Приходи покрајинске касе 5,117 милијарди већи
НОВИ САД: Убрзо након што је Скупштина Војводине 12. октобра усвојила полугодишњи извештај о извршењу буџета, администрација Игора Мировића 25. овог месеца сачинила је и деветомесечни извештај, који ће бити достављен посланицима на усвајање.
Документ показује да су укупни приходи и примања буџета у посматраном периоду остварени у износу од 50.955.018.806,08 динара.
Поредећи с истим периодом prеthodnе године, они су 5,117 милијарди динара, односно 12,78 одсто, већи.
На повећање прихода буџета, како је то саопштено из Бановине, највише је утицао приход остварен од пореза на добит предузећа и лична примања.
Наиме, између јануара и септембра ове године на основу та два пореза у покрајинску касу је уплаћено 2,333 милијарде динара више него у истом лањском периоду.
Ти подаци сведоче о томе да је привредни амбијент бољи него прошле године и да компаније које су у међувремену отворене, раде, отварају нова радна места и запошљавају велики број радника.
На то је недавно указао и председник Покрајинске владе Игор Мировић, уз оцену да актуелни економски показатељи указују на то да се спроводи принцип убрзаног привредног развоја у Војводини – „први међу једнаким принципима” које је ова покрајинска влада зацртала у вођењу јавне политике.
У прилог томе говоре и подаци да је на евиденцији Тржишта рада број незапослених 22.000 мањи него лане и да су кроз два ребаланса буџета у овој години приходи покрајинске касе повећани 3,8 милијарде динара.
Економски показатељи у Војводини су бољи него у 2016. години, али нису у потпуности задовољавајући јер још има простора да се ангажовањем свих, посебно у привреди, Војводина постави на место најразвијеније регије с најснажнијом привредом у држави, изјавио је у среду Мировић уочи седнице Покрајинског социјално-економског савета.
У протеклом периоду уговорен је и велики број пројеката у Војводини. Мировић, како је недавно сам рекао, свакодневно прати реализацију започетих пројеката и инсистира на интензивнијем и ефикаснијем раду да би у инвестициони циклус у разумним роковима био унет новац који стоји на располагању у покрајинској каси.
Степен ефикасности у реализацији инвестиција мора бити близу 90 одсто, све остало је неуспех за секретара, директоре, локалну самоуправу и све оне који носе тај процес у пракси, наглашава Мировић.
Како је даље казао, „прихвата да је за све одговоран и у детаљној анализи видеће се ко није извршио задатак у припреми пројеката и његовој реализацији у најбржим роковима“.
Он је подсетио да се сви планирани и започети пројекти реализују у планираним роковима: 11 индустријских зона у покрајини, нова зграда РТВ-а, Општа болница у Панчеву, „Жежељев” мост, нове ангио-сале, реконструкција клиника, набавка медицинске опреме, изградња зграде Хитне помоћи у Новом Саду и више од 100 образовних установа.
Због објективних околности једино касни реконструкција ОШ „Васа Стајић” у Новом Саду.
Осим прихода и примања покрајинске касе у деветомесечном периоду, из извештаја се такође види да су порасли и расходи и издаци буџета.
Они износе 41.275.730.535, 99 динара и већи су 2,843 милијарде динара него у истом периоду прошле године.
Највеће повећање расхода евидентирано је код отплате главнице домаћим кредиторима због рефинансирања покрајинског јавног дуга, а повећана су и трансферна средства из буџета Војводине локалним самоуправама.
Пројектовани недоспели дуг закључно с 30. септембром износио је 7.093.545.487,82 динара.
Дакле, из извештаја се види, с једне стране, да је привредни амбијент побољшан, да Војводина завршава и да је започела велике пројекте и постала велико градилиште, а с друге, и то да се покрајинска администрација ухватила у коштац с јавним дугом Војводине, направљеним у време prеthodnе администрације, која је финансирала пропале пројекте попут Развојне банке Војводине.
Ержебет Марјанов
