(ФОТО) „УСТАЈЕМ У 6 ДА НАМИРИМ СТОКУ, ПА ИДЕМ У ШКОЛУ А КАД СЕ ВРАТИМ ЧУВАМ ОВЦЕ“ Милан има 14 година и са браћом и сестрама одржава имање и брине о болесним родитељима

Отац Дарко је стуб куће, али због тешке болести бубрега све мање може да ради на имању, али ту су његова деца која га јуначки мењању. Скромност, поштење и марљивост речи су које најбоље описују младе Шишовиће. Милан има 14 година и читаво домаћинство практично је на његовим и леђима четири године млађег брат Милорада.

- Свако јутро устајем око 6 сати, намирим стоку у штали, затим идем у школу, а када се вратим онда чувам овце и завршавам шта треба. Због здравстевних проблема родитеља ми смо преузели део терета на нас - каже за РИНУ Милан.

Милану и Милораду није ништа тешко, јер воле пољопривредне послове без обзира колико они тешки били. Док велики број њихових вршњака жели да оде у град, њихов сан је да кад одрасту не иду нигде са огњишта, већ да остану на свом имању и вредно раде.

- Родитељи су нас научили да будемо поштени и да радимо. Знам да косим, радим све послове на селу и поносим се тиме, додаје десетогодишњи Милан.

Браћи помажу и сестре, две старије девојчице су отишле на школовање у средњу школу у Подгорици, али користе сваки тренутак да дођу кући и помогну браћи, млађој сестри и родитељима.

– Живот наших родитеља на селу је веома тежак, али захваљујући њима, ми данас имамо прилику да се школујемо. Све што имамо, они су нам обезбедили, и ми желимо да им то једног дана вратимо. Важно нам је да будемо добри и вредни, да им олакшамо - каже Илка (17).

Шишовићи живе у трошној кући, од свега тридесет квадрата. Ипак, како каже отац Дарко деца су скромна и никад се не жале, него живе онако како морају. Сви пуно раде, али примања су мала и довољна само за основне потребе, не и за реновирање куће.

- Никад их нисам чуо да се жале, захвалан сам Богу на оваквој деци. Они су добри, свако легне где има места, све нам помажу. Немамо много у материјалном смислу, али ова деца су наше највеће богатство. Ја имам проблема са бубрезима, потпуно су ми отказали. Докторка у Подгорици ме је једва из мртвих вратила, а супруга Сузана има епилепсију. Они све разумеју и труде се да увек буду уз нас - каже Дарко.

Ипак, ови добри, вредни и поштени људи нису заборављени. Чланови НВО Чојство из Берана обишли су Шишовиће и одлучили су да им помогну.

- Њихов комшија нам је испричао причу о њима и решили смо да их обиђемо. Они су једна дивна и вредна породица. Кад смо били код њих одушевила нас је та слога и љубав који се у тој породици осећају сваког тренутка. Немају пуно, али имају једни друге и види се да им је то најважније.Одлучили смо да им помогнемо и да им саградимо кућу, тако да је свака помоћ добродошла. Пред нама је нова обавеза пред Богом и људима да овој дивној породици олакшамо живот, да им саградимо нови дом, онакав какав свака просечна породица у 21. веку треба да има - каже Бошко Пантовић из НВО Чојство.

Донације можете уплатити:

Жиро рачун: 520-15166-70

Девизни рачун: HBBAMEPGXXX

IBAN: ME25520042000000606844

(Невладино удружење Чојство)

paypal.me/cojstvo