Опозициони криволов на фотеље: Наша опозиција за протесте у Београду има подршку Приштине
Шареноликост опозиције у Србији није ништа ново. Либерали и русофили, зелени и црвени, НАТО генерали и добровољни даваоци туђе крви, сви на једном месту, уједињени у свом криволову на фотеље. Лов није толико лоша ствар када се поштују установљена правила, али ова врста политичког криволова где је циљ власт без избора и мимо воље већине је најновија илузија опозиционих политичара која им је прирасла срцу. Колико смо далеко од разумног сценарија да опозиција изађе са предизборним програмом и тако покуша да освоји власт, говори чињеница да опозициони лидери, свесни свог рејтинга, не смеју да изађу ни пред окупљене грађане које недељама злоупотребљавају и преко којих настоје да „улове“ жељену фотељу.
Опозиција би да склони Вучића, али да располаже касом коју је он напунио
Растројеност неких делова опозиције најбоље се види ако се проведе одређено време на интернет платформама и друштвеним мрежама. Тако на једном YouTube каналу, један за другим, објављени су снимак са протеста у нашем главном граду и снимак на ком се приказују најновија оруђа Војске Србије и промовише снага наше армије. Неко би очекивао да када станеш у исту колону са неким пензионисаним генералима требало би да се дичиш војском какву су они оставили. Међутим, као што би неки да склоне Вучића, али да добију на располагање државну касу коју је Вучић напунио, неки би исто тако да склоне Вучића, али да располажу Војском Србије, за чије опремање и раст стандарда њених припадника се председник наше земље посебно залагао и радио од момента од када је био на челу Министарства одбране, пре више од десет година.
Вучевић као градоначелник уздигао углед Новог Сада, довео инвеститоре и овенчао титулама
На сву срећу, изборна воља и расположење већине народа је такво да су минималне шансе да нашом војском поново управљају неки људи који су је за туђи интерес системски разарали у неким давно прошлим временима. У тим временима наши тенкови су продавани као секундарне сировине по цени половног Голфа. Данас се на челу Министарства одбране налази Милош Вучевић, познат по томе што је као градоначелник Новог Сада постигао да овај град истовремено буде „Европска престоница културе“ и „Српска Атина“. Вучевић је радо виђен гост српске заједнице у Црној Гори, Бања Луци, Вуковару, Северној Македонији, али је исто тако допринео да Нови Сад постане синоним за велике стране инвестиције и на овај начин доказао да се политика може и мора водити и разумом и емоцијама.
Услови за дијалог о нормализацији на Косову и Метохији никад тежи
Ово највише важи за државну политику везану за питање наше јужне покрајине Косова и Метохије и српског народа који у њој живи. Сведоци смо немилих сцена напада на Србе и репресије Куртијевог режима. Услови за разговоре о нормализацији ситуације на Косову и Метохији су никад тежи. Међународна заједница, пре свих Европска Унија, ничим није заслужила поверење наше стране, споразуми чији је била гарант не спроводе се, а нема гаранција ни да ће успети да натерају Куртија да поштује резултате неких будућих договора. Режим у Приштини је никад репресивнији и ова чињеница нас тера на преговоре без обзира на услове, све у циљу опстанка Срба на вековним огњиштима. Колико год тешка ситуација била, заправо се може свести да две нимало добре опције, разговори који имају све мање смисла или испуњење највећег Куртијевог сна, а то је нови рат Срба са НАТО снагама на Косову и Метохији.
Народ указује на све веће поверење Вучићу, показују истраживања
У оваквим условима човека просто облије хладан зној када помисли шта би било када би опозиција успела у свом криволову на фотеље и када би у овим условима наспрам Куртија сео тим састављен од НАТО лобиста, аутошовиниста, добровољних даваоца туђе крви, симпатизера Вагнера и ко зна ко још ту све не би пронашао своје место. Можда управо зато Курти и његови сарадници са уживањем посматрају протесте у Београду и пружају им отворену подршку. Међутим, када просечан човек у нашој земљи постави себи питање да ли желим да ме подржава режим у Приштини и да ли желим да оно што ја радим изазива осмех на Куртијевом лицу, одговор је у највећем случају очигледан и о томе говоре последња истраживања јавног мнења која указују да јачање и кохезију бирачког тела које подржава власт и чврсто поверење народа у оно што ради Александар Вучић и његов тим.
Бранко Јаковљевић, мастер економиста