Pitanje priznanja u ćorsokaku, ali i kompromis sa Kurtijem

"Nakon smene stare, korumpirane elite ranijih boraca OVK, Aljbin Kurti obećava novi početak. Borbu protiv korupcije, protiv NATO okupacije Kosova, protiv neoliberalnih namera MMF-a i obećava razbijanje mafijaških mreža starih boraca OVK. To sve zvuči dobro i u tome mu želim puno uspeha. Ali, nažalost, on je neko ko širi antisrpstvo i čini se svojim polemikama protiv Beograda sprečava dijalog”, objasnila je Nastić u izjavi za Tanjug.



Na konstataciju da se Nemačka od početka zalagala za priznanje Kosova i pitanje da li je u Kurtiju i novom američkom predsedniku Džozefu Bajdenu našla saveznika za svoje namere, Nastić je podvukla da je pitanje priznanja Kosova u ćorsokaku.



"Trenutno samo polovina članica UN priznaje tu teritoriju kao nezavisnu zemlju. U poslednjih pet godina je više zemalja povuklo priznanje, i to 15, nego što je novih priznalo. Takvih je bilo samo četiri, među kojima i Izrael, nakon čudnog Trampovog sporazuma prošle godine", ukazala je ona.



Nastić je ocenila da rasprava o pitanju priznanja Kosova trenutno nikome neće doneti korist.



"U fokusu mora biti poboljšanje uslova života. Ne može biti da postoji jedna teritorija u Evropi koja ima stopu nezaposlenosti mladih u visini od 54 odsto. Ljudima je potrebna perspektiva u njihovoj domovini, nezavisno kojem narodu pripadaju", podvukla je ona.



Kada je reč o angažmanu Bajdenove administracije na Balkanu Nastić je podsetila da je Bajden tokom 1990-tih bio agitator u korist vojne intervencije SAD u regionu i da smatra da je još uvek nejasno kako će se SAD angažovati na Balkanu.



"Od novog šefa američke diplomatije Entoni Blinkena još nije bilo konkretnih izjašnjavanja o Srbiji i Kosovu. Prilikom govora povodom imenovanja on je samo rekao da želi da Kosovo i Srbiju podstakne napred. Šta to znači je nejasno", ukazala je ona.



Nastić je kazala da su prvi meseci Bajdenove vlasti pokazali da postoji spoljnopolitički kontinuitet sa Trampom, ali i Obamom.



Ostaje, dodaje, da se vidi u kom pravcu će to ići kada je reč o kosovskom pitanju.



Na Kurtijeve poruke da mu dijalog sa Beogradom nije prioritet, i pitanje da li će to zaustaviti dijalog, Nastić odgovara da je dijalog, kakav je do sada održavan, bio nametut od EU i SAD i da na terenu "on nije nailazio na veliku podršku i dugo nije doneo gotovo nikakve rezultate"



."Na Kosovu ima niz unutrašnjo-političkih problema, i zato je razumljivo kada Kurti želi najpre time da se bavi. Međutim mnoge transportne rute u i izvan Kosova vode prema Srbiji. Neće moći stvoriti perspektivu ljudima bez da sedne i razgovara sa Vladom Srbije. Zato se nadam da će moći da se odluči za dijalog“, podvukla je ona.



Upitana da li se od Nemačke može očekivati pritisak na Kurtija za nastavak dijaloga, Nastić je kazala da će nemačka vlada zasigurno želeti da obe strane pregovaraju pod uslovima EU.



"Međutim ni Berlin, ni Brisel nisu iskreni posrednici imajući u vidu ulogu koju su Nemačka i druge zemlje EU imale u razbijanju Jugoslavije 1990-tih. Srbi na Kosovu, prištinska vlast i vlada u Beogradu moraju naći forume za razmenu, a ako im je potreban posrednik, onda mora biti neko u kojeg sve strane imaju barem minimalno poverenje", istakla je ona.



Upitana da li veruje da je sa Kurtijem uopšte moguće kompromisno rešenje, Nastić je podsetila da je Kurti pre dve godine govorio da želi sa Srbijom takozvani "solidni dijalog" i "reciprocitet". Šta time želi meni još nije jasno.



"Zbog njegovih antisrpskih izjava moja očekivanja su mala. Međutim i pre pet decenija je antikomunistički agitator Ričard Nikson otputovao u Kinu i tamo tražio kompromis. Zbog ljudi na terenu je poželjno da dođe do dijaloga između svih strana", naglasila je ona.



Nastić je ocenila da Srbija, zahvaljujući kineskim i ruskim vakcinama, trenutno u Evropi prednjači u borbi protiv pandemije, te podsetila da je Beograd ponudio Prištini pomoć u suzbijanju ove pošasti, kao i da bi to možda mogla biti prilika za saradnju političara, u korist građana i njihovog zdravlja.