Republika poštuje ustavnih sedam odsto za Vojvodinu, ali još zakona nema
– Vojvodini je potreban model predvidivog finansiranja, koji ne bi zavisio od godišnjih planova Ministarstva finansija – izjavio je u utorak uveče predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović, gostujući u emisiji „Upitnik” Radio-televizije Srbije.
On je rekao da je više puta pitao Vladu Srbije zašto se ne donosi zakon o finansiranju Vojvodine i dobio odgovor da to nije prioritet u ovoj godini, ali je dodao da je Vojvodina zadovoljna sadašnjim izdvajanjem iz buyeta od sedam odsto.
– Obaveza od sedam odsto se ispunjava, Vojvodina taj novac dobija, dok se ne donese zakon imamo model koji daje rezultate, imamo spisak velikih projekata koje finansiramo zajedno s Republikom, i s tim novcem i prelazimo sedam odsto. Ta suma nije mala i Vojvodina je u ovom trenutku zadovoljna – naglasio je Mirović.
On je zaključio da je zakon o finansiranju potreban, ali nema informacije o tome kada bi mogao biti donet jer tempo zavisi od Vlade Srbije i Narodne skupštine. Vojvodina više od deset godina čeka da Vlada Srbije izradi predlog zakona o finansiranju i da ga dostavi republičkom parlamentu na usvajanje. Njegovo donošenje je predviđeno Ustavom, koji nalaže da najmanje sedam odsto iz republičkog buyeta pripada Vojvodini, s tim da se od tih sedam odsto, tri koristi za finansiranje kapitalnih rashoda (član 184, četvrta alineja). Tih famoznih sedam odsto od 2008. godine do danas ispoštovano je od kada je Srpska napredna stranka preuzela vlast na svim nivoima, ranije je bilo ispoštovan jednom, i to za vreme vladavine Vojislava Koštunice, kako su to u nekoliko navrata za govornicom naveli i poslanici u Skupštini Vojvodine.
Podsetimo, buyet Vojvodine u ovoj godini iznosi 74,4 milijarde dinara. To je oko 13 milijardi više nego 2016, kada je formirana Pokrajinska vlada s Igorom Mirovićem na čelu, i 1,34 milijardu više u odnosu na rebalansirani buyet u prošloj godini. Buyet je planiran na principima da se očuva dostignuto učešće kapitalnih rashoda.
U državnoj kasi za ovu godinu Vojvodina je dobila dve nove buyetske pozicije. To su „Omladinska prestonica Evrope 2019 – OPENS”, za šta je opredeljeno 40 miliona dinara, i izgradnja obrazovno-istraživačkog centra u Beloj Crkvi s gotovo 64 miliona. Novi razdel su i ulaganja preko Republičke direkcije za imovinu od oko 76 miliona dinara, što će biti investirano u izgradnju graničnog prelaza Vatin. To je samo deo od ukupne sume koja se ove godine slila iz republičkog buyeta u pokrajinski.
Novac iz Republike, kako je to zakon propisao, stiže u Vojvodinu po dva osnova, najviše transferima, ali i usmeravanjem preko raznih buyetskih stavki. Najviše novca preko transfera odlazi, kao i uvek, prosveti, a suma ove godine dostiže 34 milijarde dinara, a to je 7,6 odsto je više nego lane. Preko Ministrastva finansija vojvođanskim opštinama i gradovima će ove godine biti preneto ukupno 7,7 milijardi dinara. Od toga za Novi Sad 918,6 miliona, Somboru 381,7, Sremskoj Mitrovici 254,9, Subotici 240,4, Oyacima 226,4, Kovačici 225,4, Zrenjaninu 202,7, Žitištu 198,8, Kuli 194,9, Kikindi 181,4, Vrbasu 166, Apatinu 162,8 i Bečeju 154,6 miliona dinara.
Ministarstvo zdravlja će Pokrajini dodeliti oko 523 miliona dinara za nabavku dva akceletatora i jedan CT simulator i ostalu prateću opremu. Za adaptaciju dvaju bunkera za smeštaj aparata u Institutu za onkologiju Vojvodine predviđeno je 318 miliona dinara, a rekonstrukciju Kliničkog centra Vojvodine 204 miliona.
Ministarstvo kulture i informisanja usmerava više od 2,2 milijarde, od toga najviše za finansiranje rada RTV-a i izgradnje nove zgrade vojvođanskog javnog servisa. Ta stavka dostiže više od 1,4 milijarde, što je 61,5 odsto više nego u prošloj godini. Više novca u ovoj godini iz republiče kase ima i „Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture”, za šta je svota duplirana i treba da dostigne gotovo 339 miliona dinara. Rast beleži i suma namenjena subotičkom Narodnom pozorištu. Za tu namenu je u državnoj kasi predviđeno 330 miliona dinara, što je 97,7 odsto više nego u buyetu za 2018. godinu. Ministarstvo saobraćaja i infrastrukture za završetak radova na „Žeželjevom” mostu obezbedilo je 300 miliona dinara.
Novac iz buyeta Republike ne ide samo kroz transfere nego se deo direktno investira u Vojvodini. Ove godine ta suma dostiže 24,3 milijarde, ili 3,8 odsto više nego lane. Izdaci za kapitalne objekte u celoj Srbiji za ovu godinu planirani su u iznosu od 95,6 milijardi dinara. U odnosu na buyet u 2018. to je 15,7 milijardi više. Ministarstvo građevinarstva će u Vojvodinu investirati 11,14 milijardi dinara, projekat mađarsko-srpske železnice dostiže čak 9,7 milijardi, odnosno 1,7 milijardu više nego lane. Izgradnja dela auto-puta E-75 granični prelaz Kelebija – petlja Subotica–Jug koštaće republičku kasu 1,4 milijardu, što je 600 miliona više nego 2018, dok se za brzu saobraćajnicu Novi Sad – Ruma izdvaja 40 miliona dinara. Za izgradnju Naučno-tehnološkog parka u Novom Sadu planirana je ista suma kao lane – 200 miliona dinara.
Planiran je novac i za subvencije u poljoprivredi – devet milijardi dinara, dok Republička direkcija za vode izdvaja 362 miliona za prvu fazu izgradnje sistema za navodnjavanje. Ministarstvo privrede je namenilo 1,3 milijardu dinara za subvencije privatnim preduzećima za sprovođenje ugovora o dodeli podsticaja, što je 147 miliona manje nego u prošloj godini.
E. Marjanov – S. Stanković