Република поштује уставних седам одсто за Војводину, али још законa нема
– Војводини је потребан модел предвидивог финансирања, који не би зависио од годишњих планова Министарства финансија – изјавио је у уторак увече председник Покрајинске владе Игор Мировић, гостујући у емисији „Упитник” Радио-телевизије Србије.
Он је рекао да је више пута питао Владу Србије зашто се не доноси закон о финансирању Војводине и добио одговор да то није приоритет у овој години, али је додао да је Војводина задовољна садашњим издвајањем из buyеta од седам одсто.
– Обавеза од седам одсто се испуњава, Војводина тај новац добија, док се не донесе закон имамо модел који даје резултате, имамо списак великих пројеката које финансирамо заједно с Републиком, и с тим новцем и прелазимо седам одсто. Та сума није мала и Војводина је у овом тренутку задовољна – нагласио је Мировић.
Он је закључио да је закон о финансирању потребан, али нема информације о томе када би могао бити донет јер темпо зависи од Владе Србије и Народне скупштине. Војводина више од десет година чека да Влада Србије изради предлог закона о финансирању и да га достави републичком парламенту на усвајање. Његово доношење је предвиђено Уставом, који налаже да најмање седам одсто из републичког buyеta припада Војводини, с тим да се од тих седам одсто, три користи за финансирање капиталних расхода (члан 184, четврта алинеја). Тих фамозних седам одсто од 2008. године до данас испоштовано је од када је Српска напредна странка преузела власт на свим нивоима, раније је било испоштован једном, и то за време владавине Војислава Коштунице, како су то у неколико наврата за говорницом навели и посланици у Скупштини Војводине.
Подсетимо, buyеt Војводине у овој години износи 74,4 милијарде динара. То је око 13 милијарди више него 2016, када је формирана Покрајинска влада с Игором Мировићем на челу, и 1,34 милијарду више у односу на ребалансирани buyеt у прошлој години. Buyеt је планиран на принципима да се очува достигнуто учешће капиталних расхода.
У државној каси за ову годину Војводина је добила две нове buyеtskе позиције. То су „Омладинска престоница Европе 2019 – ОПЕНС”, за шта је опредељено 40 милиона динара, и изградња образовно-истраживачког центра у Белој Цркви с готово 64 милиона. Нови раздел су и улагања преко Републичке дирекције за имовину од око 76 милиона динара, што ће бити инвестирано у изградњу граничног прелаза Ватин. То је само део од укупне суме која се ове године слила из републичког buyеta у покрајински.
Новац из Републике, како је то закон прописао, стиже у Војводину по два основа, највише трансферима, али и усмеравањем преко разних buyеtskih ставки. Највише новца преко трансфера одлази, као и увек, просвети, а сума ове године достиже 34 милијарде динара, а то је 7,6 одсто је више него лане. Преко Министраства финансија војвођанским општинама и градовима ће ове године бити пренето укупно 7,7 милијарди динара. Од тога за Нови Сад 918,6 милиона, Сомбору 381,7, Сремској Митровици 254,9, Суботици 240,4, Oyacima 226,4, Ковачици 225,4, Зрењанину 202,7, Житишту 198,8, Кули 194,9, Кикинди 181,4, Врбасу 166, Апатину 162,8 и Бечеју 154,6 милиона динара.
Министарство здравља ће Покрајини доделити око 523 милиона динара за набавку два акцелетатора и један ЦТ симулатор и осталу пратећу опрему. За адаптацију двају бункера за смештај апарата у Институту за онкологију Војводине предвиђено је 318 милиона динара, а реконструкцију Клиничког центра Војводине 204 милиона.
Министарство културе и информисања усмерава више од 2,2 милијарде, од тога највише за финансирање рада РТВ-а и изградње нове зграде војвођанског јавног сервиса. Та ставка достиже више од 1,4 милијарде, што је 61,5 одсто више него у прошлој години. Више новца у овој години из републиче касе има и „Нови Сад 2021 – Европска престоница културе”, за шта је свота дуплирана и треба да достигне готово 339 милиона динара. Раст бележи и сума намењена суботичком Народном позоришту. За ту намену је у државној каси предвиђено 330 милиона динара, што је 97,7 одсто више него у buyеtu за 2018. годину. Министарство саобраћаја и инфраструктуре за завршетак радова на „Жежељевом” мосту обезбедило је 300 милиона динара.
Новац из buyеta Републике не иде само кроз трансфере него се део директно инвестира у Војводини. Ове године та сума достиже 24,3 милијарде, или 3,8 одсто више него лане. Издаци за капиталне објекте у целој Србији за ову годину планирани су у износу од 95,6 милијарди динара. У односу на buyеt у 2018. то је 15,7 милијарди више. Министарство грађевинарства ће у Војводину инвестирати 11,14 милијарди динара, пројекат мађарско-српске железнице достиже чак 9,7 милијарди, односно 1,7 милијарду више него лане. Изградња дела ауто-пута Е-75 гранични прелаз Келебија – петља Суботица–Југ коштаће републичку касу 1,4 милијарду, што је 600 милиона више него 2018, док се за брзу саобраћајницу Нови Сад – Рума издваја 40 милиона динара. За изградњу Научно-технолошког парка у Новом Саду планирана је иста сума као лане – 200 милиона динара.
Планиран је новац и за субвенције у пољопривреди – девет милијарди динара, док Републичка дирекција за воде издваја 362 милиона за прву фазу изградње система за наводњавање. Министарство привреде је наменило 1,3 милијарду динара за субвенције приватним предузећима за спровођење уговора о додели подстицаја, што је 147 милиона мање него у прошлој години.
Е. Марјанов – С. Станковић