Проширење 2019. неће бити приоритет, наставити с реформама

Пажња Европске уније према Западном Балкану у 2019. години биће значајно мања, јер је очекују парламентарни избори, дискусије о новом буџету, те излазак Велике Британије из уније, рекао је председник Управног одбора Центра за европске интеграције Срђан Мајсторовић.

У таквим околностима само много активнији и много амбициознији приступ реформама може да квалификује Србију и остале чланице да се представе као потенцијалне будуће чланице ЕУ, навео је он.

Говорећи о извештају Европског парламента о процесу приступања Србије, Мајсторовић је рекао да очекује да ће ЕП оценити да Србија мора много амбициозније да се позабави степеном демократичности друштва и квалитетом демократских институција.

Сигуран је да ће извештај третирати питање функционисања парламента, чињенице да се не разматрају извештаји независних и регулаторних тела, те да очекује да извештај помене потребу много амбициознијих реформи у области владавине права.

Верујем да ће бити одређених позитивних помака кад је у питању препознавање значаја израде будуће медијске стратегије, али сам сигуран да ће бити изражена одређена забринутост степеном слободе изражавања и слободе у медијима, као и бројнијм притисцима на медије, рекао је Мајсторовић.

Заменица шефа Делегације ЕУ у Србији Матеја Норчић Штамцар рекла да је за њу политика проширења најуспешнија политика ЕУ и да је у њој трансформативна моћ за друштво које жели у унију.

Она је навела да је природни процес да европско законодавство расте и да је то изазов за сваку земљу, али да је Европска унија ту да помогне земљама кандидатима и да им говори о лекцијама које су чланице већ научиле.

Свако проширење ЕУ је донело нове лекције и на тај начин можемо да кажемо да имамо кредибилну политику проширења. Зато се најбитнија и најизазовнија поглавља 23 и 24 отварању на почетку, како би државе чланице имале времена да се прилагоде на очекивања и захтеве ЕУ, рекла је она.

Она је навела и да ће румунско председавање бити посвећено Западном Балкану. 

Јелица Минић из Европског покрета рекла је да је потребно побољшати комуникацију, на којој не раде довољно ни ЕУ ни земље у региону. 

Она је међутим, нагласила да западнобалканска шесторка већ наступа заједно ка ЕУ.

У том смислу, рекла је да су у октобру на конференцији у Софији били парламентарци из Европе и региона и да су лобирали за проширење и то једним гласом, мада о различитим темама.

У Букурешту смо разговарали с румунским званичницима и представницима цивилног друштва о потреби да Румунија високо стави на своју агенду Западни Балкан током председавања Саветом ЕУ, рекла је Минић.

Очекујемо да питања која су већ кандидована у оквиру нове стратегије проширења из фебруара и на Самиту у Софији буду адекватно адресирана. Од питања безбедности, повезивања, економско- социјалних питања, која на неки начин отварају пут ка функционалној интеграцији са ЕУ пре пуне институционалне интеграције, рекла је Минић.