Објективна необјективност истраживачког новинарства

Пише: Милорад БојовићПотребно је само да се Драган Ђилас појави у улози Драгане Косјерине и преузме Београдску хронику, Лутовац заузме место Милице Гацин у  „Слагалици„, Бошко Обрадовић присвоји „Шареницу„, а Борко Стефановић одмени Оливеру Јовићевић. Следствено томе, Борис Тадић би у поподневним сатима сваког радног дана мењао Зорана Станојевића, а Мариника Тепић би понедељком средом и петком постајала Драган Бујошевић. Ненад Љ. Стефановић одмарао би четвртком и недељом, када би га одмењивали Синиша Ковачевић и Јанко Веселиновић. Дневник би наизменично водили Вук Јеремић, Млађан Ђорђевић и Ђорђе Вукадиновић.

Површан читалац може помислити да овакав распоред и позиционирање опозиционих ведета, нема много везе с истраживачким новинарстом. То је грешка! Кључни захтеви опозиционих платформи за преговоре с влашћу о изборним условима, јесу преузимање контроле над јавним сервисима и уређивање главних емисија на РТС-у. Београдска хроника, прелиставање штампе у јутарњем програму, одлазак у „Слагалицу” или вођење ток шоу емисија, за опозицију представљају одучујући, пресудни, одсудни образац за њихов повратак на власт.

Дакле то је решено! Опозиција је спремна за изборе. Имају одличне политичке програме. Још боље планове за квалитетнији живот грађана. Врхунске руководеће и управљачке способности! Шта је онда то што их онемогућава да на изборима декласирају Вучића и СНС? Две ствари, сматрају опозиционари. А једна је пресудна! Упркос непрестаном боравку на Н1 и Новој С, убеђени су да немају довољно медијског простора. И сад, поштен и наиван грађанин може помислити да њима Радио-телевизија Србије треба да би могли да се искажу. Да заблистају у пуном сјају, који им не обезбеђују њихове телевизије које праве објективан, уравнотежен, професионалан и квалитетан тв програм, али који, баш зато што је јако квалитетан, нема гледаност. И да им је зато потребан непрофесионални РТС да га направе да буде исти као оне две телевизије, које немају гледаност, и да онда тамо своје бриљантне идеје презентују бирачима. Неминовно је, њима јавни сервис треба да би се бавили истраживачким новинарством, по већ испробаном рецепту телевизија које већ уређују.

Да се којим случајем налазим с оне стране преговарачког стола без приговора бих прихватио њихов захтев да се РТС отвори за истраживачко новинарство. Уз неколико минималних услова неопнодних за објективно информисање грађана. Истраживачко новинарство, као најсложенији и најзахтевинији вид журнализма, поред великих компетенција захтева и познавање и поштовање строгих и компликованих процедура и правила. Мора се бити непристрасан! Одговоран! Мора се раполагати доказима. Неопходна је писана документација која поткрепљује изговорене тврдње. И сведочења, како независних, непристрасних експерата, институција тако и кредибилних очевидаца. Такође, саопштени искази морају бити потврђени из бар три независна извора. Не могу се објављивати мишљења о чињеницама, већ само чињенице. А пошто опозиција инсистира да се њихови лидери појаве у улози новинара истраживача, задатак тиме постаје још сложенији. Политичар мора личним примером показати да је бољи у односу на конкуренцију. Дакле, опозиција би, ако жели да им било ко поверује иједну реч, прво морала да истражи саму себе и објави све детаље о аферама које их прате. У складу с правилима објективног, непристрасног и поштеног новинарства. У складу с пропозицијама која су сами навели као недостајућа, а која су, како сматрају неопходна за бољи и професионалнији рад јавног сервиса. Уколико би професионално одговорили задатку и истражили сами себе, дали одговоре и објашњења за све своје афере, добили би прилику да се позабаве истраживањем рада актуелне власти. Јер, пошто претендују да управљају државом и јавним ресурсима, неопходно је, и пресудно важно да отклоне сваку сумњу у сопствену склоност корупцији, миту, трговини утицајем, злоупотреби јавних финансија у сврху личног богаћења.

1. Драган Ђилас би у Београдској хроници самог себе морао интервјуисати и положити рачуне Београђанима за неколико пројеката. Је ли мост на Ади чист као суза, или је то с провизијама ишло тако како пишу медији? И понудити доказе да провизије нису исплаћиване. Плус да им објасни зашто је „Бус-плус” коштао шест милиона евра? И да прибави доказ од суда да је тих шест милиона грађанима Малог Мокрог Луга, или Јакова помогло да имају већи број полазака, више линија, удобнији превоз, чисте аутобусе и модерна, наткривена аутобуска стајалишта која их штите од кише и града.

Уколико би свратио у „Упитник” ко Борка Стефановића, било би пожељно и одговорно да понуди доказе да министарства, јавна предузећа и установе, али и „слободни” привредници нису били уцењени да све рекламе плаћају преко његове рекламне фирме. Чувене „Дајрект медије”. Истовремено, не би било згорег да објасни како су у Србији боље успевали билборди од фабрика и бољих плата. На који начин је број рекламних паноа посејаних поред улица, булевара и путева, постао мерило егзистенцијалног и демократског напретка.

И, ништа мање важно, Ђилас би у Дневнику могао да објасни најмање две ствари. Како је могуће да не зна да је Влада Јапанац био члан „Земунског клана” који је стрељао Зорана Ђинђића на улазу у Владу Србије, чији је премијер био? Ђилас се бирачима нуди као врхунски mеnayеr који би им омогућио швајцарски стандард. Логично је да им понуди поуздане доказе да Демократску странку, чији је менаџер био, није задужио и довео до просјачког штапа и оставио је без чланства. Само с Лутовцем.

2. Заборав је за Србе опаснији од непознаница и замки будућности. Пишући неку врсту ин мемориама Богдану Тирнанићу, Тијанић је записао „да ефекат било какве текстуалне поруке на Србе има краћи ефекат од времена потребног да се текст прочита.” Јанко Веселиновић, један је од главних протагониста „бојкот опозиције”. Такође је и један од претендената за место у влади, која би, кад он и Ђилас победе на изборима, Србију претворила у најуспешнију државу у Европи, своје управљачке капацитете показао је 2000. године, док је био директор Новосадске топлане. Гледаоци РТС-а би волели да сазнају зашто су се те зиме  Новосађани смрзавали, а Веселиновић им је слао рачуне, за грејање које није радило. У листу Данас, из тог времена, забележено је да је Веселиновић толико лоше водио Топлану, да је оставку тражио чак и његов кум, тадашњи градоначелник Борислав Новаковић. Дакле, гледаоци би с разлогом очекивали да добију уверавања о логичности тврње да је Србију лакше успешно водити од једне топлане.

3. Новаковић је врло комплексна личност. Одувек склона фантазмагоријама и конфабулацијама. Од Солуна до „Новог Сада на води”. Вук Јеремић, као гостујући водитељ „Дневника 2” имао би обавезу да у име гледалаца од свог потпреседника затражи објашњење како је могуће да је план за изградњу стазе за кајак и кану, која ће се градити у близни Шодроша, претворио у непостојећи насип, који ће препречити Дунав и угрозити Нови Сад?

4. Ђорђе Вукадиновић, Бошко Обрадовић, Вук Јеремић да ли су методе заузимања РТС-а које су демонстрирали 2019. године „преписали” од Љубише Бухе Чумета и Душана Спасојевића Шиптара. Чуме, некадашњи шеф криминалног „сурчинског клана”, окупирао је 2002. године зграду „Пинк” јер није био задовољан како Митровићева телевизија извештава о њему. Медији су тада писали да је Чуме на Пинк упао на наоговор Спасојевића, који ће годину дана касније наручити и финансирати атентат на Ђинђића.

5. Борис Тадић, највећи губитник у новијој политичкој историји, гледаоцима РТС-а треба да понуди само два одговора. Да ли је тачно да је 2009. године потписао најдискриминаторнији Закон о јавном информисању на територији целе Европе? Је ли подржавао свог питомца Драгана Ђиласа у његовом маркетиншком десанту на медије преко ког је информативне програме претварао у пропагандну испоставу ДС-а.

6. Неопходно је да сви заједно објасне грађанима како је у време њиховог чинодејствовања као владара Србије од 2000. до 2012, Војводина постала најсиромашнија регија у Европи. И зашто је, због ког вишег циља, посао изгубило више стотина хиљада људи. Како је затварање фабрика и њихова продаја вама блиским тајкунима утицала на демократизацију и развој земље? И како се економска криза одражавала на слободу медија? Каква је ваша веза за затварањем свих 36 новосадских фабрика које су запошљавале преко 100.000 људи? Људи који су више од деценију провели на бироу, без сигурне егзистенције, очекују објашњење. И чист рачун!

Одговори на ова питања представљају минимум објективности. Минимум професинализма и политичког поштења. Пристајањем на непристрасно полагање рачуна о својој прошлости, квалификујете се да говорите о будућности. Такав услов је ствар елементарне логике. Ваше политичко наслеђе је бременито катастрофама. Због њега се опаснији од нагазне мине. Ваш боравак на било каквој јавној функцији може имати исти учинак као осветљавање спремишта експлозива пламеном упаљача.

Аутор је стучњак за комуникације и односе с јавношћу