Др Вук Радојевић, покрајински секретар за пољопривреду: Паорска каса пуна као никад пре

Новац је обезбеђен из буџета АП Војводине ради развоја пољопривреде као гране важне у економском развоју земље.

– Агроекономски развој оствариваће се путем Програма за заштиту, уређење, коришћење и управљање пољопривредним земљиштем, за који је у овој – 2020. години – обезбеђено 2.247.576.714,73 динара, затим кроз Програм за подршку пољопривредној производњи и руралном развоју, где ће бити издвојено 688.000.000 динара, буџетски фондови – за воде имаће 4.434.751.145,25 динара, за шуме 200.492.269,49 и Буџетски фонд за развој ловства у Војводини добиће 48.725.793,20 динара бесповратно – каже на почетку разговора за „Дневник” покрајински секретар за пољопривреду др Вук Радојевић.

За шта ће опредељени новац бити искоришћен?

– У оквиру аграрног буџата, кроз конкурсне линије Програма за земљиште и Програма за подршку пољопривредној производњи и руралном развоју за 2020. годину опредељен је износ од 1.171.000.000 динара. Највише пара пољопривредници ће да добију за аграрне мере, које омогућавају остваривање већих прихода газдинстава у интензивним гранама пољопривреде, као што су воћарство, повртарство, сточарство, виноградарство, као и на конкурсима за инвестициона улагања да би се повећала продуктивност и обезбедила профитабилност у пољопривредној делатности. Тако је за куповину опреме и система за наводњавање опредењен износ од 340 милиона динара, за набавку опреме за пластенике 80 милиона, опреме за сточарство до 80 милиона, за противградне мреже 120 милиона, за инвестиције у опрему за производњу вина и ракије 70 милиона, за пчеларство 25 милиона, за инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава 130 милиона, значајна бесповратна сума биће  издвојена за подршку младим пољопривредницима за тзв. атарт-ап програм, за који смо аграрним буџетом за 2020. годину определили до 270 милиона динара.

Подршка младима на првом месту

На конкурсима ће бити посебно подржани млади од 18 до 40 година, чије се инвестиције односе на физичку имовину газдинстава, подизање прерадних капацитета ради добијања производа с већом додатом вредношћу и за опремање мини-пивара. Повраћај на те инвестиције износиће до 90 одсто, а максималан износ по пријави је 1.500.000 динара. По осталим конкурсним линијама млади пољопривредници, жене – носиоци регистрованог пољопривредног газдинства, као и пољопривредници који раде у отежаним условима рада у пољопривреди, моћи ће да рачунају на повраћај новца и до 80 одсто, док ће за остале категорије корисника тај износ бити до 60 одсто. Такође, када је реч о максималним износима бесповратног новца по пријави, они ће бити већи за посебне категорије: младе, жене – носиоце регистрованог пољопривредног газдинства и пољопривреднике који раде у отежаним условима рада у пољопривреди.

Наведите упечатљиве инвестиционе пројекте пољопривредних газдинства које је финансирала Покрајина, а на које сте посебно поносни?

– Радује нас податак да расте интересовање за пчеларску производњу и да је укупна вредност инвестиција у ту грану аграра више од 53 милиона динара. Тенденција развоја виноградарства и винарства у Војводини је све присутнија, и у сектору подстицајне подршке винском сектору бележимо такође значајнија улагања и инвестиције. У 2017. години први пут је расписан конкурс за подршку младим пољопривредницима, за који је било опредељено 100 милиона динара, с максималним износом по пријави од 1.200.000 динара, при чему се 75 одсто новца давало авансно, а 25 одсто по реализацији инвестиције.

Да ли су наши пољопривредници заинтересовани за подстицаје, из којих делова Покрајине долази највише захтева а из којих средина се не јављају?

– Приметна је неуједначеност и хетерогеност у коришћењу бесповратног новца по регионима Бачке, Баната и Срема. Имамо примера где смо изузетно задовољни одзивом и укупном вредношћу инвестиција у Бачкој: у општини Оџаци у 2019. години била су потписана 102 уговора, затим у граду Суботици, где имамо потписано 90, с општином Рума потписана су 182 уговора. С друге стране, у региону Баната имамо мањи број апликација, на пример у општини Пландиште потписано је свега седам уговора, а на подручју општине Ковин 17.

Како видитедаљи развој пољопирвреде?

– Пољопривреда мора бити заснована на знању, иновацијама и дигитализацији, као кључним факторима конкуретности домаћег аграра и остваривања значајнијих девизних прилива извозом пољопривредно-прехрамбених производа. Још увек, по структурним анализама стања пољопривредних газдинстава, имамо неповољну старосну и поседовну структуру, у делу пољомеханизације тракторе који су 86 одсто старији од 20 година, изостанак примене нових технологија у производњи и приносе који су код појединих биљних врста далеко испод европског просека. Агропотенцијали су велики и морају се наставити инвестициона улагања у аграр, уз подршку кроз Националне мере и уз коришћење новца из ИПАРД 2 програма уговора, укупне вредности инвестиција 109.017.456,33 динара

З. Делић