Драги миленијалци, не пишем вам зато што сматрам да због малог броја година имате мањак знања или талента. Напротив. Уверен сам да је мањак знања на страни нас педесетогидишњака, зато што смо у једном периоду свог живота допустили да будемо преварени и да на наше очи буде опљачкано све што су наши родитељи стварали и градили. Да нестане преко ноћи и заврши у џеповима политичара који у вашем политичком и животном неискуству виде прилику за свој шибицарски повратак с политичке маргине.
Пишем вам из крајње добре намере. Да вам отворим очи за истине које због недостатка година нисте могли да спознате, а које се вешто крију од вас. Или вам се представљају у другом, неистинитом светлу.
Важно је да знате оно што мојој генерацији није имао ко да каже. Политика никад не почиње од јуче. Нити данас. Опозициони лидери који вам се удварају са инстаграма и ТВ екрана нису оно за шта се представљају. Нису нова лица, нити заступају нове политичке идеје које ће вашој генерацији донети бољи живот. Иза већине њих је вишедеценијски стаж. И катастрофални резултати. То су исти они људи који су мојој генерацији украли живот. Који су успели да се безобразно обогате на патњама обичних људи. Ваших мајки, ваших очева, или ваших баба и деда.
Ви се не сећате, или имате магловите успомене на период њихове владавине од 2000. до 2012. године. Све је то био фестивал пљачке, мита и корупције. Али, њих није мучила немирна савест. Нити несаница. Инсомнију им је изазвало нешто сасвим друго. Вест да ће сви локални избори бити одржани 2. јуна.
Није тешко погодити ко у Новом Саду није ока могао да склопи зато што ће се градски избори одржати у јуну, а не на јесен. Један политичар што преко лета воли да сакривен иза штафелаја спопада грађане и плаши их измишљеним причама. Пре него је почео да глуми новосадског Апелу, требало је да у затворском позоришту игра улогу Лиходејева у Мајстору и Маргарити, кад га Воланд телепортује из Москве на Јалту. Ту телепортацију толико је усавршио да је био кадар да некажњено из буџета у приватне џепове преусмери 4,5 милиона евра и цео један булевар. Затим, један бивши политичар, који, рачунајући на снагу заборава, воли да се представља искључиво као професор правног факултета. Он би, да правосуђе није реформисано у складу с интересима његове странке, заједно с Лиходејевим био једна од главних улога у затворском театру. Он је Воланд, који је учинио да Лиходејев са штафелајем стекне моћ телепортације, а заједно су успели да (о)владају чаролијом исисавања пара из покрајинског и градског буџета и пљачку развојних фондова и банака. Њихова специјалност били су плаћени, а неизведени радови. Где год закопаш све је било лажно. Фиктивно. Непостојеће. Од вентилације и климатизације, до канализације, пречистача отпадних вода и путева.
Једна госпођа која је својевремено у Покрајинској влади била експерт за финансирање непостојећих спортова. Олимпијаде у клису и чобанским забавама.
Ко још? Један новопечени градски политичар, познат по томе што за њега све до педесете године нико никад није чуо. И свих осам чланова два новонастала грађанска политичка покрета који блокаду градње мостова и снимање телефоном својих спинова виде као врхунац политике.
Ако се питате зашто вам све ово пишем и откуд ми право да записујем своје и њихове успомене, на то је давно одговорио Херцен. Човек записује оно чега народ мора да се сећа. Као што је њима заборав почетак среће, вама страх од њиховог повратка на власт треба да буде почетак мудрости.
Њихова несаница није производ бриге за грађане, како то громогласно покушавају да подметну вама младима, којима политика није центар интересовања, као што није била ни нама кад смо било млади. Још мање је продукт изненадног напада етичности, интелектуалног и политичког поштења. Њих плаши страх од небитности. Јер, неважним људима нико не верује. За небитне људе нико не гласа. И зато глуме да се боре за демократију. Да су успели да уплаше и сломе СНС и изнуде све локалне изборе у једном дану. Још првог дана преговора, било је јасно да ће СНС све изборе организовати 2. јуна. А опозиција је, како рече један њихов аналитичар, све време била тачно где СНС жели, ван кампање. СНС је промовисао свој успех. Своје резултате. Путеве. Пруге. Болнице. Школе. Плате. Пензије. Они су се бавили собом, својим ситним личним интересима. Шира слика им је измицала. Нису је видели упркос њеној очигледности. Од првог дана су били губитници. Сад кад су схватили да су преварили сами себе, покушавају да своје незнање представе као победу. Уз то, страх раскринкава њихову опсену да су јачи од СНС-а. Кад си јак изађеш и победиш. Кад си слаб, кријеш се иза правила.
Обмана је суштина њихове политике. Одувек. То је и сада. И биће то у будућности. Карактер је непроменљив. У истим или сличним околностима, човек ће увек поступити на исти или сличан начин. Кад би успели да преваре бираче, а то могу само ако престанемо да се сећамо колико су нам зала нанели кад су били у прилици, поново би радили све што су радили раније, само ефикасније и безочније. Кад 2. јуна узмете оловку у руке, немојте имати недоумица. Њихова демократија имала би дионизијски карактер. Као од 2000. до 2012. Оно што би отели од народа, поделили би себи и својим ордонансима.
Аутор је стручњак за односе с јавношћу
Милорад Бојовић
