Pastor: Skupština APV predlaže novi zakon o Sremskim Karlovcima

-Skupština Vojvodine to može da učini s obzirom na to da je na osnovu Ustava Republike Srbije ovlašćeni predlagač kako za donošenje tako i za izmenu i dopunu zakona kao i  amandmansko menjanje zakona u zakonskoj proceduri. U ovom slučaju će se Skupština Vojvodine pojaviti, pretpostavljam, kao predlagač integralnog teksta zakona – kaže Pastor.

Inicijativu za usvajanje novog zakona o Sremskim Karlovcima Pokrajinska vlada pokrenula je s jedne strane zbog toga jer postojeći zakon koji reguliše tu oblast donet je daleke 1991. godine, ali praktično nije nikada primenjen, s druge strane s novim zakonom će se stvoriti stabilan i efikasan institucionalni i finansijski okvir za celovit i održiv pristup obnovi jedinstvenog nasleđa Sremskih Karlovaca.

– Radi se o veoma značajnom zakonskom projektu koji tretira očuvanje, revitalizaciju, rekonstrukciju, obnavljanje i unošenja novog duha u kulturno istorijsko nasleđe od nacionalnog značaja u Sremskim Karlovcima – ističe Pastor. Kaže i da u suštini osnovna namera donošenja zakona se ne menja jer i dalje je namera da se stvore pretpostavke za očuvanje, revitalizaciju, obnavljanje istorijskog nasleđa Sremskih Karlovaca u svakom pogledu. 

- Po ovom Predlogu zakona bi i dalje Republička Vlada utvrđivala godišnji ili za duži vremenski period program rekonstrukcionih radova. Ono što je novo da bi ovaj zakon trebao da omogući da pored sredstava iz republičkog buyeta u program realizacije uključe i pokrajinska i opštinska sredstva kao i novac fondova Evropske unije u skladu sa zakonom. To ranije nije bilo moguće, danas je to realno – napominje predsednik Skupštine Vojvodine.

U predloženom tekstu pravnog dokumenta takođe je novina da će biti formirano stručno radno telo, odbor za praćenje realizacije programa i samog poduhvata. Na čelu tog stručno-političkog radnog tela bi trebao da bude resorni ministar za kulturu, njegov zamenik bi bio iz Pokrajinske vlade, dok bi članove radnog tela činili i predstavnici lokalnih samouprava i zavoda za zaštitu spomenika kulture.

- Računam da će ovaj zakonski predlog dobiti neophodnu podršku zato što je to opšti nacionalni interes – naglašava Pastor - Skupština Vojvodine dugo nije bio predlagač zakona, ranije je to bilo češće. Ako posmatramo 20-godišnji period, iz Vojvodine je Skupštini Srbiji upućeno četrdesetak predloga zakona, ali je samo mali broj završio na dnevnom redu Narodne skupštine. Generalno u pogledu predlaganja zakona ne može da se uzme u obzir period od 2000. do 2004. jer tada je bio na snazi drugi Ustav. Od 2007. kada je donet aktuelni Ustav dolazi do smanjivanje broja predloga zakona iz Vojvodine.

Skupština Autonomne pokrajine Vojvodine ima pravo predlaganja zakona, drugih propisa i opštih akata na osnovu člana 107. Ustava Republike Srbije, na osnovu člana 150. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije i na osnovu člana 31. alineja 17. Statuta AP Vojvodine. Predlog da Skupština AP Vojvodine bude predlagač republičkog zakona, drugih propisa i opštih akata sa tekstom za predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta može da podnese Pokrajinska vlada, poslanik, nadležni odbor i poslanička grupa (član 172 Poslovnika o radu Skupštine AP Vojvodine).

Navodi da je u mandatnom periodu od 2000. do 2004. pokrajinski parlament uputio sedam predloga zakona Narodnoj skupštini, od 2004. do 2008. godine 11, od 2012. do 2016. tri i to: Predlog zakona o dopuni Zakona o buyetskom sistemu, Predlog zakona o izmeni i dopuni zakona o visokom obrazovanju i Predlog zakona o Razvojnom fondu Autonomna pokrajine Vojvodine, a od 2016. do 2020 nijedan, tako da je Predlog zakona o Sremskim Karlovcima u tom smislu jeste znači obnavljanje jedne ustavne mogućnosti.

Upitan zbog čega Skupština Vojvodina ne koristi često ovlašćenje da bude predlagač zakona, kaže da pred Skupštinu u poslednje vreme ne dolaze predlozi da se pojavi kao predlagač, obično je to u nadležnosti Pokrajinske vlade, odnosno sekretarijata koji prate zakonsku proceduru donošenje zakona.

- Pretpostavljam da tu ima više razloga, najčešći razlozi su u neposrednoj komunikaciji sekretarijata i nadležnog ministarstva na zakonskim projektima koji dolaze iz ministarstva i koji su od interesa za pokrajinu i ono što se sada vidi ako je podudarnost političke opcije na republičkom i pokrajinskom nivou onda je manji broj takvih predloga. Moj generalni zaključak je da je bitno što ta mogućnost postoji i da se ona koristi – zaključio je Pastor.

E. Marjanov