РАДОЈЕВИЋ: Све више младих се опредељује за пољопривредну производњу

Добра вест за Војводину: захваљујући значајној фи­нансијској подршци  Покрајинске владе, која је у протеклом четворогодишњем мандату издвојила за аграрни буџет око 30 милијарди динара, све више младих се опредељује за пољопривредну производњу и останак на селу. Покрајински секретар за пољопривреду, шумарство и водопривреду Вук Радојевић је у интервјуу за „Дневник” изразио оптимизам, наводећи да верује да ће млади људи до 40 година старости бити носиоци развоја пољопривреде.

Из којих места се нај­више јављају за подстицајна сред­ства Покрајине?

–  Највише младих пољопривредника нам се јављају на конкурсе за подстицајна средства из Бачке, и то из Врбаса, Новог Сада, Бачке Паланке, Сомбора, из Срема се издваја Сремска Митровица, у Банату околина  Зрењанина. Значи, генерално, из свих делова Бачке и средњег Баната, док је,  нажалост, засада мање инте­ресовање младих пољопривредника из јужног и северног Баната.

За коју производњу се интересују?

– Највеће интересовање у протеклом четворогодишњем мандату било је за набавку приплодних грла, опремање сточарских фарми, улагање у савремену опрему у ратар­ству, подизање вишего­диш­њих засада, такође и за пластеничку производњу. Ве­рујем да све треба да радује то што млади људи показују значајно интересовање за сточарску произ­водњу. Купују квалитетна приплодна грла, и то је добар знак. Може се очекивати да ће млади бити носиоци развоја пољопри­вреде у Војводини.

У којој мери је пандемија утицала на рад Секретаријата и његов буџет?

– Због пандемије и опште економске ситуације, ребалансом је buyеt Секретаријата смањен око десет процената. То нас, међутим, није омело у нашим циљевима и намерама зато што смо ове године расписали наше конкурсне линије половином јануара, као никада до сада, а желели смо што раније да кренемо да би пољопривредници могли одговарати свим агротехничким роковима. Са задовољством могу да констатујем да смо најзначајније мере аграрне политике успели да реализујемо у првом каврталу године у отежаним условима рада у ванредном стању, чак смо сви морали бити у изолацији две недеље јер се једна наша колегиница инфицирала вирусом. Али, и поред тога, све пријаве које су пристигле смо обрадили – радили смо од куће – и потписали уговоре. Пољопривредници су кренули у реализацију пројеката и већ има произвођача који су га и спро­вели и правдају средства и уговоре. Реализовали смо пет­наестак конкурса у првом кварталу године. Значи, од почетка године смо потписали 1.155 уговора с пољопривредним газдинствима, укупно вредних близу 1,6 милијарду динара.

– Мали и средњи произвођачи морају размишљати о удруживању. Земљорадничке задруге имају дугу традицију у Војводини и препознате су као модел удруживања – каже Радојевић. – Верујем да је у последњих неколико година држава први пут препознала земљорадничке задруге као партнере у развоју пољопривредне производње. Законом о задругама из 2016. коначно је решено питање својине, што је омогућило задругама да улажу у задружну својину. Држава и на републичком и на покрајинском нивоу препознаје земљорадничке задруге као кориснике субвенција и задруге остварују бесповратну финансијску помоћ. То је још један вид стимуланса пољопривредницима да се удруже јер могу остварити субвенције од државних органа, с једне стране, као индивидуални произвођачи, а с друге, и задруга може остварити субвенције. Кроз интензивирање удруживања се решава складиштење, класирање, сортирање, паковање и пласирање производа на тржиште ка крајњем потрошачу, дакле цео производни циклус.  Ми се руководимо примерима из развијених земаља, како тамо разне кооперативе бележе добре резултате. Морамо имати тај ниво свести о значају удруживања. 

У које производње је уложен новац из буџета Секретаријата?

– Значајне инвестиције су биле у набавку система за наводњавање – уложено је више од 740 милиона динара, затим у пластеничку произ­водњу – око 125 милиона, опремање сточарских фарми – више од 60 ми­лиона, набавку опреме за заштиту од елементарних непогода, највише за подизање противградних мрежа – око 120 милиона, потом за набавку имовине – више од 250 милиона. У подизање и реконстру­кцију постојећих рибњака инвестирано је више од 20 милиона динара, пчеларство око 50 милиона, органску производњу више од 14 милиона, произ­водњу вина и ракије око 100 милиона …  

Најавили сте акциони план развоја органске пољопривредне производње за период 2020–2025. Шта се желида се постигне тим документом и када ће бити презентован јавности?

– У Аутономној Покрајини Војводини је у току израда акционог плана развоја органске пољопривреде за период до 2025. године. Документ треба да дефинише будуће правце развоја органске пољопри­вреде, укључујући анализе компаративне предности појединих региона у Војводини за развој тог одрживог облика пољопривредне производње. У из­ради документа учествују релевантне институције: Пољопривредни факултет у Новом Саду, Удружење органских произвођача „Терас”, али исто тако и НАЛЕД – Национална алијанса за локални економски развој. Очекујемо да ће до краја године документ бити представљен јавности и желим да поменем да ресорни секретаријат кроз тај документ жели да дефинише и будуће мере аграрне политике, дакле, које би врсте подршке биле нај­адекватније произвођачима органских производа. У том контексту видим значај документа. С друге стране, желим да напоменем нову меру коју смо увели у овом мандату Покрајинске владе: осим по­дршке и субвенционисања сер­тификације органске про­из­­вод­ње, први пут смо увели субвенционисање набавке специјализоване механизације за органску пољопривредну про­изводњу. За ту сврху уложено је четрдесетак милиона динара.

Колико је у Војводини заступљена органска прои­зводња?

– По расположивим пода­цима, органска производња у Војводини је заступљена на више од 6.000 хектара. У структури је присутна и биљна и сточарска произ­водња. Србија извози органске производе за око 28 милиона евра, највише у Немачку, Холандију, Аустрију и Италију. Верујем да ће акциони план развоја органске производње дати јасне смернице и пољопривредним произвођачима у конвенцио­налној производњи о томе које су могућности органске произ­водње и да ће им омогућити да у периоду конверзије пређу из конвен­цио­налне производње у органску.

Као професор новосадског Пољопривредног факултета, коју врсту органске производње бисте лично покренули? 

– Мени би можда најинтересантније било воћарство, можда виноградарство. У том правцу бих лично размишљао, пре свега имајући у виду то да се на релативно малом поседу може осигурати одговарајући профит, али и због низа могућности које стоје на располагању. Јер, на националном нивоу од Министраства пољопри­вреде, у Покрајини од Секретаријата, па чак и од локалних самоуправа, постоје значајне финансијске подршке намењене тој грани производње. Значи, с мало личних улагања и уз значајне финансијске подршке државе мо­жемо подићи вишегодишње засаде и на малом поседу остварити одговарајуће приходе.

Ержебет Марјанов