Питање признања у ћорсокаку, али и компромис са Куртијем

"Након смене старе, корумпиране елите ранијих бораца ОВК, Аљбин Курти обећава нови почетак. Борбу против корупције, против НАТО окупације Косова, против неолибералних намера ММФ-а и обећава разбијање мафијашких мрежа старих бораца ОВК. То све звучи добро и у томе му желим пуно успеха. Али, нажалост, он је неко ко шири антисрпство и чини се својим полемикама против Београда спречава дијалог”, објаснила је Настић у изјави за Танјуг.



На констатацију да се Немачка од почетка залагала за признање Косова и питање да ли је у Куртију и новом америчком председнику Џозефу Бајдену нашла савезника за своје намере, Настић је подвукла да је питање признања Косова у ћорсокаку.



"Тренутно само половина чланица УН признаје ту територију као независну земљу. У последњих пет година је више земаља повукло признање, и то 15, него што је нових признало. Таквих је било само четири, међу којима и Израел, након чудног Трамповог споразума прошле године", указала је она.



Настић је оценила да расправа о питању признања Косова тренутно никоме неће донети корист.



"У фокусу мора бити побољшање услова живота. Не може бити да постоји једна територија у Европи која има стопу незапослености младих у висини од 54 одсто. Људима је потребна перспектива у њиховој домовини, независно којем народу припадају", подвукла је она.



Када је реч о ангажману Бајденове администрације на Балкану Настић је подсетила да је Бајден током 1990-тих био агитатор у корист војне интервенције САД у региону и да сматра да је још увек нејасно како ће се САД ангажовати на Балкану.



"Од новог шефа америчке дипломатије Ентони Блинкена још није било конкретних изјашњавања о Србији и Косову. Приликом говора поводом именовања он је само рекао да жели да Косово и Србију подстакне напред. Шта то значи је нејасно", указала је она.



Настић је казала да су први месеци Бајденове власти показали да постоји спољнополитички континуитет са Трампом, али и Обамом.



Остаје, додаје, да се види у ком правцу ће то ићи када је реч о косовском питању.



На Куртијеве поруке да му дијалог са Београдом није приоритет, и питање да ли ће то зауставити дијалог, Настић одговара да је дијалог, какав је до сада одржаван, био наметут од ЕУ и САД и да на терену "он није наилазио на велику подршку и дуго није донео готово никакве резултате"



."На Косову има низ унутрашњо-политичких проблема, и зато је разумљиво када Курти жели најпре тиме да се бави. Међутим многе транспортне руте у и изван Косова воде према Србији. Неће моћи створити перспективу људима без да седне и разговара са Владом Србије. Зато се надам да ће моћи да се одлучи за дијалог“, подвукла је она.



Упитана да ли се од Немачке може очекивати притисак на Куртија за наставак дијалога, Настић је казала да ће немачка влада засигурно желети да обе стране преговарају под условима ЕУ.



"Међутим ни Берлин, ни Брисел нису искрени посредници имајући у виду улогу коју су Немачка и друге земље ЕУ имале у разбијању Југославије 1990-тих. Срби на Косову, приштинска власт и влада у Београду морају наћи форуме за размену, а ако им је потребан посредник, онда мора бити неко у којег све стране имају барем минимално поверење", истакла је она.



Упитана да ли верује да је са Куртијем уопште могуће компромисно решење, Настић је подсетила да је Курти пре две године говорио да жели са Србијом такозвани "солидни дијалог" и "реципроцитет". Шта тиме жели мени још није јасно.



"Због његових антисрпских изјава моја очекивања су мала. Међутим и пре пет деценија је антикомунистички агитатор Ричард Никсон отпутовао у Кину и тамо тражио компромис. Због људи на терену је пожељно да дође до дијалога између свих страна", нагласила је она.



Настић је оценила да Србија, захваљујући кинеским и руским вакцинама, тренутно у Европи предњачи у борби против пандемије, те подсетила да је Београд понудио Приштини помоћ у сузбијању ове пошасти, као и да би то можда могла бити прилика за сарадњу политичара, у корист грађана и њиховог здравља.