РЕЗОН Новогодишња честитка, милијарде евра или реваншизам, ваш избор

Ова мисао Томаса Џеферсона, једног од оснивача Сједињених Америчких Држава и аутора Декларације о независности, ни данас није стигла до свих политичара у Србији. А још мање до њихових стратега за односе с јавношћу и изборне кампање. Интересантно је то да је Џеферсонова мисао непозната и недоступна странкама и њиховим саветницима који за себе тврде да представљају најпросвећенији, најобразованији и најдемократскији део Србије.

И, мада је од назива странке, страначке заставе, па до програма и начела све позајмљено из Америке, српски политичари леволибералне оријентације, понашају се потпуно супротно Џеферсоновом начелу. Презиру грађане који гласају за странке на власти. Очима не могу да виде бираче који гласају за друге опозиционе партије. Мрзе грађане који не излазе на изборе.

Разлоге није компликовано објаснити. У Србији је већ више од 238 година на делу позајмљивање, преписивање туђих културних и политичких образаца, како је то прецизно приметио Слободан Јовановић. Политичке странке левице, за које полуинтелектуалци мисле да су деморатскије од других политичких организација, зато што су у свој назив уметнуле реч демократски, своју визију Србије позајмиле су из конзумеристичке визије Америке и лабуристичке идеје из Велике Британије.

Увозећи либерални капитализам као доминантан образац понашања, Демократска странка, и сви њени деривати, увезли су односе с јавношћу као ново, али тренди занимање, које су видели као механизам за манипулацију бирачима. И виђење културе као тријумф баналног спектакла. Као и све друге позајмице у српској историји и ове су прошле неславно. Култура је сведена на фестивал простоте и на константно негирање квалитета свог народа и непрестано истицање, умножавање и преувеличавање његових мана. А односи с јавношћу на лоше режирану позоришну представу у којој се главни протагонисти поигравају са емоцијама, разумом и судбинама грађана, додељујући себи право на претензију непрестаног боравка на власти, на основу аутопројекције о властитој узвишености.

Међутим, нема другог суверенитета до оног који да народ. Нема друге репутације до суда јавности. - Начело већине неодвојиво је од начела демократије - недвосмислено закључује Макс Хоркхајмер.

Када се пажљиво анализира српска политичка сцена, долази се до врло занимљивих закључака и чињеничног стања. Странке које за себе тврде да су изумитељи и једини власници демократије, све до једне се налазе у непрестаном сукобу с јавношћу. Дакле, са грађанима. Њихов сукоб са СНС-ом и Александром Вучићем је само параван. Опозиција не подноси најмање четири милиона људи. Два милиона људи који гласају за СНС. И још пола милиона који гласају за друге странке власти јер сматрају да програм опозиције, њихови кандидати и опхођење према грађанима и држави нису добри. А не подносе ни бираче који гласају за друге странке опозиције. У исто време још више им сметају бели листићи, које јавно карактеришу као неодлучне калкуланте и кукавице. Реч је о грађанима који сматрају да је СНС исувише сиров, а да демократе и остали припадници бивше власти лична задовољства и богаћење стављају испред благостања грађана.

Опозиција своју политичку калклуацију прави уздајући су у мали број истомишљеника, којих је из године у годину све мање, а које разочаравају све више. Ти грађани за пропаст својих надања не треба да криве Вучића. Нити СНС. Кривца треба да потраже у опозицији. За сва своја изневерена очекивања и снове треба да се обрате Драгану Ђиласу, Вуку Јеремићу, Борису Тадићу и осталим бившим и садашњим члановима Демократске странке. За све што им није по вољи, треба да се обрате гомили сујетних личности без политичког и можданог компаса. И то не само за 12 година у којима су их учинили просјацима, него и за десет година током којих је једино што су успели да смисле слепа мржња према два милиона грађана који гласају за Вучића. Али и према белим листићима, који недовољно мрзе Вучића, а нимало не обожавају опозицију.

Треба да их питају како је закон о реваншизму једино што су успели да смисле од 2012. године? Та бестидна бестијалност, не треба да запрепасти ниједног честитог Србина. Њима нема шта да се одузме. А да је то једини план опозиције било је јасно још пре две године. Све што се дешава и што ће се десити потанко сам описао. Више пута. Прво у октобру и новембру 2020, а онда у јануару, јуну, октобру, новембру и почетком децембра ове године.

Био сам у праву када сам пре две године, 30. октобра 2020. написао да ће опозиција све наде полагати у Тању Фајон и још неколико посланика Европског парламента из Хрватске и Румуније.

- Охрабрена порукама из Брисела, опозиција ће све снажније вршити притисак на Европску унију да их мимо избора прогласи за релевантан политички фактор, и победнике пре гласања. Они заштиту Брисела не траже зато што су уверени у свој успех, већ се плаше Вучићевог још убедљивијег тријумфа.

И тада и сада одговорно тврдим да је једини начин да опозиција оствари своје политичке снове о доласку на власт да СНС и Вучић не учествују на изборима.

У августу сам позвао опозицију да рушење и разарање свега што је саграђено за време владавине СНС-а понуди као свој проглас.

- Грађане Србије треба да обавестите да ћете порушити све ковид болнице, све ауто-путеве, све мостове, све болнице, пруге, све школе, све фабрике и све стамбене зграде које су подигнуте у време власти СНС-а и Вучића. Следствено томе, Новосађане треба да обавестите да ћете због развоја демократије и унапређења живота у граду, порушити све што је изграђено од 2012. године, од када је Милош Вучевић постао градоначелник. И вратити све на стање из периода ваше владавине. То значи да ће Нови Сад имати 30.000 мање запослених људи у приватном сектору! Даље, морате да почупате све канализационе цеви, које је уградила напредњачка власт, да бисте их уградили на господственији, интелектуалнији начин. Разрушите све вртиће, све школе, оба дома здравља који се граде, свих 35.000 нових квадрата новог крила Клиничког центра. До темеља разорите Ковид болницу. И нека је на бољем месту граде инвеститори који су у ваше време пропустили да рекунструишу дворац Хетерленди и претворе га у центар за рехабилитацију деце ометене у развоју!

Уочи 5. октобра, никад прежаљене јакобинске међе опозиције, написао сам да власт на улици осваја незадовољна мањина. Из три доминатна разлога. Или брани незаслужене привилегије наслеђене од родитеља. Или да се мимо воље већине дочепа власти. Или да дискредитује фер изборе јер зна да на њима не може да добије довољно гласова.

Плагирањем усвојени образац понашања не уме да се прошири изван позајмљеног калупа. Зато су потези и понашање плагијатора били и остали предвидиви. Почетком новембра објавио сам списак њихових потеза. И био сам у праву.

- Тачно знам шта Вучића чека у наредних пет месеци! Да би обезбедила алиби за свој пораз, опозиција ће већ у децембру почети да тврди да ће избори бити нерегуларни. Износиће оптужбе да ће СНС красти гласове. И зато су могућа само три правца њиховог деловања. Настојаће да у јавност пласирају што више спинованих информација о аутократији, цензури и гушењу људских слобода. Тврдиће да су градови у Србији најзгађенији на свету, због лоше индустрије коју довлачи Вучић, и због рада наших термоелектрана и рудника угља. Оптуживаће Вучића да су инвестиције у путну и комунлану инфраструктуру из кинеских извора непотребне, и да преко њих Србија тоне у дужничко ропство. Све чешће ће следити Ђиласов пример и одлазити у иностранство да од страних моћника траже да казне Србе и Србију. Као план за економски напредак Србије, с њима на престолу, предлагаће увођење прво политичких, затим економских, и, на крају, енергетских санкција. Претиће протестима и немирима. У међувремену ће наставити са изазивањем инцидената којима желе да створе лажну слику да је атмосфера у друштву постала неподношљива.

Доказе за моје тврдње су обезбедили сами. Пре 10 дана почели су са најавама непризнавања избора. Већ виђено. Почели су да најављују да се резултати избора морају бранити на улици. Марко Видојковић, Горан Марковић, Вук Јеремић, Мариника Тепић, Драган Ђилас, рушење, хаос и немире најављују као пут у бољи живот. С друге стране Вучић је у свом програму до 2025. најавио улагања од 14 милијарди евра. Од канализације, до образовања, здравства, културе. И зато опозција кривца за свој пораз не треба да тражи у Вучићу, јер су за његову промоцију учинили више него он сам.

Поновићу. Либерална левица, која нас је 12 година користила као жетоне у намештеној партији покера у којој они увек добијају а грађани губе, има план да се уместо на изборима власт осваји на улици. Резулатати непостојећих истраживања јавног мњења указују да се опозиција спрема на још један већ виђен корак. На још једну активност из приручника за рушење легитимно изабране власти. Унапред ће прогласити победу. И онда ће позвати присталице да ту лажну победу бране на улици. Зато већ сада објављују резултате измишљених истраживања јавног мњења према којима имају предност у односу на СНС. Фризирани, лажни извештаји о расположењу јавности су алат. На дан избора, преко својих медија, прогласиће победу. А Скупштина Србије већ је горела. Грађани пред собом имају две новогодишње честитке. Једну од 14 милијарди евра, и с друге стране сукобе, немире и реваншизам. Избор је лична ствар.

Милорад Бојовић

(Аутор је стручњак за комуникације и односе с јавношћу)