РЕЗОН Опсена лажног алтруизма

Њима је политичка бусола тако наштелована. Зачуђен сам кратковидошћу лидера Европске уније. Њихови грађани лошије живе због њиховог инсистирања на подели човечанства на Исток и Запад. И живеће све теже. Зато је логична стратегија Србије да се не определи ни за за једну страну, јер ниједна није у потпуности у праву, и на тај начин избегне да на рамена својих грађана натовари део западноевропске кризе. Истовремено су још нелогичнији захтеви опозиционих политичара да се солидаришемо с Европом тако што ћемо нашкодити себи и поколонити им 4,8 милијарди евра, купујући гас од њих уместо од Руса.

Свако ко воли Србију, неће тражити да се на тај начин сврстамо уз зачуђујуће нерационални Запад. Нити да се слепо сврставамо уз Русију. Русија, или Америка? Европа или Азија? Немачка или Енглеска? Зеленски или Путин? Кина или Француска? Романтизам или постмодерна? Исток или Запад? Ко год мисли својом главом, и није заслепљен надменим либерализмом, има снаге да растера авети непотребних, присилних опредељивања! То је прокламована вредност Европске уније и савремене западне цивилизације.

Пре него што је постао Србин, Украјинац, Енглез, Албанац, Мађар, Хрват, Немац, Рус, Американац, мој први, али и ваш први предак морао је бити само човек. Зар не? И зар та твеновска индивидуалност није суштинска вредност либералне демократије? Или мислите да је било другачије? Да је Земља настала тако што су је ваши и моји преци Германи, Словени, Викинзи, Јаподи, Трачани, створили за место свог вечног сукоба? Где влада вечни терор јачих над слабијима? Ја не мислим тако! Уверен сам да нам планета није дата да уцењујемо једни друге. Да рушимо туђе, да бисмо га поново градили. Вашим кредитима. По вашим правилима. Да отимамо ресурсе и фабрике. Да због различитог мишљења једни друге кажњавамо санкцијама. Да се убијамо. Убиству је склона лењост да оружјем, а не трудом и знојем, обезбеђујемо удобности за себе и профит за државе. Рат видимо као пречицу. Као лакши начин да остваримо своје мрачне снове о животу лишеном било каквог напора. О животу испуњеном луксузом. Разбојник је убио ловца и орача. Ликвидирао песника. Песник је постао хушкач, чији су стихови еволуирали у стероиде за разбојнике. Атина и Спарта. Западно римско царство. Франачка држава. Британска империја. Западна цивилизација је настала на варварском разарању античке културе и фалсификату који је настао из имитације разореног. И то је постао легитиман образац деловања, који је нанео више зла човечанству него сви ратови старог света. А просветитељство и романтизам заузимају врховно место на том Олимпу преступништва.

Мој давни предак је то знао. Онај човек који је хтео да живи слободно по својој вољи, без угрожавања других, или њиховог уплитања у његов живот. Зато сте га ућуткали. Прво непотребним ратовима. Потом милосрдним бомбама и успостављањем економског ропства. На крају паметним телефоном покушавате да га претворите у забаговани софтвер који треба да се активира на команду удаљеног демијурга.

Тако сте мојим прадедовима Кнезу Владимиру, Стефану Дечанском, Цару Лазару, Старом Вујадину, очи вадили, груди секли сабљама, само зато што су хтели да живе слободно. Онда сте моје прапретке Светог Саву, Бановић Страхињу, Његоша, Стефана Митрова Љубишу, Филипа Вишњића, Милунку Савић, Момчила Настасијевића, Иву Андрића, Милоша Црњанског, Милорада Павића, Исидору Секулић, Аницу Савић Ребац, Александра Тишму, избрисали фриволностима Фејсбука, Твитера и Инстаграма. Претворили их у блато јутјуберског простаклука.

Без икаквог устручавања могу да тврдим да је захваљујући западноевропским интересима романтизам у Срба отпочео знатно раније него у остатку Европе. Почео је на Марици. Настављен на Косову, затим код Сиска, Беча, Сланкамена, Сенте, Петроварадина. И вама је јасно да Србија по природи ствари припада Европској унији. Европа смо били током 500 година турске власти. Ако смо Европа били у време Маричке битке и Косовског боја зашто бисмо данас били непожељни дивљаци које треба кажњавати? Ако смо били чувари европских капија код Сиска, Беча, Сланкамена, Сенте, зашто бисмо данас били балкански варвари којима треба претити? Ако смо у Орашцу и Такову припремали терен за ослобођење Европе од Турака у Балканским ратовима, зашто бисмо данас били сматрани непослушном рајом коју треба дисциплиновати?

Такве поруке стизале су нам само из Стамбола у средњем веку! Само су нам отомански деспоти слали претеће фермане и кавазбаше. Уцене и притисци нису темељни принципи демократије. Зар је могуће да за 651 годину, колико се боримо за европске вредности, Европа није схватила да јој припадамо? Да смо били против Европе, мање бисмо гинули. Мање бисмо страдали. Мање бисмо имали срушених и спаљених градова, убијене деце и мајки. Нема ничег у Платоновој или Аристотеловој мисли, нити у Хомеровој поезији, што Срби нису демонстрирали у Косовском боју. И након њега. У сваки гроб, у сваку смрт уткане су Милове, Русоове, Локове, Волтерове, идеје о слободи. Универзалне вредности целог човечанства и на Истоку и на Западу су мир, слобода, право на живот, право на рад, слобода говора.

Интереси Србије нису другачији од проблема и интереса Европске уније. То јасно демонстрирамо када Вучић каже да нећемо увести санкције Русији, али и да нећемо признати резултате референдума на истоку Украјине. И када каже да никад нећемо признати независност Косова, али и да ћемо с Албанцима разговарати како да боље живимо. Због српских и албанских мајки. Због српске и албанске деце. Због заједничке будућности. И да не дозвољавамо да нам Хрватска одређује цену нафте, злоупотребљавајући ситуацију у Украјини.

Србија је данас једина европска држава која не покушава да своје жеље и замисли намеће другима. Све друге европске државе имају претензије да дисциплинују нас. Да одређују наше приоритете. Да боље него ми знају шта је за нас просперитетније. Шта би допринело нашем прогресу! У политичком, економском, културном и етичком смислу. Међу њима су и мале, конфликтне државе које заогрунте плаштом велике породице земаља Европске уније заборављају на своју личну немоћ. И од својих фрустрација се опорављају тако што настоје да фрустрирају своју околину. Одлука Хрватске да Србији забрани увоз руске нафте кроз нафтовод који ми доминантно финансирамо представља субверзију у режији њихових европских заштитника. Европска унија преко Хрватске и ЈАНАФ-а настоји да Србију примора да свој новац уместо на Истоку троши на Западу. И тај свој потез представљају као чин врхунског доброчинства. Као вансеријски алтруизам. Проблем је у томе што нас њихово доброчинство кошта. Нафту ћемо плаћати 25 одсто више, а гас пет пута скупље.

Европска унија жели да своја правила наметне свим народима Европе. И многим другим народима у свету. Исто то желе и друге велике силе. Америку, Русију, Велику Британију, Кину не интересује просперитет грађанина Србије. Њих интересује њихов финансијски потенцијал. И ресурси Србије, посматрани у глобалу.

Данас кад нам претите новим санкцијама и када настојите да нас приморате да се одрекнемо своје економске независности, морали бисте да се вратите 422 године уназад, у 1600. годину. Тада је света европска инквизиција, ватром и огњем, спржила слободу избора, слободу другачијег мишљења, веровања и разумевања. И слободу говора. Ви данас не морате да користите ломачу. Ваша ломача је економија. Ви новац користите уместо пламена. У тој стратегији степен предвидивости претежнији је од степена неизвесности. То је чиста математичка вероватноћа, у чијој једначини су све познате. Ви играте двоструку игру. Ко прихвати погрешиће. Предаваће вам све своје ресурсе тихо и полако. Ко не прихвати изгореће!

Те премисе немају ни најмањи степен демократске веродостојности. Вредности којима се влада једне независне земље води, а Србија то јесте, не почивају на прорачуну да ли ће оно што она ради бити добро за било коју страну државу, за било коју војну, или економску силу, већ да ли ће бити добро за њу и њене грађане.

Милорад Бојовић

(Аутор је стручњак за односе с јавношћу и посланик  у Скупштини Србије)