Резон: Погубност заблуде да је узвишен свако ко подржава опозицију, а пропалица ко подржава Вучића

Пише: Милорад Бојовић

Тачно знам шта Вучића чека у наредних пет месеци! Да би обезбедила алиби за свој пораз, опозиција ће већ у децембру почети да тврди да ће избори бити нерегуларни. Износиће оптужбе да ће СНС красти гласове. Спиноваће да су за њихов пораз криви необјективни медији. Вучићеви противници ће ме оптужити да овим текстом прејудицирам исход избора. И, као и увек, греше. Није проблем у анализи, нити у медијима. Исход избора уопште није тешко прејудицирати јер добар део заслуга за победу СНС-а на пролећним изборима, која ће, бар што се гласова тиче, бити неупитна, припада и опозицији.

У својој мржњи према Вучићу они ниподаштавају пола Србије. И то чак ни не крију. Већ годинама доказују да су два милиона грађана који гласају за СНС неразумни, непсимени шљам и да ће се њима првима осветити кад дођу на власт. Недавно је Борис Тадић изјавио да опозиција у својој кампањи треба да се обраћа бирачима којима се никад нико није обратио, који не верују ни власти ни опозицији. Међу тим људима, које су сви заборавили, сматра Тадић, налази се шанса опозиције. Осим што не нуди ништа ново, нити оригинално, јер представља лошу парафразу кампање Доминика Камингса за Брегзит, Тадићева идеја уједно открива две велике слабости опозиције. Он недвосмислено признаје да су их одбацили њихови некадашњи гласачи. А да лидери опозиције презиру грађане који гласају за СНС. Све то не значи да ће их оберучке прихватити било који бирачи. Напротив!

И зато су могућа само три правца њиховог деловања. Настојаће да у јавност пласирају што више спинованих информација о аутократији, цензури и гушењу људских слобода. Тврдиће да су градови у Србији најзгађенији на свету, због лоше индустрије коју довлачи Вучић, и због рада наших термоелектрана и рудника угља. Оптуживаће Вучића да су инвестиције у путну и комуналану инфраструктуру из кинеских извора непотребне, и да преко њих Србија тоне у дужничко ропство. Све чешће ће следити Ђиласов пример и одлазити у иностранство да од страних моћника траже да казне Србе и Србију. Као план за економски напредак Србије, с њима на престолу, предлагаће увођење прво политичких, затим економских, и, на крају, енергетских санкција. Претиће протестима и немирима. У међувремену ће наставити са изазивањем инцидената којима желе да створе лажну слику да је атмосфера у друштву постала неподношљива.

Ако је то најбоље што могу, нема им спаса. Све је то већ виђено. Када су 1999. године западне силе бомбардовале Србију да би на власт довеле странке ДОС-а, НАТО генерали су објашњавали америчким медијима да је убијање цивила, бацање графитних и касетних бомби на цивилне циљеве био део стратегије притиска.

Кенет Рот, извршни директор Хјуман рајтс воча, казао је:

- НАТО је бомбардовао цивилну инфраструктуру не због њеног доприноса југословенским ратним напорима, већ зато што је уништавање тих објеката наводило грађане да притисну Милошевића.

Негативна, новцем подстакнута писма неколицине америчких конгресмена, писма једног или двоје европаламентараца, представљаће као свој допринос бољем животу Срба. Принуде и изнуде сваке врсте представљаће као шансу. Као прилику.

Паралелно с тим, ствараће виртуелну реалност у којој су ауто-путеви, пруге, метро, мостови, ковид болнице, пропаст за Србију јер је реч о непостојећим пројектима и корупционашким комбинацијама СНС-а. Извртаће и карикираће речи и активности Вучићу оданих појединаца, а бираче ће етикетирати да су неписмени сендвичарски ботови који свој глас, своју садашњост и будућност своје деце продају за сок и сендвич. Новинари који раде у медијима који подржавају рад владе, већ су означени као бића нижег реда. Као идиоти, интелектуални евнуси, сподобе које представљају срамоту за професију. Истовремено је фино наштелован механизам који им омогућује да се новинарске награде додељују само кадру који ради у медијима који Вучића приказују као аутократу и узурпатора. Интелектуалци, универзитетски професори, лекари, глумци, уметници, спортисти који пружају подршку Вучићевој политици, проглашени су за клијентелисте, продане душе, ботове. С друге стране интелектуалци, спортисти и уметници који навијају за опозицију, уздигнути су до нивоа божанстава.

То лажно декодирање измишљеног света представља једну врсту информативног тероризма, али као и сваки други, и овај план опозиције пати од недостатака. Нити је Ђилас лидер са снагом коју су имали лидери ДОС-а, нити је Србија земља из деведесетих. Србија је данас пођеднако партнер Запада и Истока. Немачке, британске, америчке, руске, кинеске, арапске и све друге инвестиције, које опозиција доживљава као свог смртног непријатеља, умногоме мењају политичке перспективе и потенцијале Србије, и, свакако Вучића и Владе.

Изокретање стварности монтажом информација је занимљив феномен, који је иманентан левим либералима. То најбоље илуструје случај бацања јаја на мурал Ратку Младићу, чији лик и дело ни на који начин нису значајни за будућност Србије, али су значајни за обрачун опозиције са Србијом која им се не свиђа. А то је Србија која не гласа за њих.

Изазивање инцидента шест месеци после навршене десетогодишњице хапшења и изручења грађанина Младића Хашком трибуналу, кореспондира с једном другом занимљивом годишњицом. Пре 18 година новинар Ендрју Орловски открио је и доказао постојање специјалне дезинформативне технике „гуглвошинг„, односно „чишћење Гугла„. Орловски је  утврдио да „гуглвошинг„ омогућује да се рејтинговањем одређених новонасталих линкова на првим странама Гугла појављују само резултати који одређеној појави, личности или догађају дају другачији смисао и другачији контекст од оног који је стваран. Интернет представља модерну Александријску библиотеку. Интернет је савест и ђавољи адвокат човечанства. Привидни анђео бескрајне слободе и мрачни демон за буђење најгорих побуда. Главним магистралама Гугла, Јутјуба, Инстаграма, Фејсбука, поред важних и корисних линкова крстаре монструми лажи и заблуда. Стварањем мреже линкова који као неизбежни путокази воде посетиоце, Интернет је у стању да учини све. Тамо ивермектин није лек за животиње већ спасоносни лек од Ковида 19. У мрачним ходницима Интернета вакцина потаје највећи непријатељ човековог здравља. У шпајзу веб универзума похрањени су подаци да је земља равна плоча. У његовим оставама, у форми истине, лагеровани су лажни подаци да су Срби били криви за НАТО бомбардовање 1999. године. А тренутно је на делу лагеровање заумних лажи да су Срби фашисти, без обзира што су уз Јевреје и Русе највеће жртве фашистичког терора, и велики борци у победи над фашизмом!

Већ 10 дана се на првим странама Гугла налазе наслови о Аидиним јајима. И спиноване вести да држава користи Министарство унутрашњих послова да заштити мурал с ликом хашког осуђеника. Лично сматрам да би цео догађај био мање медијски интересантан да су перформерке без сметњи реализовале свој, на друштвеним мрежама заказани, игроказ. И зато се не бих кладио да није било планског штеловања околности перформанса. Властима сигурно није погодовало да један, генерално баналан догађај, доживи тако непотребну мултипликацију вести и линкова, и уместо једног, траје десет дана. Ако строго тумачимо правила система који је утврдио Орловски, Младићево медијско васкрснуће највише је одговарало креаторима перформанса. Гугл је кроз стварање огромне мреже нових негативних линкова понудио другачији контекст и другачију, лажну истину о Србији.

Цела заврзлама с Младићевим муралом довела је до тога да се на Дан примирја, и у данима ослобођења не говори о српским победама у Првом светском рату. Нити о нашем учешћу у стварању политике мира у свету, већ да се у први план истакне псеудо вест о муралу с Младићевим ликом. На тај начин је у други план гурнута чињеница да је Србија својим жртвама задужила Европу. Париски мировни конгрес и Версајски мир којим је завршен Први светски рат рођени су из храбре борбе наших славних предака. Мала Србија и човечна храброст њене војске утицали су на токове светске историје и развој цивилизације. Нови свет, и идеја о Друштву народа, коју је Вудро Вилсон, пријатељ Србије, промовисао у Версају, имају своје корене на Церу, Колубари, Кајмакчалану. Шта год писали историчари ревизионисти, без Солунског фронта не би било Амијена, Соасона. Нити Версаја. Али, огромне српске жртве, које смо узидали у темељ светског мира, у други план су гурнула Аидина јаја.

Бацање јаја инхерентно је политичкој филозофији Вучићевих противника који услед недостатка политичког плана настоје да банализују све друштвене односе и сведу их на сталну нетрпељивост у којој су они апсолутно добри, а напредњаци апсолутно лоши. У тој тоталној искључивости тешко је видети сопствену ускогрудост. Опозиција ступа на врло проблематичан терен када испоставља захтеве да буде прихваћена као врховни цензор жеља, одлука и осећаја свих грађана Србије. И буде уважена као једини арбитар свих вредности ком припада чак и право да мимо избора дође на власт. Такав фаустовски став о монополу на људске животе није ограничен етиком и бригом за грађане и учиниће све да задовољи императив личне користи. Одсудно питање за СНС јесте како осигурати изборну победу? Одговор је једноставнији нето што се чини - убедљивим резултатом.

Аутор је стручњак за комуникације и односе с јавношћу