REZON Novogodišnja čestitka, milijarde evra ili revanšizam, vaš izbor

Ova misao Tomasa Džefersona, jednog od osnivača Sjedinjenih Američkih Država i autora Deklaracije o nezavisnosti, ni danas nije stigla do svih političara u Srbiji. A još manje do njihovih stratega za odnose s javnošću i izborne kampanje. Interesantno je to da je Džefersonova misao nepoznata i nedostupna strankama i njihovim savetnicima koji za sebe tvrde da predstavljaju najprosvećeniji, najobrazovaniji i najdemokratskiji deo Srbije.

I, mada je od naziva stranke, stranačke zastave, pa do programa i načela sve pozajmljeno iz Amerike, srpski političari levoliberalne orijentacije, ponašaju se potpuno suprotno Džefersonovom načelu. Preziru građane koji glasaju za stranke na vlasti. Očima ne mogu da vide birače koji glasaju za druge opozicione partije. Mrze građane koji ne izlaze na izbore.

Razloge nije komplikovano objasniti. U Srbiji je već više od 238 godina na delu pozajmljivanje, prepisivanje tuđih kulturnih i političkih obrazaca, kako je to precizno primetio Slobodan Jovanović. Političke stranke levice, za koje poluintelektualci misle da su demoratskije od drugih političkih organizacija, zato što su u svoj naziv umetnule reč demokratski, svoju viziju Srbije pozajmile su iz konzumerističke vizije Amerike i laburističke ideje iz Velike Britanije.

Uvozeći liberalni kapitalizam kao dominantan obrazac ponašanja, Demokratska stranka, i svi njeni derivati, uvezli su odnose s javnošću kao novo, ali trendi zanimanje, koje su videli kao mehanizam za manipulaciju biračima. I viđenje kulture kao trijumf banalnog spektakla. Kao i sve druge pozajmice u srpskoj istoriji i ove su prošle neslavno. Kultura je svedena na festival prostote i na konstantno negiranje kvaliteta svog naroda i neprestano isticanje, umnožavanje i preuveličavanje njegovih mana. A odnosi s javnošću na loše režiranu pozorišnu predstavu u kojoj se glavni protagonisti poigravaju sa emocijama, razumom i sudbinama građana, dodeljujući sebi pravo na pretenziju neprestanog boravka na vlasti, na osnovu autoprojekcije o vlastitoj uzvišenosti.

Međutim, nema drugog suvereniteta do onog koji da narod. Nema druge reputacije do suda javnosti. - Načelo većine neodvojivo je od načela demokratije - nedvosmisleno zaključuje Maks Horkhajmer.

Kada se pažljivo analizira srpska politička scena, dolazi se do vrlo zanimljivih zaključaka i činjeničnog stanja. Stranke koje za sebe tvrde da su izumitelji i jedini vlasnici demokratije, sve do jedne se nalaze u neprestanom sukobu s javnošću. Dakle, sa građanima. Njihov sukob sa SNS-om i Aleksandrom Vučićem je samo paravan. Opozicija ne podnosi najmanje četiri miliona ljudi. Dva miliona ljudi koji glasaju za SNS. I još pola miliona koji glasaju za druge stranke vlasti jer smatraju da program opozicije, njihovi kandidati i ophođenje prema građanima i državi nisu dobri. A ne podnose ni birače koji glasaju za druge stranke opozicije. U isto vreme još više im smetaju beli listići, koje javno karakterišu kao neodlučne kalkulante i kukavice. Reč je o građanima koji smatraju da je SNS isuviše sirov, a da demokrate i ostali pripadnici bivše vlasti lična zadovoljstva i bogaćenje stavljaju ispred blagostanja građana.

Opozicija svoju političku kalkluaciju pravi uzdajući su u mali broj istomišljenika, kojih je iz godine u godinu sve manje, a koje razočaravaju sve više. Ti građani za propast svojih nadanja ne treba da krive Vučića. Niti SNS. Krivca treba da potraže u opoziciji. Za sva svoja izneverena očekivanja i snove treba da se obrate Draganu Đilasu, Vuku Jeremiću, Borisu Tadiću i ostalim bivšim i sadašnjim članovima Demokratske stranke. Za sve što im nije po volji, treba da se obrate gomili sujetnih ličnosti bez političkog i moždanog kompasa. I to ne samo za 12 godina u kojima su ih učinili prosjacima, nego i za deset godina tokom kojih je jedino što su uspeli da smisle slepa mržnja prema dva miliona građana koji glasaju za Vučića. Ali i prema belim listićima, koji nedovoljno mrze Vučića, a nimalo ne obožavaju opoziciju.

Treba da ih pitaju kako je zakon o revanšizmu jedino što su uspeli da smisle od 2012. godine? Ta bestidna bestijalnost, ne treba da zaprepasti nijednog čestitog Srbina. Njima nema šta da se oduzme. A da je to jedini plan opozicije bilo je jasno još pre dve godine. Sve što se dešava i što će se desiti potanko sam opisao. Više puta. Prvo u oktobru i novembru 2020, a onda u januaru, junu, oktobru, novembru i početkom decembra ove godine.

Bio sam u pravu kada sam pre dve godine, 30. oktobra 2020. napisao da će opozicija sve nade polagati u Tanju Fajon i još nekoliko poslanika Evropskog parlamenta iz Hrvatske i Rumunije.

- Ohrabrena porukama iz Brisela, opozicija će sve snažnije vršiti pritisak na Evropsku uniju da ih mimo izbora proglasi za relevantan politički faktor, i pobednike pre glasanja. Oni zaštitu Brisela ne traže zato što su uvereni u svoj uspeh, već se plaše Vučićevog još ubedljivijeg trijumfa.

I tada i sada odgovorno tvrdim da je jedini način da opozicija ostvari svoje političke snove o dolasku na vlast da SNS i Vučić ne učestvuju na izborima.

U avgustu sam pozvao opoziciju da rušenje i razaranje svega što je sagrađeno za vreme vladavine SNS-a ponudi kao svoj proglas.

- Građane Srbije treba da obavestite da ćete porušiti sve kovid bolnice, sve auto-puteve, sve mostove, sve bolnice, pruge, sve škole, sve fabrike i sve stambene zgrade koje su podignute u vreme vlasti SNS-a i Vučića. Sledstveno tome, Novosađane treba da obavestite da ćete zbog razvoja demokratije i unapređenja života u gradu, porušiti sve što je izgrađeno od 2012. godine, od kada je Miloš Vučević postao gradonačelnik. I vratiti sve na stanje iz perioda vaše vladavine. To znači da će Novi Sad imati 30.000 manje zaposlenih ljudi u privatnom sektoru! Dalje, morate da počupate sve kanalizacione cevi, koje je ugradila naprednjačka vlast, da biste ih ugradili na gospodstveniji, intelektualniji način. Razrušite sve vrtiće, sve škole, oba doma zdravlja koji se grade, svih 35.000 novih kvadrata novog krila Kliničkog centra. Do temelja razorite Kovid bolnicu. I neka je na boljem mestu grade investitori koji su u vaše vreme propustili da rekunstruišu dvorac Heterlendi i pretvore ga u centar za rehabilitaciju dece ometene u razvoju!

Uoči 5. oktobra, nikad prežaljene jakobinske međe opozicije, napisao sam da vlast na ulici osvaja nezadovoljna manjina. Iz tri dominatna razloga. Ili brani nezaslužene privilegije nasleđene od roditelja. Ili da se mimo volje većine dočepa vlasti. Ili da diskredituje fer izbore jer zna da na njima ne može da dobije dovoljno glasova.

Plagiranjem usvojeni obrazac ponašanja ne ume da se proširi izvan pozajmljenog kalupa. Zato su potezi i ponašanje plagijatora bili i ostali predvidivi. Početkom novembra objavio sam spisak njihovih poteza. I bio sam u pravu.

- Tačno znam šta Vučića čeka u narednih pet meseci! Da bi obezbedila alibi za svoj poraz, opozicija će već u decembru početi da tvrdi da će izbori biti neregularni. Iznosiće optužbe da će SNS krasti glasove. I zato su moguća samo tri pravca njihovog delovanja. Nastojaće da u javnost plasiraju što više spinovanih informacija o autokratiji, cenzuri i gušenju ljudskih sloboda. Tvrdiće da su gradovi u Srbiji najzgađeniji na svetu, zbog loše industrije koju dovlači Vučić, i zbog rada naših termoelektrana i rudnika uglja. Optuživaće Vučića da su investicije u putnu i komunlanu infrastrukturu iz kineskih izvora nepotrebne, i da preko njih Srbija tone u dužničko ropstvo. Sve češće će slediti Đilasov primer i odlaziti u inostranstvo da od stranih moćnika traže da kazne Srbe i Srbiju. Kao plan za ekonomski napredak Srbije, s njima na prestolu, predlagaće uvođenje prvo političkih, zatim ekonomskih, i, na kraju, energetskih sankcija. Pretiće protestima i nemirima. U međuvremenu će nastaviti sa izazivanjem incidenata kojima žele da stvore lažnu sliku da je atmosfera u društvu postala nepodnošljiva.

Dokaze za moje tvrdnje su obezbedili sami. Pre 10 dana počeli su sa najavama nepriznavanja izbora. Već viđeno. Počeli su da najavljuju da se rezultati izbora moraju braniti na ulici. Marko Vidojković, Goran Marković, Vuk Jeremić, Marinika Tepić, Dragan Đilas, rušenje, haos i nemire najavljuju kao put u bolji život. S druge strane Vučić je u svom programu do 2025. najavio ulaganja od 14 milijardi evra. Od kanalizacije, do obrazovanja, zdravstva, kulture. I zato opozcija krivca za svoj poraz ne treba da traži u Vučiću, jer su za njegovu promociju učinili više nego on sam.

Ponoviću. Liberalna levica, koja nas je 12 godina koristila kao žetone u nameštenoj partiji pokera u kojoj oni uvek dobijaju a građani gube, ima plan da se umesto na izborima vlast osvaji na ulici. Rezulatati nepostojećih istraživanja javnog mnjenja ukazuju da se opozicija sprema na još jedan već viđen korak. Na još jednu aktivnost iz priručnika za rušenje legitimno izabrane vlasti. Unapred će proglasiti pobedu. I onda će pozvati pristalice da tu lažnu pobedu brane na ulici. Zato već sada objavljuju rezultate izmišljenih istraživanja javnog mnjenja prema kojima imaju prednost u odnosu na SNS. Frizirani, lažni izveštaji o raspoloženju javnosti su alat. Na dan izbora, preko svojih medija, proglasiće pobedu. A Skupština Srbije već je gorela. Građani pred sobom imaju dve novogodišnje čestitke. Jednu od 14 milijardi evra, i s druge strane sukobe, nemire i revanšizam. Izbor je lična stvar.

Milorad Bojović

(Autor je stručnjak za komunikacije i odnose s javnošću)