijima od svih ostalih. Suverenitet je samo jedan. Daje ga narod na izborima. Slobodni građani Srbije, svojom slobodnom voljom odlučili su da suverenitet povere listi koju je vodila Srpska napredna stranka.

I sad, postoje stranke, koje su jedva prešle cenzus koje smatraju da Vlada treba da realizuje njihov program, a ne program SNS-a, i Aleksandra Vučića, za kog je glasalo skoro 60 odsto birača. To, međutim, nije moguće. Građani su na izborima doneli slobodnu i pravičnu presudu. Oni žele da Srbiju i dalje vodi Vlada koju podržava parlamentarna većina kojoj su dali poverenje, verujući da ima program, odlučnost i kompetencije da im osigura kvalitetan život.

Izbor Vlade spada u najvažniji politički trenutak svake demokratske zemlje. Da su okolnosti drugačije bio bi više svečan. Međutim, zbog svetske krize u Ukrajini ova vlada nema vremena za lovorike. Ova Vlada mora da radi. I zato njen izbor nije bio dan privilegije, nego dan obaveze. Ova vlada zna da kao nijedna pre nje mora da razume potrebe naroda. Da bude portparol i tumač narodne volje.

Rad ove Vlade predstavlja kontinuitet nastojanja Aleksandra Vučića i SNS-a da politiku izdignu do šireg pogleda na suštinske interese naroda. To znači mnogo više od pukog uspeha partije. Uspeh stranke, rekao je Kenedi, malo znači osim kada nacija tu stranku koristi za velike svrhe. A svrha ove, kao i svih prethodnih Vlada koje je vodio SNS jeste da obezbedi mir i stabilnost, nastavak reformi, nastavak investicija, rast plata i penzija, otvaranje novih radnih mesta. Očuvanje suverenog odlučivanja u pogledu spoljne politike i nepriznavanja nelegalne, samoproglašene nezavisnosti Kosova i Metohije.

Predsednik i Vlada trpeli su mnoge i trpeće mnoge pritiske, i zahteve. Ali, nijedan od tih zahteva ne znači da će Srbija da se odrekne prava da bude na strani svojih interesa i na strani pravde. I istine.

Šta god uvažene dame i cenjena gospoda koji sede na opozicionoj strani skupštinske sale tvrdili, Srbija je zemlja koja suvereno odlučuje o svojoj sudbini. Srbija je demokratija u kojoj građani glasovima određuju kome poklanjaju poverenje da unapređuje ekonomiju zemlje i stvara bolje uslove za život, s težnjom da ih podigne do nivoa izvrsnosti. Ta izvrsnost je ideal na osnovu kog je predložena i na osnovu kog će raditi nova Vlada Srbije.

Milorad Bojović

Autor je stručnjak za odnose javnošću i poslanik u Skupštini Srbije