REZON: Fotelja, uzvišeno božanstvo slobode

Svesni da je Bora Novaković, nosilac liste, uzduž i popreko kompromitovana ličnost, opozicionu politiku predstavlja kadar DSS-a Miloš Tubić

Broj jedan na opoziconoj listi s ponosom obećava Novosađanima da on i njegova koalicija neće uraditi ništa epohalno, osim otpuštanja ljudi, revanšizma, i stopiranja projekata. Uz bestidnu obmanu da će zajedno sa svojim novim drugarima iz nekad mrske Lige socijaldemokrata Vojvodine i Novakovićem, koji je za 16 meseci zaključio 17 ugovora mimo zakona, i isplatio više od sedam miliona evra, Novi Sad učiniti slobodnim i prosperitetnim, onda i samo onda kad i ako ponovo zasednu u fotelje. Tubić Novosađanima obznanjuje da puca od ponosa što je od 2012. do 2016, bio direktor “Tržnice”, iako je i tada stub novosadske vlasti činila Srpska napredna stranka, o kojoj danas, dok sedi van direktorske fotelje, govori s gnušanjem.

Ali, ljubav prema foteljama i prestupništvo nisu jedini amalgam koji sjedinjuje opozicionu koaliciju. Drugi je opsurno bratstvo i jedinstvo DSS-a s Ligom socijaldemokrata Vojvodine. Kažu, mi se s Ligom ne slažemo ni u čemu, ali to nije važno kad je u pitanju lokalna vlast. Sokratovski rečeno, vrhunac sramote jeste kad čovek sam sebi protivreči. Pre samo tri godine, u junu 2021. zahtevali su da SNS izbaci Ligu iz gradske vlasti, jer podržava politiku Zapada da je u Srebrenici počinjen genocid. I onda u jeku kampanje Zapada da se u UN usvoji rezolucija da je u Srebrenici počinjen genocid, DSS potpiše koaliciju s Ligom. To je direktan osnov da ih Novosađani tuže za uvredu.

Treća obmana Novosađana jeste Novi Sad na vodi. Projekat je odobren 2000. godine, usvajanjem GUP-a, kada je DSS bio deo gradske vlasti, a dananjši nosilac zajedničke liste Borislav Novaković potpredsednik Skupštine grada. Umesto 37 hektara zelenila hteli su da grade hotele i poslovno-komercijalne obejkte. Hteli su da proširuju kanal Šodroš, a brodogradilište su zajedničkim snagama prodali u pljačkaškoj privatizaciji. Menjali su se sve heruvim do heruvima. Filantrop do filantropa. Prvo Bokan, pa Darko Šarić koji je bio investitor po meri kom su poklonili hotele Vojvodina i Putnik.

Četvrta je da će poboljšati rad javnih preduzeća. Obelodanjivanje njihovih starih mahinacija razotkrilo je njihove buduće planove. Mediji su podsetili da je udružena opozicija 2012. htela da proda gradski vodovod strancima i da po istom modelu po kom su uništili celokupnu gradsku privredu, ponovo žele da ih opljačkaju, krijući se iza floskula o borbi za bolji život i razvoj grada.

Da pojasnim. Duša lakomca kakluliše samo potencijalnu nagradu. Ne i gubitak. Njega ne interesuje šta će biti sutra. Niti kako njegova gramzivost utiče na druge ljude. On sledi samo svoj interes. Demokratska stranka i Liga socijaldemorata Vojvodine su imale plan, u kom su ih 2012. omeli izbori, da “Vodovod i kanalizaciju” prodaju strancima pod firmom “strateškog partnerstva”. U isto vreme su zaposlili 250 stranačkih ljudi, na čije plate su za četiri godine potrošli 1,2 milijarde dinara. Na plate svojih kadrovika spiskali su dve fabrike vode i desetine kolometara kanalizacije, govoreći, kako grad nema novca za ulaganje.

Kakva obmana. Kakva prevara. Kakva besprizorna manipulacija. O tome koliko su pljačkali i koliko su nameravali da opljačkaju govori podatak da je od njihovog odlaska s vlasti, od jeseni 2012. do maja 2024. u razvoj vodovoda i kanalizacije iz gradskog budžeta investirano 14 milijardi dinara, odnosno 119.658.351 miliona evra. To je 2,2 milijarde dinara, odnosno 19 miliona evra više nego što je u vreme Lige i DS-a trebalo da donese “strani partner”.

Sa tih 14 milijardi izgrađeno je 135 kilometara nove vodovodne mreže, i rekonstruisano 156 kilometara postojeće mreže. Izgrađena su dva nova rezervoara vode, dograđena je fabrika vode “Štrand”, urađena je regeneracija 37 bunara, sanirano osam bunara utiskivanjem drenova, 12 filterskih polja. Pored toga, izgrađeno je 303,5 kilometara nove i rekonstrusano 16,9 kilometara postojeće kanalizacione mreže, sa 13.756 novih priključaka. Izgrađeno je 35 crpnih stanica i četiri postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda - U Begeču, Stepanovićevu, Kovilju, kao i u Rumenki.

Očigledno je, da je priča o partnerima bila izmišljotina. I pošto pričaju da mogu bolje  da se bore za razvoj grada, od neradničkog i kriminalnog SNS-a, logično bi bilo da Novosađanima objasne, kako SNS-u nisu trebali strani partneri? Kako je sve ono što je opozicija htela da prepusti strancima, urađeno iz gradskog budžeta?

Nema tu šta smisleno da se kaže. Svi znaju, pa čak i oni sami, da je priča o stranom partneru i investicionim ulaganjima bila maska za ogoljenu prodaju svih izvorišta, svih bunara, fabrika vode, celokupne vodovodne i kanalizacione mreže u Novom Sadu. To je bila zavera protiv građana Novog Sada. U lice su im sipali bajke o demokratiji, ljubavi i saradnji sa Evropom, a iza leđa su planirali da ih pretvore u robove stranih multinacionalnih kompanija, kojima bi morali da plaćaju enormno visoke cene za vodu, jer strane kompanije interesuje samo profit.

Građani treba da znaju da je rasprodaja najvrednije gradske imovine i danas jedini plan udruženih ljubitelja foteljaške slobode. Jesu li lepo rekli – ne nudimo ništa, samo nas fotelje zanimaju. I ono što u tavkim umovima uz fotelje ide. U novcu i naturi. Oni se u kampanji ponašaju kao kad evnuh uđe u saraj i čezne za svime što je izgubio.          

Milorad Bojović

Autor je stručnjak za odnose s javnošću