Podrška Sremaca inicijativi o proslavljanju Dana Vojvodine

Kruna te borbe je upravo 25. novembar kada je narod Vojvodine odlučio da svoju sudbinu i političku legitimaciju veže za sudbinu Srbije. Reči su predsednika SO Ruma  Stevana Kovačeviča sa prve javne rasprave održane u Rumi o inicijativi Pokrajinske vlade da se 25. novembar svečano obeleži kao Dan Vojvodine, a 13. maj i 10 decembar kao značajni datumi za pokrajinu.  

Da Ruma jeste bio najbolji izbor da se tamo započne javna rasprava o značajnim datumima za Vojvodinu, pokazala je dobro  organizovan skup u sali Kulturnog centra “Brana Crnčević.” Kulturni poslenici, odbornici i građani drugih zanimanja koji su ispunili salu jednoglasno podržali Nacrt pokrajinske skupštinske odluke o utvrđivanju i svečanom obeležavanju Dana Vojvodine i drugih dana od pokrajinskog značaja. Tim dokumentom je predviđeno da Dan Vojvodine bude 25. novembar, kada je 1918. godine Velika narodna skupština u Novom Sadu proglasila prisajedinjenje vojvođanskih oblasti Kraljevini Srbiji, a kao datumi od pokrajinskog značaja su predloženi 15. maj, povodom Majske skupštine u Sremskim karlovcima 1848. godine na kojoj je proglašeno stvaranje spske Vojvodine i 10. decembar Međunarodni dan ljudskih prava.     

„Mi od prošle godine u Rumi obeležavamo 24. novembar kao dan Rume, a verujem da ćemo od ove godine zajedno obeležavati i 25, novembar kao Dan Vojvodine“, rekao je Kovačević i dodao da i da su poštovanje ljudskih prava, tolerancija i poziv na suživot takođe važni jer obeležavaju život vojvođanskog kolektiviteta.

Nakon izlaganja dr Drago Njegovana, istoričara i direktora Muzeja Vojvodine koji je govorio o istorijskom značaju 24. i 25. novembra i svim ranijim događajima iz daleke prošlosti koji su uticali na donošenju odluke o prisajedinjenju, i izlaganja zamenika i podsekretara pokrajinskog sekretara za kulturu, javno informisanje Nebojše Kuzmanovića i Stanislava Radulovića, diskusija nije bila okrenuta samo 25. novembru, nego i 24. novembru kada je Veliki narodni zbor u Rumi doneo odluku o prijajedinjenju Srema. Njegovan se takođe osvrnuo na taj događaj. On je rekao da dan pre održavanja Velike narodne skupštine, upravo u Rumi održan Veliki narodni zbor na kojem je Srem, ne čekajući da to drugi urade samostalno doneo odluku o prisajedinjenju.

Javna rasprava potvrdila očekivanja

Nebojša Kuzmanović izražavajući zadovoljstvo javnom raspravom je rekao i da je ona potvrdila očekivanja od Rume i Sremaca.

„Sremci imaju osobinu da znaju da se odrede i nemaju problem da se oderede prema životu i društvenim procesima koji to donosi. To je bilo i pre 100 godina to je i sada. Rumljani i Sremci su mnogo ekciplitniji u svom odnosu prema životu nego drugi, u tom  njihovom odnosu ima mnogo manje mimikrije da ne kažem pretvornosti“, naglasio je Kuzmanović.

„Bio je to izraz jednodušne narodne volje i snažan impuls svim drugim odlukama koje su kasnije donete. Inicijator za to je bio dr Žarko Mladinović, izuzetno značajna ličnost ne samo tog doba, nego i celokupne naše istorije“, naglasio je Njegovan.

Mirjana Vujasinović direktorka Turističke organizacije opštine Ruma je navela da kao turistički radnik ima obavezu da istakne značaj 25. novembra i da je sasvim sigurna da ovu odluku treba sprovesti u delo, ali kako je istakla isto tako smatra važnim da lokalna samouprava obrati pažnju i na druge elemente poput kuće dr Žarka Miladinovića.

„Smatram takođe da lokalna samouprava treba da obratiti pažnju i na elemente kao što je kuća Žarka Miladinovića  kako bi se ona uvela u turističku ponudu opštine“, istakla je ona.

„Mi smo kao turistička organizacija preduzeli korake kako bi 24. i 25. novembar istakli u prvi plan. Ove godine smo uradili tematsku brošuru 100 godina od prisajedinjenja.“

S obzirom da mnogi građani ne znaju šta se odigralo 24. i 25. novembra, ona je predložila da u školama u okviru nastave “Svet oko nas” učenike nižih razreda upoznaju sa tim istorijskim događajima. Takvu akciju su pokrenuli i 2014. godine, ali te godine su ih poplave omele da to i sprovedu.

Nebojša Kuzmanović je rekao da Pokrajinska vlada smatra da su predloženi datumi za obeležavanje vezani za kulturu sećanja koja će omogućiti da poznamo sebe i sopstvenu istoriju i da deci koja dolaze pokažemo da ne postojimo samo mi ovde, nego postoji važni istorijski događaji na ovim prostorima koji su bitni za naš opstanak.

„Olako ljudi prihvataju privilegiju da govore na svom jeziku u sopstvenoj državi, i misle da te stvari padaju sa neba“, kazao je Kuzmanović.

Mnogi ljudi su za to dali ne samo ogromnu energiju nego i život da bi se govorilo na sopstvenom jeziku u Rumi, Novom Sadu i drugim gradovima u Vojvodini i Srbiji. To je nešto što ne treba da zaboravimo. Ovakvi događaji, kao što je obeležavanje 100 godina prisajedinjenja Vojvodine Srbiji i naravno ova inicijativa Pokrajinske vlade i gospodina Igora Mirovića da 25. novembar bude Dan Vojvodine, je upravo doprinos tome.

E. Marjanov