Подршка Сремаца иницијативи о прослављању Дана Војводине
РУМА: Нема значајнијих датума од 24. и 25. новембра који су 1918. године обележили вековну борбу нашег народа за веће политичка и економска права и еманципацију.
Круна те борбе је управо 25. новембар када је народ Војводине одлучио да своју судбину и политичку легитимацију веже за судбину Србије. Речи су председника СО Рума Стевана Ковачевича са прве јавне расправе одржане у Руми о иницијативи Покрајинске владе да се 25. новембар свечано обележи као Дан Војводине, а 13. мај и 10 децембар као значајни датуми за покрајину.
Да Рума јесте био најбољи избор да се тамо започне јавна расправа о значајним датумима за Војводину, показала је добро организован скуп у сали Културног центра “Брана Црнчевић.” Културни посленици, одборници и грађани других занимања који су испунили салу једногласно подржали Нацрт покрајинске скупштинске одлуке о утврђивању и свечаном обележавању Дана Војводине и других дана од покрајинског значаја. Тим документом је предвиђено да Дан Војводине буде 25. новембар, када је 1918. године Велика народна скупштина у Новом Саду прогласила присаједињење војвођанских области Краљевини Србији, а као датуми од покрајинског значаја су предложени 15. мај, поводом Мајске скупштине у Сремским карловцима 1848. године на којој је проглашено стварање спске Војводине и 10. децембар Међународни дан људских права.
„Ми од прошле године у Руми обележавамо 24. новембар као дан Руме, а верујем да ћемо од ове године заједно обележавати и 25, новембар као Дан Војводине“, рекао је Ковачевић и додао да и да су поштовање људских права, толеранција и позив на суживот такође важни јер обележавају живот војвођанског колективитета.
Након излагања др Драго Његована, историчара и директора Музеја Војводине који је говорио о историјском значају 24. и 25. новембра и свим ранијим догађајима из далеке прошлости који су утицали на доношењу одлуке о присаједињењу, и излагања заменика и подсекретара покрајинског секретара за културу, јавно информисање Небојше Кузмановића и Станислава Радуловића, дискусија није била окренута само 25. новембру, него и 24. новембру када је Велики народни збор у Руми донео одлуку о пријаједињењу Срема. Његован се такође осврнуо на тај догађај. Он је рекао да дан пре одржавања Велике народне скупштине, управо у Руми одржан Велики народни збор на којем је Срем, не чекајући да то други ураде самостално донео одлуку о присаједињењу.
Јавна расправа потврдила очекивања
Небојша Кузмановић изражавајући задовољство јавном расправом је рекао и да је она потврдила очекивања од Руме и Сремаца.
„Сремци имају особину да знају да се одреде и немају проблем да се одереде према животу и друштвеним процесима који то доноси. То је било и пре 100 година то је и сада. Румљани и Сремци су много екциплитнији у свом односу према животу него други, у том њиховом односу има много мање мимикрије да не кажем претворности“, нагласио је Кузмановић.
„Био је то израз једнодушне народне воље и снажан импулс свим другим одлукама које су касније донете. Иницијатор за то је био др Жарко Младиновић, изузетно значајна личност не само тог доба, него и целокупне наше историје“, нагласио је Његован.
Мирјана Вујасиновић директорка Туристичке организације општине Рума је навела да као туристички радник има обавезу да истакне значај 25. новембра и да је сасвим сигурна да ову одлуку треба спровести у дело, али како је истакла исто тако сматра важним да локална самоуправа обрати пажњу и на друге елементе попут куће др Жарка Миладиновића.
„Сматрам такође да локална самоуправа треба да обратити пажњу и на елементе као што је кућа Жарка Миладиновића како би се она увела у туристичку понуду општине“, истакла је она.
„Ми смо као туристичка организација предузели кораке како би 24. и 25. новембар истакли у први план. Ове године смо урадили тематску брошуру 100 година од присаједињења.“
С обзиром да многи грађани не знају шта се одиграло 24. и 25. новембра, она је предложила да у школама у оквиру наставе “Свет око нас” ученике нижих разреда упознају са тим историјским догађајима. Такву акцију су покренули и 2014. године, али те године су их поплаве омеле да то и спроведу.
Небојша Кузмановић је рекао да Покрајинска влада сматра да су предложени датуми за обележавање везани за културу сећања која ће омогућити да познамо себе и сопствену историју и да деци која долазе покажемо да не постојимо само ми овде, него постоји важни историјски догађаји на овим просторима који су битни за наш опстанак.
„Олако људи прихватају привилегију да говоре на свом језику у сопственој држави, и мисле да те ствари падају са неба“, казао је Кузмановић.
Многи људи су за то дали не само огромну енергију него и живот да би се говорило на сопственом језику у Руми, Новом Саду и другим градовима у Војводини и Србији. То је нешто што не треба да заборавимо. Овакви догађаји, као што је обележавање 100 година присаједињења Војводине Србији и наравно ова иницијатива Покрајинске владе и господина Игора Мировића да 25. новембар буде Дан Војводине, је управо допринос томе.
Е. Марјанов
