Opozicioni krivolov na fotelje: Naša opozicija za proteste u Beogradu ima podršku Prištine
Šarenolikost opozicije u Srbiji nije ništa novo. Liberali i rusofili, zeleni i crveni, NATO generali i dobrovoljni davaoci tuđe krvi, svi na jednom mestu, ujedinjeni u svom krivolovu na fotelje. Lov nije toliko loša stvar kada se poštuju ustanovljena pravila, ali ova vrsta političkog krivolova gde je cilj vlast bez izbora i mimo volje većine je najnovija iluzija opozicionih političara koja im je prirasla srcu. Koliko smo daleko od razumnog scenarija da opozicija izađe sa predizbornim programom i tako pokuša da osvoji vlast, govori činjenica da opozicioni lideri, svesni svog rejtinga, ne smeju da izađu ni pred okupljene građane koje nedeljama zloupotrebljavaju i preko kojih nastoje da „ulove“ željenu fotelju.
Opozicija bi da skloni Vučića, ali da raspolaže kasom koju je on napunio
Rastrojenost nekih delova opozicije najbolje se vidi ako se provede određeno vreme na internet platformama i društvenim mrežama. Tako na jednom YouTube kanalu, jedan za drugim, objavljeni su snimak sa protesta u našem glavnom gradu i snimak na kom se prikazuju najnovija oruđa Vojske Srbije i promoviše snaga naše armije. Neko bi očekivao da kada staneš u istu kolonu sa nekim penzionisanim generalima trebalo bi da se dičiš vojskom kakvu su oni ostavili. Međutim, kao što bi neki da sklone Vučića, ali da dobiju na raspolaganje državnu kasu koju je Vučić napunio, neki bi isto tako da sklone Vučića, ali da raspolažu Vojskom Srbije, za čije opremanje i rast standarda njenih pripadnika se predsednik naše zemlje posebno zalagao i radio od momenta od kada je bio na čelu Ministarstva odbrane, pre više od deset godina.
Vučević kao gradonačelnik uzdigao ugled Novog Sada, doveo investitore i ovenčao titulama
Na svu sreću, izborna volja i raspoloženje većine naroda je takvo da su minimalne šanse da našom vojskom ponovo upravljaju neki ljudi koji su je za tuđi interes sistemski razarali u nekim davno prošlim vremenima. U tim vremenima naši tenkovi su prodavani kao sekundarne sirovine po ceni polovnog Golfa. Danas se na čelu Ministarstva odbrane nalazi Miloš Vučević, poznat po tome što je kao gradonačelnik Novog Sada postigao da ovaj grad istovremeno bude „Evropska prestonica kulture“ i „Srpska Atina“. Vučević je rado viđen gost srpske zajednice u Crnoj Gori, Banja Luci, Vukovaru, Severnoj Makedoniji, ali je isto tako doprineo da Novi Sad postane sinonim za velike strane investicije i na ovaj način dokazao da se politika može i mora voditi i razumom i emocijama.
Uslovi za dijalog o normalizaciji na Kosovu i Metohiji nikad teži
Ovo najviše važi za državnu politiku vezanu za pitanje naše južne pokrajine Kosova i Metohije i srpskog naroda koji u njoj živi. Svedoci smo nemilih scena napada na Srbe i represije Kurtijevog režima. Uslovi za razgovore o normalizaciji situacije na Kosovu i Metohiji su nikad teži. Međunarodna zajednica, pre svih Evropska Unija, ničim nije zaslužila poverenje naše strane, sporazumi čiji je bila garant ne sprovode se, a nema garancija ni da će uspeti da nateraju Kurtija da poštuje rezultate nekih budućih dogovora. Režim u Prištini je nikad represivniji i ova činjenica nas tera na pregovore bez obzira na uslove, sve u cilju opstanka Srba na vekovnim ognjištima. Koliko god teška situacija bila, zapravo se može svesti da dve nimalo dobre opcije, razgovori koji imaju sve manje smisla ili ispunjenje najvećeg Kurtijevog sna, a to je novi rat Srba sa NATO snagama na Kosovu i Metohiji.
Narod ukazuje na sve veće poverenje Vučiću, pokazuju istraživanja
U ovakvim uslovima čoveka prosto oblije hladan znoj kada pomisli šta bi bilo kada bi opozicija uspela u svom krivolovu na fotelje i kada bi u ovim uslovima naspram Kurtija seo tim sastavljen od NATO lobista, autošovinista, dobrovoljnih davaoca tuđe krvi, simpatizera Vagnera i ko zna ko još tu sve ne bi pronašao svoje mesto. Možda upravo zato Kurti i njegovi saradnici sa uživanjem posmatraju proteste u Beogradu i pružaju im otvorenu podršku. Međutim, kada prosečan čovek u našoj zemlji postavi sebi pitanje da li želim da me podržava režim u Prištini i da li želim da ono što ja radim izaziva osmeh na Kurtijevom licu, odgovor je u najvećem slučaju očigledan i o tome govore poslednja istraživanja javnog mnenja koja ukazuju da jačanje i koheziju biračkog tela koje podržava vlast i čvrsto poverenje naroda u ono što radi Aleksandar Vučić i njegov tim.
Branko Jakovljević, master ekonomista