Prihodi pokrajinske kase 5,117 milijardi veći
NOVI SAD: Ubrzo nakon što je Skupština Vojvodine 12. oktobra usvojila polugodišnji izveštaj o izvršenju budžeta, administracija Igora Mirovića 25. ovog meseca sačinila je i devetomesečni izveštaj, koji će biti dostavljen poslanicima na usvajanje.
Dokument pokazuje da su ukupni prihodi i primanja budžeta u posmatranom periodu ostvareni u iznosu od 50.955.018.806,08 dinara.
Poredeći s istim periodom prethodne godine, oni su 5,117 milijardi dinara, odnosno 12,78 odsto, veći.
Na povećanje prihoda budžeta, kako je to saopšteno iz Banovine, najviše je uticao prihod ostvaren od poreza na dobit preduzeća i lična primanja.
Naime, između januara i septembra ove godine na osnovu ta dva poreza u pokrajinsku kasu je uplaćeno 2,333 milijarde dinara više nego u istom lanjskom periodu.
Ti podaci svedoče o tome da je privredni ambijent bolji nego prošle godine i da kompanije koje su u međuvremenu otvorene, rade, otvaraju nova radna mesta i zapošljavaju veliki broj radnika.
Na to je nedavno ukazao i predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović, uz ocenu da aktuelni ekonomski pokazatelji ukazuju na to da se sprovodi princip ubrzanog privrednog razvoja u Vojvodini – „prvi među jednakim principima” koje je ova pokrajinska vlada zacrtala u vođenju javne politike.
U prilog tome govore i podaci da je na evidenciji Tržišta rada broj nezaposlenih 22.000 manji nego lane i da su kroz dva rebalansa budžeta u ovoj godini prihodi pokrajinske kase povećani 3,8 milijarde dinara.
Ekonomski pokazatelji u Vojvodini su bolji nego u 2016. godini, ali nisu u potpunosti zadovoljavajući jer još ima prostora da se angažovanjem svih, posebno u privredi, Vojvodina postavi na mesto najrazvijenije regije s najsnažnijom privredom u državi, izjavio je u sredu Mirović uoči sednice Pokrajinskog socijalno-ekonomskog saveta.
U proteklom periodu ugovoren je i veliki broj projekata u Vojvodini. Mirović, kako je nedavno sam rekao, svakodnevno prati realizaciju započetih projekata i insistira na intenzivnijem i efikasnijem radu da bi u investicioni ciklus u razumnim rokovima bio unet novac koji stoji na raspolaganju u pokrajinskoj kasi.
Stepen efikasnosti u realizaciji investicija mora biti blizu 90 odsto, sve ostalo je neuspeh za sekretara, direktore, lokalnu samoupravu i sve one koji nose taj proces u praksi, naglašava Mirović.
Kako je dalje kazao, „prihvata da je za sve odgovoran i u detaljnoj analizi videće se ko nije izvršio zadatak u pripremi projekata i njegovoj realizaciji u najbržim rokovima“.
On je podsetio da se svi planirani i započeti projekti realizuju u planiranim rokovima: 11 industrijskih zona u pokrajini, nova zgrada RTV-a, Opšta bolnica u Pančevu, „Žeželjev” most, nove angio-sale, rekonstrukcija klinika, nabavka medicinske opreme, izgradnja zgrade Hitne pomoći u Novom Sadu i više od 100 obrazovnih ustanova.
Zbog objektivnih okolnosti jedino kasni rekonstrukcija OŠ „Vasa Stajić” u Novom Sadu.
Osim prihoda i primanja pokrajinske kase u devetomesečnom periodu, iz izveštaja se takođe vidi da su porasli i rashodi i izdaci budžeta.
Oni iznose 41.275.730.535, 99 dinara i veći su 2,843 milijarde dinara nego u istom periodu prošle godine.
Najveće povećanje rashoda evidentirano je kod otplate glavnice domaćim kreditorima zbog refinansiranja pokrajinskog javnog duga, a povećana su i transferna sredstva iz budžeta Vojvodine lokalnim samoupravama.
Projektovani nedospeli dug zaključno s 30. septembrom iznosio je 7.093.545.487,82 dinara.
Dakle, iz izveštaja se vidi, s jedne strane, da je privredni ambijent poboljšan, da Vojvodina završava i da je započela velike projekte i postala veliko gradilište, a s druge, i to da se pokrajinska administracija uhvatila u koštac s javnim dugom Vojvodine, napravljenim u vreme prethodne administracije, koja je finansirala propale projekte poput Razvojne banke Vojvodine.
Eržebet Marjanov
