Очување српске културе, традиције, духовности и наслеђа представља позив на јачање унутрашњих веза- Нова реалност након Свесрпског сабора
Одржани Свесрпски сабор, показао је да су поруке очувања националног идентитета, међусобне сарадње, блиског повезивања, посвећености миру, економском развитку, биле кључне теме састанака и важан део Декларације. Посебно наглашавам идеју очувања српске културе, традиције, духовности и наслеђа што представља поруку позив на јачање унутрашњих веза и кохезију у тешким и очито турбулентним временима у којима живимо и која тек предстоје.
По мом дубоком уверењу, злонамерне тврдње о агресији, велико-српском шовинизму, и некаквим претњама нарушавања мира неистините су и нетачне. Позив да се очува српски идентитет, језик, писмо и духовност не могу бити по било чему спорне, јер народи у нашем окружењу одавно се баве тим процесима управо чувајући своје традиције, историјско сећање, и вредности које креиране у друштвима у новом веку.
У данашњем времену, реалних политичких нестабилности на глобалном плану, још више добија на замаху идеја о јачању економије, културног и духовног повезивања, а да се при томе нико не угрожава, што ће бити један од циљева Владе Србије, како је истакао премијер Милош Вучевић, на којима ће се радити заједно са Владом РС, али и са Србима у Северној Македонији и Црној Гори. Реакције и тврдње злонамерника којима смета и призвук идеја очувања српског идентитета, културе и духовности, мораће дефинитивно да се навикавају на нову реалност, како истиче Вучевић.
Много пута се десило да су, Срби као народ под заблудама југословенства, комунизма, и разних обећања, више водили рачуна о другима него о себи. Карађорђе и кнез Милош су веровали у унутрашњу снагу свог народа, у дубоки корен традиције, државност изниклу на средњевековним и црквеним традицијама. Данас више него икад потребна је иста таква вера у сопствене потенцијале, самопоуздање и јединство, јер 21. век далеко је од краја историје, пре се чини на самом почетку нових криза и дубинских потреса који сустижу једни друге из дана у дан.
Проф. др Горан Васин