REZON Opsena lažnog altruizma

Njima je politička busola tako naštelovana. Začuđen sam kratkovidošću lidera Evropske unije. Njihovi građani lošije žive zbog njihovog insistiranja na podeli čovečanstva na Istok i Zapad. I živeće sve teže. Zato je logična strategija Srbije da se ne opredeli ni za za jednu stranu, jer nijedna nije u potpunosti u pravu, i na taj način izbegne da na ramena svojih građana natovari deo zapadnoevropske krize. Istovremeno su još nelogičniji zahtevi opozicionih političara da se solidarišemo s Evropom tako što ćemo naškoditi sebi i pokoloniti im 4,8 milijardi evra, kupujući gas od njih umesto od Rusa.

Svako ko voli Srbiju, neće tražiti da se na taj način svrstamo uz začuđujuće neracionalni Zapad. Niti da se slepo svrstavamo uz Rusiju. Rusija, ili Amerika? Evropa ili Azija? Nemačka ili Engleska? Zelenski ili Putin? Kina ili Francuska? Romantizam ili postmoderna? Istok ili Zapad? Ko god misli svojom glavom, i nije zaslepljen nadmenim liberalizmom, ima snage da rastera aveti nepotrebnih, prisilnih opredeljivanja! To je proklamovana vrednost Evropske unije i savremene zapadne civilizacije.

Pre nego što je postao Srbin, Ukrajinac, Englez, Albanac, Mađar, Hrvat, Nemac, Rus, Amerikanac, moj prvi, ali i vaš prvi predak morao je biti samo čovek. Zar ne? I zar ta tvenovska individualnost nije suštinska vrednost liberalne demokratije? Ili mislite da je bilo drugačije? Da je Zemlja nastala tako što su je vaši i moji preci Germani, Sloveni, Vikinzi, Japodi, Tračani, stvorili za mesto svog večnog sukoba? Gde vlada večni teror jačih nad slabijima? Ja ne mislim tako! Uveren sam da nam planeta nije data da ucenjujemo jedni druge. Da rušimo tuđe, da bismo ga ponovo gradili. Vašim kreditima. Po vašim pravilima. Da otimamo resurse i fabrike. Da zbog različitog mišljenja jedni druge kažnjavamo sankcijama. Da se ubijamo. Ubistvu je sklona lenjost da oružjem, a ne trudom i znojem, obezbeđujemo udobnosti za sebe i profit za države. Rat vidimo kao prečicu. Kao lakši način da ostvarimo svoje mračne snove o životu lišenom bilo kakvog napora. O životu ispunjenom luksuzom. Razbojnik je ubio lovca i orača. Likvidirao pesnika. Pesnik je postao huškač, čiji su stihovi evoluirali u steroide za razbojnike. Atina i Sparta. Zapadno rimsko carstvo. Franačka država. Britanska imperija. Zapadna civilizacija je nastala na varvarskom razaranju antičke kulture i falsifikatu koji je nastao iz imitacije razorenog. I to je postao legitiman obrazac delovanja, koji je naneo više zla čovečanstvu nego svi ratovi starog sveta. A prosvetiteljstvo i romantizam zauzimaju vrhovno mesto na tom Olimpu prestupništva.

Moj davni predak je to znao. Onaj čovek koji je hteo da živi slobodno po svojoj volji, bez ugrožavanja drugih, ili njihovog uplitanja u njegov život. Zato ste ga ućutkali. Prvo nepotrebnim ratovima. Potom milosrdnim bombama i uspostavljanjem ekonomskog ropstva. Na kraju pametnim telefonom pokušavate da ga pretvorite u zabagovani softver koji treba da se aktivira na komandu udaljenog demijurga.

Tako ste mojim pradedovima Knezu Vladimiru, Stefanu Dečanskom, Caru Lazaru, Starom Vujadinu, oči vadili, grudi sekli sabljama, samo zato što su hteli da žive slobodno. Onda ste moje prapretke Svetog Savu, Banović Strahinju, Njegoša, Stefana Mitrova Ljubišu, Filipa Višnjića, Milunku Savić, Momčila Nastasijevića, Ivu Andrića, Miloša Crnjanskog, Milorada Pavića, Isidoru Sekulić, Anicu Savić Rebac, Aleksandra Tišmu, izbrisali frivolnostima Fejsbuka, Tvitera i Instagrama. Pretvorili ih u blato jutjuberskog prostakluka.

Bez ikakvog ustručavanja mogu da tvrdim da je zahvaljujući zapadnoevropskim interesima romantizam u Srba otpočeo znatno ranije nego u ostatku Evrope. Počeo je na Marici. Nastavljen na Kosovu, zatim kod Siska, Beča, Slankamena, Sente, Petrovaradina. I vama je jasno da Srbija po prirodi stvari pripada Evropskoj uniji. Evropa smo bili tokom 500 godina turske vlasti. Ako smo Evropa bili u vreme Maričke bitke i Kosovskog boja zašto bismo danas bili nepoželjni divljaci koje treba kažnjavati? Ako smo bili čuvari evropskih kapija kod Siska, Beča, Slankamena, Sente, zašto bismo danas bili balkanski varvari kojima treba pretiti? Ako smo u Orašcu i Takovu pripremali teren za oslobođenje Evrope od Turaka u Balkanskim ratovima, zašto bismo danas bili smatrani neposlušnom rajom koju treba disciplinovati?

Takve poruke stizale su nam samo iz Stambola u srednjem veku! Samo su nam otomanski despoti slali preteće fermane i kavazbaše. Ucene i pritisci nisu temeljni principi demokratije. Zar je moguće da za 651 godinu, koliko se borimo za evropske vrednosti, Evropa nije shvatila da joj pripadamo? Da smo bili protiv Evrope, manje bismo ginuli. Manje bismo stradali. Manje bismo imali srušenih i spaljenih gradova, ubijene dece i majki. Nema ničeg u Platonovoj ili Aristotelovoj misli, niti u Homerovoj poeziji, što Srbi nisu demonstrirali u Kosovskom boju. I nakon njega. U svaki grob, u svaku smrt utkane su Milove, Rusoove, Lokove, Volterove, ideje o slobodi. Univerzalne vrednosti celog čovečanstva i na Istoku i na Zapadu su mir, sloboda, pravo na život, pravo na rad, sloboda govora.

Interesi Srbije nisu drugačiji od problema i interesa Evropske unije. To jasno demonstriramo kada Vučić kaže da nećemo uvesti sankcije Rusiji, ali i da nećemo priznati rezultate referenduma na istoku Ukrajine. I kada kaže da nikad nećemo priznati nezavisnost Kosova, ali i da ćemo s Albancima razgovarati kako da bolje živimo. Zbog srpskih i albanskih majki. Zbog srpske i albanske dece. Zbog zajedničke budućnosti. I da ne dozvoljavamo da nam Hrvatska određuje cenu nafte, zloupotrebljavajući situaciju u Ukrajini.

Srbija je danas jedina evropska država koja ne pokušava da svoje želje i zamisli nameće drugima. Sve druge evropske države imaju pretenzije da disciplinuju nas. Da određuju naše prioritete. Da bolje nego mi znaju šta je za nas prosperitetnije. Šta bi doprinelo našem progresu! U političkom, ekonomskom, kulturnom i etičkom smislu. Među njima su i male, konfliktne države koje zaogrunte plaštom velike porodice zemalja Evropske unije zaboravljaju na svoju ličnu nemoć. I od svojih frustracija se oporavljaju tako što nastoje da frustriraju svoju okolinu. Odluka Hrvatske da Srbiji zabrani uvoz ruske nafte kroz naftovod koji mi dominantno finansiramo predstavlja subverziju u režiji njihovih evropskih zaštitnika. Evropska unija preko Hrvatske i JANAF-a nastoji da Srbiju primora da svoj novac umesto na Istoku troši na Zapadu. I taj svoj potez predstavljaju kao čin vrhunskog dobročinstva. Kao vanserijski altruizam. Problem je u tome što nas njihovo dobročinstvo košta. Naftu ćemo plaćati 25 odsto više, a gas pet puta skuplje.

Evropska unija želi da svoja pravila nametne svim narodima Evrope. I mnogim drugim narodima u svetu. Isto to žele i druge velike sile. Ameriku, Rusiju, Veliku Britaniju, Kinu ne interesuje prosperitet građanina Srbije. Njih interesuje njihov finansijski potencijal. I resursi Srbije, posmatrani u globalu.

Danas kad nam pretite novim sankcijama i kada nastojite da nas primorate da se odreknemo svoje ekonomske nezavisnosti, morali biste da se vratite 422 godine unazad, u 1600. godinu. Tada je sveta evropska inkvizicija, vatrom i ognjem, spržila slobodu izbora, slobodu drugačijeg mišljenja, verovanja i razumevanja. I slobodu govora. Vi danas ne morate da koristite lomaču. Vaša lomača je ekonomija. Vi novac koristite umesto plamena. U toj strategiji stepen predvidivosti pretežniji je od stepena neizvesnosti. To je čista matematička verovatnoća, u čijoj jednačini su sve poznate. Vi igrate dvostruku igru. Ko prihvati pogrešiće. Predavaće vam sve svoje resurse tiho i polako. Ko ne prihvati izgoreće!

Te premise nemaju ni najmanji stepen demokratske verodostojnosti. Vrednosti kojima se vlada jedne nezavisne zemlje vodi, a Srbija to jeste, ne počivaju na proračunu da li će ono što ona radi biti dobro za bilo koju stranu državu, za bilo koju vojnu, ili ekonomsku silu, već da li će biti dobro za nju i njene građane.

Milorad Bojović

(Autor je stručnjak za odnose s javnošću i poslanik  u Skupštini Srbije)