РЕЗОН: Привилегованост није гаранција изврсности

У последњих 10 година све своје напоре усредсредили су на то да докажу како су бољи политичари од Вучића, иако сви заједно имају 1,5 милиона гласова мање од њега. И како су они елитни политичари, а СНС представља непросвећену и некултурну руљу. Да повећање buyеta од 192,7 милијарди није корисно за грађане. И да се у њихово време - од 2000. до 2012. године боље живело. Наравно, то је фантазмагорија. Бројеви их неумољиво демантују. Ребаланс buyеta Србије недвосмислено показује да је то ординарни спин, којим настоје да фасцинирају своје бираче. Овогодишње повећање прихода у buyеtu од 192,7 милијарди динара вредно је као 11 buyеta Новог Сада, или као два buyеta Београда из 2012. године. То није једини доказ! Објективни истраживач, лако може пронаћи бројне, а неоспориве податке о томе да се данас у Србији живи дупло боље и да грађани имају дупло више пара него пре 10 година.

Кренућемо од Београда. Београђани су пре 10 година имали плату од 53.979 динара, или 449 евра. Данас имају 94.628 динара, односно 805 евра. С тим да у појединим деловима града просечна плата премашује и 127.000 динара. Током протекле деценије Нови Сад је имао највећи скок од свих градова. Пре 10 година био је једанаести по развијености, а данас је други с buyеtom од 41 милијарду динара. То је за 155% више него 2012. године, када је buyеt реализован у износу од 16,1 милијарди динара. Новосађани 2022, примају просечну плату од 89.207 динара, или 759 евра. Пре 10 година у новчанику су имали 47.502 динара, односно 395 евра. Разлика је драстична! То не виде само злонамерни. Уз то, запосленост је повећана за 28 одсто. Пре 10 година радило је 130,7 хиљада, а 2022. 167,6 хиљада Новосађана. То је 37 хиљада запослених више! Шта то конкретно значи? То значи да је тих 37 хиљада новозапослених Новосађана, од плате, само ове године, приходовало 39,5 милијарди динара, које могу да потроше на побољшаљње квалитета живота. Нови Сад се развија од тих нових радних места и од новца који зарађују Новосађани. Напредак најбоље илуструју приходи од пореза на зараде и порези на имовину. У 2012. години од пореза на зараде у buyеt града слило се 6,9 милијарди, а 2022 скоро дупло више - 12,3 милијарди динара. Приход на имовину још је убедљивији. Бележи се раст од чак 310 одсто. У 2012. години остварена је 1,1 милијарда, док је за 2022. планиран износ од 4,5 милијарди динара. Од 2012. до 2022. у Нови Сад је стигло 14 страних компанија, које су запослиле 7,5 хиљада људи и инвестирале 19,1  милијарду динара. Више него цео годишњи buyеt града 2012. године. У наредном периоду очекују се улагања страних инвеститора од 307,9 милиона евра, односно 36,1 милијарди динара и отварање још 1.654 радна места. То су још 1.654 нове плате. Егзистенција за 1.654 породице. Ти новозапослени Новосађани ће тај новац трошити у градским продавницама, угоститељским објектима, пекарама. То гарантује даљи развој градске привреде, али и даље унапређење градског buyеta, из чега ће моћи да се граде нове улице, нови мостови.

Идемо даље. У Бачкој Паланци је плата достигла 63.519 динара, односно 540 евра. Паланчани су пре 10 година зарађивали дупло мање - 46.400 динара, или 380 евра. Општина је од пореза на зараде 2012. године приходовала 650, а ове године 903 милиона динара. А порез на имовину је 271 одсто већи. У 2012. слило се 67,6, а ове године 251,8 милиона динара.

Још је очигледнија ситуација у Малом Иђошу. Просечна плата је 2012. године износила 26.959 динара, а ове године 56.372 динара. Пошто је курс евра непромењен, житељи Малог Иђоша су месечно имали 224 евра, а данас 479,7 евра. Боље живе и Мионичани. Тамо је просечна плата 2012. године била 32.096 динара, или 270 евра. А данас 57.369, односно 489 евра. И у Зрењанину је ситуација боља него пре једне деценије. Зрењанинци данас примају просечну плату од 69.680 динара, или 594 евра. Пре десет година у yеpovima су имали 38.531 динара, односно 321 евро. То је истина. Buyеt Србије није пунији због инфлације, већ зато што у Србији има више запослених. И зато што су плате веће. И зато што се граде нови станови, нове фабрике, нови пословни простори.

Политичка пропаганда данашње опозиције већ 32 године се заснива на спиновању истине. Негативно интерпретирање позитивних чињеница представља њихов главни програм. Да би замаскирали своју површност они факте представљају на начин који одговара њиховом политичком циљу, а не истини. Користећи се наслеђем софиста и научним достигнућима Романа Јакобсона, Бертранда Расела, Рудолфа Карнапа, Де Сосира и Витгенштајна, модерни комуниколози осмислили су 15 начина манипулације чињеницама. Сваки од тих начина има тенденцију да створи неистиниту слику стварности мешањем истинитих и лажних података. Међутим, истина не зависи од интерпретације. Софизам се не заснива на експертском познавању теме већ на намери да се предрасуде једног броја грађана искористе као замена за аргументе.

- Вештина стварања противречја, које је настало из варљиво смишљене мимикрије, из стварања наочиглед сличног, а извученог из замишљене слике и представља празан одраз игре речима, то је она крв и онај род који се може приписати правом софисти - писао је Платон.

Пошто buyеtskе ставке тумаче у складу с предрасудама својих бирача, онда не треба да чуди што настоје да своју непристојност прикажу као врхунске манире. Као доказ господства.

Све чињенице до којих просечно обавештен грађанин може да дође, недвосмислено су против прокламованих ставова умишљене опозиционе елите. Довољно је погледати пренос седница Скупштине Србије. Њихов елитизам испуњен је галамом. Виком. Псовкама. А већ два пута смо били сведоци да су појединци склони томе да вербално насиље замене физичким. Осим тога, грађани су могли да чују да своје аргументе и реторичке бравуре заснивају на стрипу, поетским бравурама естрадних певачица и Википедији.

Народна скупштина није место за надметање у цинизму и софизмима. Свака псовка је иста. Свака непристојна реч је истоветна. Обоје су недопустиви. Међутим, свако бира свој пут. Као нестраначка личност уверен сам да у демократији сваки човек има апсолутну слободу да мисли и говори шта год пожели. Па чак и да тврди недоказиво. Међутим, обмана није начин да се дође до политичке изврсности. Није Миленко Јованов сам себи псовао мајку. Нити је Сандра Божић изговорила то што спинује опозиција. Тумачити њене речи на сексуално контекстуализован начин може само недорасли, адолесцентски дух. Нематурирана личност. Потпреседница Скупштине ни реч није рекла на ту тему. Њено обраћање имало је крајње политичку конотацију. Све што су изговорили у медијима представља бестидно изокретање смисла да би се изазвало згражавање циљане јавности. Цинично је позивати се на супериорност својих етичких судова док покушаваш да преимућство оствариш на неморалан начин, изокретањем истине.

Ханс Георг Гадамер каже да су погрешни сви увиди и закључци који су засновани на лошој методологији. Током расправе о ребалансу, најмање 10 опозиционих посланика позивало се на реплику из стрипа о Алану Форду - да се отима од сиромаших да би се дало богатима, да би илустровало своју бригу за пензионере и младе. Захтеви да се пензионерима врати новац, и повећају улагања у културу, представљају покушај анестезирања разума грађана Србије. Неки неупућени Новозеланђанин можда би и поверовао у њихове тврдње, али Срби знају о коме је реч. Срби знају да је само у Војводини, током 16 година владавине бивше власти, садашње опозиције, нестало преко 60 милијарди динара народних пара. На ненаплативе кредите из Развојне банке Војводине отишло је 27 милијарди динара. За две године из Тесла банке нестало је још 2,5 милијарди. А из Фонда за развој нових технологија испарило је седам милијарди динара. Преко Фонда за развој Војводине изгубљено је још 253 милиона евра. Када се све сабере, само у Војводини је нестало је укупно 66,3 милијади динара. То је вредност која је за 23 милијарде већа од једне месечне пензије свих пензионера у Србији.

Дакле, да би грађани поверовали у њихове намере, опозиција треба да понуди решење како да врати 66,3 милијарди из војвођанског buyеta проневерених у њихово време. Док то не ураде не могу се квалификовати за изношење било каквих предлога и етичких судова. На данашњи дан разлика између власти и опозиције износи хиљаду милијарди. Толико је велика разлика између buyеta за ову годину и buyеta из 2012, кад су они господарили судбином Србије.

Милорад Бојовић

Аутор је стручњак за односе с јавношћу и посланик у Скупштини Србије