REZON: Privilegovanost nije garancija izvrsnosti

U poslednjih 10 godina sve svoje napore usredsredili su na to da dokažu kako su bolji političari od Vučića, iako svi zajedno imaju 1,5 miliona glasova manje od njega. I kako su oni elitni političari, a SNS predstavlja neprosvećenu i nekulturnu rulju. Da povećanje buyeta od 192,7 milijardi nije korisno za građane. I da se u njihovo vreme - od 2000. do 2012. godine bolje živelo. Naravno, to je fantazmagorija. Brojevi ih neumoljivo demantuju. Rebalans buyeta Srbije nedvosmisleno pokazuje da je to ordinarni spin, kojim nastoje da fasciniraju svoje birače. Ovogodišnje povećanje prihoda u buyetu od 192,7 milijardi dinara vredno je kao 11 buyeta Novog Sada, ili kao dva buyeta Beograda iz 2012. godine. To nije jedini dokaz! Objektivni istraživač, lako može pronaći brojne, a neosporive podatke o tome da se danas u Srbiji živi duplo bolje i da građani imaju duplo više para nego pre 10 godina.

Krenućemo od Beograda. Beograđani su pre 10 godina imali platu od 53.979 dinara, ili 449 evra. Danas imaju 94.628 dinara, odnosno 805 evra. S tim da u pojedinim delovima grada prosečna plata premašuje i 127.000 dinara. Tokom protekle decenije Novi Sad je imao najveći skok od svih gradova. Pre 10 godina bio je jedanaesti po razvijenosti, a danas je drugi s buyetom od 41 milijardu dinara. To je za 155% više nego 2012. godine, kada je buyet realizovan u iznosu od 16,1 milijardi dinara. Novosađani 2022, primaju prosečnu platu od 89.207 dinara, ili 759 evra. Pre 10 godina u novčaniku su imali 47.502 dinara, odnosno 395 evra. Razlika je drastična! To ne vide samo zlonamerni. Uz to, zaposlenost je povećana za 28 odsto. Pre 10 godina radilo je 130,7 hiljada, a 2022. 167,6 hiljada Novosađana. To je 37 hiljada zaposlenih više! Šta to konkretno znači? To znači da je tih 37 hiljada novozaposlenih Novosađana, od plate, samo ove godine, prihodovalo 39,5 milijardi dinara, koje mogu da potroše na poboljšaljnje kvaliteta života. Novi Sad se razvija od tih novih radnih mesta i od novca koji zarađuju Novosađani. Napredak najbolje ilustruju prihodi od poreza na zarade i porezi na imovinu. U 2012. godini od poreza na zarade u buyet grada slilo se 6,9 milijardi, a 2022 skoro duplo više - 12,3 milijardi dinara. Prihod na imovinu još je ubedljiviji. Beleži se rast od čak 310 odsto. U 2012. godini ostvarena je 1,1 milijarda, dok je za 2022. planiran iznos od 4,5 milijardi dinara. Od 2012. do 2022. u Novi Sad je stiglo 14 stranih kompanija, koje su zaposlile 7,5 hiljada ljudi i investirale 19,1  milijardu dinara. Više nego ceo godišnji buyet grada 2012. godine. U narednom periodu očekuju se ulaganja stranih investitora od 307,9 miliona evra, odnosno 36,1 milijardi dinara i otvaranje još 1.654 radna mesta. To su još 1.654 nove plate. Egzistencija za 1.654 porodice. Ti novozaposleni Novosađani će taj novac trošiti u gradskim prodavnicama, ugostiteljskim objektima, pekarama. To garantuje dalji razvoj gradske privrede, ali i dalje unapređenje gradskog buyeta, iz čega će moći da se grade nove ulice, novi mostovi.

Idemo dalje. U Bačkoj Palanci je plata dostigla 63.519 dinara, odnosno 540 evra. Palančani su pre 10 godina zarađivali duplo manje - 46.400 dinara, ili 380 evra. Opština je od poreza na zarade 2012. godine prihodovala 650, a ove godine 903 miliona dinara. A porez na imovinu je 271 odsto veći. U 2012. slilo se 67,6, a ove godine 251,8 miliona dinara.

Još je očiglednija situacija u Malom Iđošu. Prosečna plata je 2012. godine iznosila 26.959 dinara, a ove godine 56.372 dinara. Pošto je kurs evra nepromenjen, žitelji Malog Iđoša su mesečno imali 224 evra, a danas 479,7 evra. Bolje žive i Mioničani. Tamo je prosečna plata 2012. godine bila 32.096 dinara, ili 270 evra. A danas 57.369, odnosno 489 evra. I u Zrenjaninu je situacija bolja nego pre jedne decenije. Zrenjaninci danas primaju prosečnu platu od 69.680 dinara, ili 594 evra. Pre deset godina u yepovima su imali 38.531 dinara, odnosno 321 evro. To je istina. Buyet Srbije nije puniji zbog inflacije, već zato što u Srbiji ima više zaposlenih. I zato što su plate veće. I zato što se grade novi stanovi, nove fabrike, novi poslovni prostori.

Politička propaganda današnje opozicije već 32 godine se zasniva na spinovanju istine. Negativno interpretiranje pozitivnih činjenica predstavlja njihov glavni program. Da bi zamaskirali svoju površnost oni fakte predstavljaju na način koji odgovara njihovom političkom cilju, a ne istini. Koristeći se nasleđem sofista i naučnim dostignućima Romana Jakobsona, Bertranda Rasela, Rudolfa Karnapa, De Sosira i Vitgenštajna, moderni komunikolozi osmislili su 15 načina manipulacije činjenicama. Svaki od tih načina ima tendenciju da stvori neistinitu sliku stvarnosti mešanjem istinitih i lažnih podataka. Međutim, istina ne zavisi od interpretacije. Sofizam se ne zasniva na ekspertskom poznavanju teme već na nameri da se predrasude jednog broja građana iskoriste kao zamena za argumente.

- Veština stvaranja protivrečja, koje je nastalo iz varljivo smišljene mimikrije, iz stvaranja naočigled sličnog, a izvučenog iz zamišljene slike i predstavlja prazan odraz igre rečima, to je ona krv i onaj rod koji se može pripisati pravom sofisti - pisao je Platon.

Pošto buyetske stavke tumače u skladu s predrasudama svojih birača, onda ne treba da čudi što nastoje da svoju nepristojnost prikažu kao vrhunske manire. Kao dokaz gospodstva.

Sve činjenice do kojih prosečno obavešten građanin može da dođe, nedvosmisleno su protiv proklamovanih stavova umišljene opozicione elite. Dovoljno je pogledati prenos sednica Skupštine Srbije. Njihov elitizam ispunjen je galamom. Vikom. Psovkama. A već dva puta smo bili svedoci da su pojedinci skloni tome da verbalno nasilje zamene fizičkim. Osim toga, građani su mogli da čuju da svoje argumente i retoričke bravure zasnivaju na stripu, poetskim bravurama estradnih pevačica i Vikipediji.

Narodna skupština nije mesto za nadmetanje u cinizmu i sofizmima. Svaka psovka je ista. Svaka nepristojna reč je istovetna. Oboje su nedopustivi. Međutim, svako bira svoj put. Kao nestranačka ličnost uveren sam da u demokratiji svaki čovek ima apsolutnu slobodu da misli i govori šta god poželi. Pa čak i da tvrdi nedokazivo. Međutim, obmana nije način da se dođe do političke izvrsnosti. Nije Milenko Jovanov sam sebi psovao majku. Niti je Sandra Božić izgovorila to što spinuje opozicija. Tumačiti njene reči na seksualno kontekstualizovan način može samo nedorasli, adolescentski duh. Nematurirana ličnost. Potpresednica Skupštine ni reč nije rekla na tu temu. Njeno obraćanje imalo je krajnje političku konotaciju. Sve što su izgovorili u medijima predstavlja bestidno izokretanje smisla da bi se izazvalo zgražavanje ciljane javnosti. Cinično je pozivati se na superiornost svojih etičkih sudova dok pokušavaš da preimućstvo ostvariš na nemoralan način, izokretanjem istine.

Hans Georg Gadamer kaže da su pogrešni svi uvidi i zaključci koji su zasnovani na lošoj metodologiji. Tokom rasprave o rebalansu, najmanje 10 opozicionih poslanika pozivalo se na repliku iz stripa o Alanu Fordu - da se otima od siromaših da bi se dalo bogatima, da bi ilustrovalo svoju brigu za penzionere i mlade. Zahtevi da se penzionerima vrati novac, i povećaju ulaganja u kulturu, predstavljaju pokušaj anesteziranja razuma građana Srbije. Neki neupućeni Novozelanđanin možda bi i poverovao u njihove tvrdnje, ali Srbi znaju o kome je reč. Srbi znaju da je samo u Vojvodini, tokom 16 godina vladavine bivše vlasti, sadašnje opozicije, nestalo preko 60 milijardi dinara narodnih para. Na nenaplative kredite iz Razvojne banke Vojvodine otišlo je 27 milijardi dinara. Za dve godine iz Tesla banke nestalo je još 2,5 milijardi. A iz Fonda za razvoj novih tehnologija isparilo je sedam milijardi dinara. Preko Fonda za razvoj Vojvodine izgubljeno je još 253 miliona evra. Kada se sve sabere, samo u Vojvodini je nestalo je ukupno 66,3 milijadi dinara. To je vrednost koja je za 23 milijarde veća od jedne mesečne penzije svih penzionera u Srbiji.

Dakle, da bi građani poverovali u njihove namere, opozicija treba da ponudi rešenje kako da vrati 66,3 milijardi iz vojvođanskog buyeta proneverenih u njihovo vreme. Dok to ne urade ne mogu se kvalifikovati za iznošenje bilo kakvih predloga i etičkih sudova. Na današnji dan razlika između vlasti i opozicije iznosi hiljadu milijardi. Toliko je velika razlika između buyeta za ovu godinu i buyeta iz 2012, kad su oni gospodarili sudbinom Srbije.

Milorad Bojović

Autor je stručnjak za odnose s javnošću i poslanik u Skupštini Srbije