Proširenje 2019. neće biti prioritet, nastaviti s reformama

Pažnja Evropske unije prema Zapadnom Balkanu u 2019. godini biće značajno manja, jer je očekuju parlamentarni izbori, diskusije o novom budžetu, te izlazak Velike Britanije iz unije, rekao je predsednik Upravnog odbora Centra za evropske integracije Srđan Majstorović.

U takvim okolnostima samo mnogo aktivniji i mnogo ambiciozniji pristup reformama može da kvalifikuje Srbiju i ostale članice da se predstave kao potencijalne buduće članice EU, naveo je on.

Govoreći o izveštaju Evropskog parlamenta o procesu pristupanja Srbije, Majstorović je rekao da očekuje da će EP oceniti da Srbija mora mnogo ambicioznije da se pozabavi stepenom demokratičnosti društva i kvalitetom demokratskih institucija.

Siguran je da će izveštaj tretirati pitanje funkcionisanja parlamenta, činjenice da se ne razmatraju izveštaji nezavisnih i regulatornih tela, te da očekuje da izveštaj pomene potrebu mnogo ambicioznijih reformi u oblasti vladavine prava.

Verujem da će biti određenih pozitivnih pomaka kad je u pitanju prepoznavanje značaja izrade buduće medijske strategije, ali sam siguran da će biti izražena određena zabrinutost stepenom slobode izražavanja i slobode u medijima, kao i brojnijm pritiscima na medije, rekao je Majstorović.

Zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji Mateja Norčić Štamcar rekla da je za nju politika proširenja najuspešnija politika EU i da je u njoj transformativna moć za društvo koje želi u uniju.

Ona je navela da je prirodni proces da evropsko zakonodavstvo raste i da je to izazov za svaku zemlju, ali da je Evropska unija tu da pomogne zemljama kandidatima i da im govori o lekcijama koje su članice već naučile.

Svako proširenje EU je donelo nove lekcije i na taj način možemo da kažemo da imamo kredibilnu politiku proširenja. Zato se najbitnija i najizazovnija poglavlja 23 i 24 otvaranju na početku, kako bi države članice imale vremena da se prilagode na očekivanja i zahteve EU, rekla je ona.

Ona je navela i da će rumunsko predsedavanje biti posvećeno Zapadnom Balkanu. 

Jelica Minić iz Evropskog pokreta rekla je da je potrebno poboljšati komunikaciju, na kojoj ne rade dovoljno ni EU ni zemlje u regionu. 

Ona je međutim, naglasila da zapadnobalkanska šestorka već nastupa zajedno ka EU.

U tom smislu, rekla je da su u oktobru na konferenciji u Sofiji bili parlamentarci iz Evrope i regiona i da su lobirali za proširenje i to jednim glasom, mada o različitim temama.

U Bukureštu smo razgovarali s rumunskim zvaničnicima i predstavnicima civilnog društva o potrebi da Rumunija visoko stavi na svoju agendu Zapadni Balkan tokom predsedavanja Savetom EU, rekla je Minić.

Očekujemo da pitanja koja su već kandidovana u okviru nove strategije proširenja iz februara i na Samitu u Sofiji budu adekvatno adresirana. Od pitanja bezbednosti, povezivanja, ekonomsko- socijalnih pitanja, koja na neki način otvaraju put ka funkcionalnoj integraciji sa EU pre pune institucionalne integracije, rekla je Minić.