ПРЕМИЈЕР СРБИЈЕ ИЗ АТИНЕ ПОРУЧУЈЕ Вучевић: Морамо добити конкретан сигнал из Брисела
АТИНА: Премијер Србије Милош Вучевић оценио је данас у Атини да Европа није заокружена без земаља Западног Балкана и истовремено поручио да је чланство Србије у ЕУ стратешки циљ, као и да ће се наставити реформе које би, како каже, требало да буду подржане и конкретним мерама.
Вучевић је на панелу "Приступне перспективе Западног Балкана и њихов значај за будућност Европе. Да ли смо у периоду стагнације или изградње новог моментума?", у оквиру Међународне конференције "Мир и одржив развој" оценио да је назив панела управо главно питање и за све земље Западног Балкана.
Како је додао, суштина тог питања или одговора лежи у чињеници да је свима доста "празне приче", као и да су се људи заситили очекивања, али је истовремено поручио је време да се Западни Балкан охрабри и да Европа да јасан сигнал.
"Морамо добити конкретан сигнал из Брисела", поручио је Вучевић уз подсећање да су се могу чути различита мишљења од доносилаца одлука из европских земаља.
Вучевић је истакао и да Србија у потпуности подржава европски пут Западног Балкана И подсетио да је наша држава активна на различитим нивоима када је реч о регионалној сарадњи, али и сарадњи са ЕУ.
У том смислу је подсетио на Берлински процес, Брдо Бриони, Отворени Балкан који је, истиче, показао да земље у региону имају свест о неопходној сарадњи на регионалном нивоу.
Он је истакао да је за Србија најтежа тема везана за покрајину Косово и Метохија, додајући да би кроз дијалог и искуство институција ЕУ могло да се буде ближе помирењу на терену.
Немам утисак да ће Курти ући у формирање ЗСО
Вучевић је изјавио да после више од сат времена разговора са специјалним представником ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирославом Лајчаком да је његов утисак да нема ни говора да ће Аљбин Курти ући у формирање Заједнице српских општина.
"То је мој утисак, ја не могу да кажем да је то званична порука Мирослава Лајчака али сам стекао утисак да Куртију не пада на памет да формира ЗСО. До краја ове године нико ни не види план његове активности на формирању ЗСО, да не улазим уопште какав би био садржај те заједнице”, рекао је Вучевић српским новинарима у Атини.
Вучевић је казао да не може да каже да је оптимистичнији после разговора са Лајчаком или да је добио нека уверавања да Приштина има додатну вољу да смири ситуацију на терену, али је навео да ће Лајчак врло брзо посетити Београд и разговарати са председником Александром Вучићем.
"Веома сам забринут за ситуацију на КиМ, за судбину нашег народа, морамо да чувамо наш народ на КиМ, да му помогнемо а истовремено да будемо стрпљиви да разумемо геополитичке околности, да не наседамо на провокације да нас не увуку у оно што би желели", поручио је Вучевић.
Он је оценио да је имао важан састанак са специјалним представником ЕУ.
"Важан сусрет са Лајчаком, мислим да он разуме шта се дешава на терену, мени је нејасно да нико не може да изврши притисак на Куртија али дозвољавам да ја немам најбољи преглед ситуације за то што се дешава", рекао је премијер.
Навео је да су пред Србијом не лаке околности и не лак период.
"Морамо да чувамо државу, да помажемо наш народ на КиМ, да га сачувамо, а да истовремено не угрозимо целу државу Србију, да не будемо увучени у неке сукобе јер би Курти то највише желео и да будемо приказани као негативци", закључио је Вучевић.
Не волим двоструке стандарде, ако је добро за ЕУ добро је онда и за Србију
Премијер Вучевић је додао да не воли да види двостуке стандарде који постоје и када је реч о сарадњи Београда са Пекингом - ЕУ може, Србија не може, а ни када се говори о поштовању територијалног интегритета који је битан у случају Украјине али не и Србије.
Вучевић је то рекао у другом делу панела "Перспектива приступања Западног Балкана и његов значај за будућност Европе. Да ли смо у периоду стагнације или изградње новог замаха?", одговарајући на питања модератора о критикама везаним за посету кинеског председника Ди Ђинпинга Београду и сарадњи са Пекингом и Москвом из угла санкција.
Премијер Србије је том приликом говорио и о новој методологији за приступање ЕУ, када је оценио и да би било добро када би дозволили Србији да на путу ка ЕУ има барем исти или једнак приступ као и друге земље.
Одговарајући на коментар модератора везан за критике због посете кинеског предсдника нагласио је да је Србија поносна на ту посету, да Београд брине о националним интересима, економији и да ће наставити да сарађује са Пекингом.
"Не волим двоструке приступе или стандарде", рекао је премијер и подсетио да је дан пре тога Си Ђинпинг посетио Француску и разговарао са председником Емануелом Макроном и председницом ЕК Урсулом фон дер Лајен.
"И нико се на то није жалио. Из Београда је отпутовао у Мађарску која је чланица ЕУ и НАТО", рекао је Вучевић.
Нагласио је да не може да прихвати то да је за Немце у реду да послују са Кином, али је за Србију то забрањено.
"Ако је добро да Француска или ЕУ сарађују са Кином претпостављам добро је и за Србију", навео је Вучевић и нагласио да је Србија наравно спремна да кроз европски пут усклади спољну потику и безбедност са ЕУ.
"Наравно, спремни смо за ЕУ да кроз европски пут ускладимо нашу спољну политику и безбедност", рекао је он и додао да жели да подвуче чињеницу, да је очигледно да је Поглавље 35 или питање спољне политике и безбедности сада нови политички кредо ЕУ.
Према његовим речима, то је најважније питање за Србију, важније од реформи, које, како је нагласио, "не жели да потцењује".
Вучевић је истакао и да када је реч о Западном Балкану можемо да говоримо само о пет земаља и једној покрајини у смислу поштовања међународног права.
Додао је да ако говоримо о шест држава искључујемо коначан договор или решење.
Везано за питање о санкцијама против Русије, Вучевић је нагласио да не треба да се заборави то да је Србија гласала за све Резолуције везано за територијани интегритет Украјине.
"Ми немамо никакав проблем са Украјином, они су наши пријатељи. Нису признали такозвано Косово. Питамо само да ли сви ви само говорите о територијалном интегритету и суверенитету Украјине и шта је са нашим", рекао је Вучевић.
Подсетио је да је Србија била изложена санкцијама и да су због њих страдали само обични људи, а не режими. Додао је да се због санкција које су уведене Русији не виде конкретни резулати на бојном пољу.
"У овом тренутку Србија зависи од руског националног гаса и нафте, ако уведемо санкције Русији, погодићемо само нашу, а не њихову економију", рекао је он и нагласио да су нам вема важни односи са Кином и Русијом због Косова и њиховим гласовима у Савету безбедности Уједињених нација.
Говорећи о новој методологији за приступ ЕУ, уведеној 2021, навео је да је то добар пример да покажемо ко је спреман да постане пуноправна држава чланица ЕУ.
"Наравно, спремни смо за ЕУ да кроз европски пут ускладимо нашу спољну политику и безбедност. И само да подвучем ову чињеницу, очигледно, да је Поглавље 35 или питање спољне политике и безбедности сада нови политички кредо ЕУ", казао је он.
"Дозволите нам да имамо барем исти приступ или једнак приступ као и друге земље, мислим да је поштено", поручио је Вучевић и додао да све земље, и Украјина и Грузија и Молдавија имају нека спрона питања а једино са Србију чујемо имате проблем са овим или оним.
"Без Србије не можете да обухватите цео Балкан", истакао је он и додао да је национални интерес свих на Балкану напредак на путу ка ЕУ.
На панелу организованом у оквиру дводневне међународне конференције поводом шестогодишњице од потписивања Преспанског споразума, говорио је и специјални представник Европске уније за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак, као и некадашњи премијери Грчке Јоргос Папандреу, Северне Македоније Владо Бучковски, и министар спољних послова Албаније Игљи Хасани.
Шефови држава, европски комесари, академици из Европе, бивши шефови држава и стручњаци ће на Међународној конференцији за мир и одрживи развој, коју организују Институт Алексис Ципрас и Фондација Зоран Заев, разговарати о будућности Европе након европских избора, процесу интеграције Западног Балкана, геополитичким дешавањима у источном Медитерану, мирном решавању спорова и суочавању са климатском кризом.
Преспански споразум потписан је 17. јуна 2018. године, чиме је окончан 27-годишњи спор о имену Македоније која је, у складу са договором Скопља и Атине, добила ново име - Северна Македонија.