Пастор: Скупштина АПВ предлаже нови закон о Сремским Карловцима

-Скупштина Војводине то може да учини с обзиром на то да је на основу Устава Републике Србије овлашћени предлагач како за доношење тако и за измену и допуну закона као и  амандманско мењање закона у законској процедури. У овом случају ће се Скупштина Војводине појавити, претпостављам, као предлагач интегралног текста закона – каже Пастор.

Иницијативу за усвајање новог закона о Сремским Карловцима Покрајинска влада покренула је с једне стране због тога јер постојећи закон који регулише ту област донет је далеке 1991. године, али практично није никада примењен, с друге стране с новим законом ће се створити стабилан и ефикасан институционални и финансијски оквир за целовит и одржив приступ обнови јединственог наслеђа Сремских Карловаца.

– Ради се о веома значајном законском пројекту који третира очување, ревитализацију, реконструкцију, обнављање и уношења новог духа у културно историјско наслеђе од националног значаја у Сремским Карловцима – истиче Пастор. Каже и да у суштини основна намера доношења закона се не мења јер и даље је намера да се створе претпоставке за очување, ревитализацију, обнављање историјског наслеђа Сремских Карловаца у сваком погледу. 

- По овом Предлогу закона би и даље Републичка Влада утврђивала годишњи или за дужи временски период програм реконструкционих радова. Оно што је ново да би овај закон требао да омогући да поред средстава из републичког buyеta у програм реализације укључе и покрајинска и општинска средства као и новац фондова Европске уније у складу са законом. То раније није било могуће, данас је то реално – напомиње председник Скупштине Војводине.

У предложеном тексту правног документа такође је новина да ће бити формирано стручно радно тело, одбор за праћење реализације програма и самог подухвата. На челу тог стручно-политичког радног тела би требао да буде ресорни министар за културу, његов заменик би био из Покрајинске владе, док би чланове радног тела чинили и представници локалних самоуправа и завода за заштиту споменика културе.

- Рачунам да ће овај законски предлог добити неопходну подршку зато што је то општи национални интерес – наглашава Пастор - Скупштина Војводине дуго није био предлагач закона, раније је то било чешће. Ако посматрамо 20-годишњи период, из Војводине је Скупштини Србији упућено четрдесетак предлога закона, али је само мали број завршио на дневном реду Народне скупштине. Генерално у погледу предлагања закона не може да се узме у обзир период од 2000. до 2004. јер тада је био на снази други Устав. Од 2007. када је донет актуелни Устав долази до смањивање броја предлога закона из Војводине.

Скупштина Аутономне покрајине Војводине има право предлагања закона, других прописа и општих аката на основу члана 107. Устава Републике Србије, на основу члана 150. Пословника Народне скупштине Републике Србије и на основу члана 31. алинеја 17. Статута АП Војводине. Предлог да Скупштина АП Војводине буде предлагач републичког закона, других прописа и општих аката са текстом за предлог закона, другог прописа и општег акта може да поднесе Покрајинска влада, посланик, надлежни одбор и посланичка група (члан 172 Пословника о раду Скупштине АП Војводине).

Наводи да је у мандатном периоду од 2000. до 2004. покрајински парламент упутио седам предлога закона Народној скупштини, од 2004. до 2008. године 11, од 2012. до 2016. три и то: Предлог закона о допуни Закона о buyеtskom систему, Предлог закона о измени и допуни закона о високом образовању и Предлог закона о Развојном фонду Аутономна покрајине Војводине, а од 2016. до 2020 ниједан, тако да је Предлог закона о Сремским Карловцима у том смислу јесте значи обнављање једне уставне могућности.

Упитан због чега Скупштина Војводина не користи често овлашћење да буде предлагач закона, каже да пред Скупштину у последње време не долазе предлози да се појави као предлагач, обично је то у надлежности Покрајинске владе, односно секретаријата који прате законску процедуру доношење закона.

- Претпостављам да ту има више разлога, најчешћи разлози су у непосредној комуникацији секретаријата и надлежног министарства на законским пројектима који долазе из министарства и који су од интереса за покрајину и оно што се сада види ако је подударност политичке опције на републичком и покрајинском нивоу онда је мањи број таквих предлога. Мој генерални закључак је да је битно што та могућност постоји и да се она користи – закључио је Пастор.

Е. Марјанов