RADOJEVIĆ: Sve više mladih se opredeljuje za poljoprivrednu proizvodnju

Dobra vest za Vojvodinu: zahvaljujući značajnoj fi­nansijskoj podršci  Pokrajinske vlade, koja je u proteklom četvorogodišnjem mandatu izdvojila za agrarni budžet oko 30 milijardi dinara, sve više mladih se opredeljuje za poljoprivrednu proizvodnju i ostanak na selu. Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Vuk Radojević je u intervjuu za „Dnevnik” izrazio optimizam, navodeći da veruje da će mladi ljudi do 40 godina starosti biti nosioci razvoja poljoprivrede.

Iz kojih mesta se naj­više javljaju za podsticajna sred­stva Pokrajine?

–  Najviše mladih poljoprivrednika nam se javljaju na konkurse za podsticajna sredstva iz Bačke, i to iz Vrbasa, Novog Sada, Bačke Palanke, Sombora, iz Srema se izdvaja Sremska Mitrovica, u Banatu okolina  Zrenjanina. Znači, generalno, iz svih delova Bačke i srednjeg Banata, dok je,  nažalost, zasada manje inte­resovanje mladih poljoprivrednika iz južnog i severnog Banata.

Za koju proizvodnju se interesuju?

– Najveće interesovanje u proteklom četvorogodišnjem mandatu bilo je za nabavku priplodnih grla, opremanje stočarskih farmi, ulaganje u savremenu opremu u ratar­stvu, podizanje višego­diš­njih zasada, takođe i za plasteničku proizvodnju. Ve­rujem da sve treba da raduje to što mladi ljudi pokazuju značajno interesovanje za stočarsku proiz­vodnju. Kupuju kvalitetna priplodna grla, i to je dobar znak. Može se očekivati da će mladi biti nosioci razvoja poljopri­vrede u Vojvodini.

U kojoj meri je pandemija uticala na rad Sekretarijata i njegov budžet?

– Zbog pandemije i opšte ekonomske situacije, rebalansom je buyet Sekretarijata smanjen oko deset procenata. To nas, međutim, nije omelo u našim ciljevima i namerama zato što smo ove godine raspisali naše konkursne linije polovinom januara, kao nikada do sada, a želeli smo što ranije da krenemo da bi poljoprivrednici mogli odgovarati svim agrotehničkim rokovima. Sa zadovoljstvom mogu da konstatujem da smo najznačajnije mere agrarne politike uspeli da realizujemo u prvom kavrtalu godine u otežanim uslovima rada u vanrednom stanju, čak smo svi morali biti u izolaciji dve nedelje jer se jedna naša koleginica inficirala virusom. Ali, i pored toga, sve prijave koje su pristigle smo obradili – radili smo od kuće – i potpisali ugovore. Poljoprivrednici su krenuli u realizaciju projekata i već ima proizvođača koji su ga i spro­veli i pravdaju sredstva i ugovore. Realizovali smo pet­naestak konkursa u prvom kvartalu godine. Znači, od početka godine smo potpisali 1.155 ugovora s poljoprivrednim gazdinstvima, ukupno vrednih blizu 1,6 milijardu dinara.

– Mali i srednji proizvođači moraju razmišljati o udruživanju. Zemljoradničke zadruge imaju dugu tradiciju u Vojvodini i prepoznate su kao model udruživanja – kaže Radojević. – Verujem da je u poslednjih nekoliko godina država prvi put prepoznala zemljoradničke zadruge kao partnere u razvoju poljoprivredne proizvodnje. Zakonom o zadrugama iz 2016. konačno je rešeno pitanje svojine, što je omogućilo zadrugama da ulažu u zadružnu svojinu. Država i na republičkom i na pokrajinskom nivou prepoznaje zemljoradničke zadruge kao korisnike subvencija i zadruge ostvaruju bespovratnu finansijsku pomoć. To je još jedan vid stimulansa poljoprivrednicima da se udruže jer mogu ostvariti subvencije od državnih organa, s jedne strane, kao individualni proizvođači, a s druge, i zadruga može ostvariti subvencije. Kroz intenziviranje udruživanja se rešava skladištenje, klasiranje, sortiranje, pakovanje i plasiranje proizvoda na tržište ka krajnjem potrošaču, dakle ceo proizvodni ciklus.  Mi se rukovodimo primerima iz razvijenih zemalja, kako tamo razne kooperative beleže dobre rezultate. Moramo imati taj nivo svesti o značaju udruživanja. 

U koje proizvodnje je uložen novac iz budžeta Sekretarijata?

– Značajne investicije su bile u nabavku sistema za navodnjavanje – uloženo je više od 740 miliona dinara, zatim u plasteničku proiz­vodnju – oko 125 miliona, opremanje stočarskih farmi – više od 60 mi­liona, nabavku opreme za zaštitu od elementarnih nepogoda, najviše za podizanje protivgradnih mreža – oko 120 miliona, potom za nabavku imovine – više od 250 miliona. U podizanje i rekonstru­kciju postojećih ribnjaka investirano je više od 20 miliona dinara, pčelarstvo oko 50 miliona, organsku proizvodnju više od 14 miliona, proiz­vodnju vina i rakije oko 100 miliona …  

Najavili ste akcioni plan razvoja organske poljoprivredne proizvodnje za period 2020–2025. Šta se želida se postigne tim dokumentom i kada će biti prezentovan javnosti?

– U Autonomnoj Pokrajini Vojvodini je u toku izrada akcionog plana razvoja organske poljoprivrede za period do 2025. godine. Dokument treba da definiše buduće pravce razvoja organske poljopri­vrede, uključujući analize komparativne prednosti pojedinih regiona u Vojvodini za razvoj tog održivog oblika poljoprivredne proizvodnje. U iz­radi dokumenta učestvuju relevantne institucije: Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, Udruženje organskih proizvođača „Teras”, ali isto tako i NALED – Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj. Očekujemo da će do kraja godine dokument biti predstavljen javnosti i želim da pomenem da resorni sekretarijat kroz taj dokument želi da definiše i buduće mere agrarne politike, dakle, koje bi vrste podrške bile naj­adekvatnije proizvođačima organskih proizvoda. U tom kontekstu vidim značaj dokumenta. S druge strane, želim da napomenem novu meru koju smo uveli u ovom mandatu Pokrajinske vlade: osim po­drške i subvencionisanja ser­tifikacije organske pro­iz­­vod­nje, prvi put smo uveli subvencionisanje nabavke specijalizovane mehanizacije za organsku poljoprivrednu pro­izvodnju. Za tu svrhu uloženo je četrdesetak miliona dinara.

Koliko je u Vojvodini zastupljena organska proi­zvodnja?

– Po raspoloživim poda­cima, organska proizvodnja u Vojvodini je zastupljena na više od 6.000 hektara. U strukturi je prisutna i biljna i stočarska proiz­vodnja. Srbija izvozi organske proizvode za oko 28 miliona evra, najviše u Nemačku, Holandiju, Austriju i Italiju. Verujem da će akcioni plan razvoja organske proizvodnje dati jasne smernice i poljoprivrednim proizvođačima u konvencio­nalnoj proizvodnji o tome koje su mogućnosti organske proiz­vodnje i da će im omogućiti da u periodu konverzije pređu iz konven­cio­nalne proizvodnje u organsku.

Kao profesor novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, koju vrstu organske proizvodnje biste lično pokrenuli? 

– Meni bi možda najinteresantnije bilo voćarstvo, možda vinogradarstvo. U tom pravcu bih lično razmišljao, pre svega imajući u vidu to da se na relativno malom posedu može osigurati odgovarajući profit, ali i zbog niza mogućnosti koje stoje na raspolaganju. Jer, na nacionalnom nivou od Ministrastva poljopri­vrede, u Pokrajini od Sekretarijata, pa čak i od lokalnih samouprava, postoje značajne finansijske podrške namenjene toj grani proizvodnje. Znači, s malo ličnih ulaganja i uz značajne finansijske podrške države mo­žemo podići višegodišnje zasade i na malom posedu ostvariti odgovarajuće prihode.

Eržebet Marjanov